- Poruka
- 130.508
Posle više godina, kao Agorina izdanja, iz štampe su izašle dve prozne knjige nobelovke Alis Manro: Šta umišljaš ko si ti u prevodu Predraga Šaponje i Znaci ljubavi koju je prevela Anđelka Cvijić, nagrađene najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi – nagradom Gavernor.
Foto: Alis Manro. Autor: Derek Shapman / telegraph.co.uk
Nobelovka Alis Manro (1931) spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je trinaest zbirki pripovedaka, kao i roman Životi devojaka i žena (Lives of Girls and Women) iz 1971. godine, kod nas preveden 2011.
Pored ovog romana, na srpski su u izdanju Agore objavljene i njene zbirke priča: Bekstvo (2004), Previše sreće (2011), Goli život (2013), Mržnja, prijateljstvo, udvaranje, ljubav, brak (2014), Ljubav dobre žene (2018). Zbirke pripovedaka su joj tri puta dobijale nagradu Gavernor – najprestižnije književno priznanje u Kanadi: Ples srećnih senki (The Dance of the Happy Shades) 1968; Šta umišljaš ko si ti (Who Do You Think You Are?) 1978; Napredovanje ljubavi (The Progress of Love) 1986, a dva puta su ovenčane nagradom Giler, i to Ljubav dobre žene (The Love of a Good Woman) 1998. i Bekstvo (Runaway).
Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom, a 2013. Nobelovom nagradom.
U obrazloženju Nobelovog komiteta Švedske akademije kaže se, pored ostalog, da je Alis Manro Nobelovu nagradu dobila „zbog njenih izvanrednih pripovedačkih sposobnosti, ostvarenih u pripovetkama, žanru koji je Akademija do sada retko nagrađivala.
Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom. Njene priče su najčešće smeštene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, što često rezultira lošim vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara životnih ambicija. Njeni tekstovi uglavnom se bave svakodnevnim, ali životno važnim događajima.
Šta umišljaš ko si ti
Četvrta zbirka pripovedaka Alis Manro prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih priča. Njeno odrastanje se odvija u kontekstu ratne oskudice, posleratnog prosperiteta i dva velika kulturna pokreta: modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz svoje odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobražaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu.
Rođena u kanadskoj provinciji, Rouz se neprestano bori sa lukavom i praktičnom maćehom, koja uživa da je plaši pričama o prošlosti i opasnostima koje vrebaju u velikom svetu. Ali Rouz je ambiciozna i inteligentna, dobija stipendiju i odlazi na školovanje u Toronto. Tamo upoznaje Patrika iz imućne porodice, on se prema njoj postavlja kao vitez i zaštitnik, ali ona nije njegova „krotka i sladostrasna Prosjakinja”…
Njujork Tajms je ovu knjigu okarakterisao kao „kaleidoskop svetlosti i tame… Svakodnevni život je gotovo opipljiv, dok autorka istovremeno brižljivo brusi umetnost pripovedanja. Knjiga koja ushićuje.”
„Osvojivši jednodušno sjajne hvale za lakoću i nadmoć koje krase njeno pisanje, Alis Manro u knjizi Znaci ljubavi istražuje iskustva najintimnijih momenata preobražaja – momenata kada je život već oblikovan, momenata u kojima se shvataju teret, moć i priroda ljubavi.
Razvedena žena se vraća kući svog detinjstva gde se suočava sa uznemirujućom ali svejedno duboko intenzivnom povezanošću svojih roditelja. Izbegnuta nesreća u kojoj je dete moglo da se udavi otkriva potresenoj majci fragilnost poverenja između roditelja i dece. Mladi muškarac, koji se seća užasavajućeg mučnog incidenta, rve se sa odgovornošću koju je oduvek osećao prema svom nesrećnom mlađem bratu. Muškarac sa svojom ljubavnicom dolazi u posetu bivšoj ženi, da bi se neočekivano osetio bližim svojoj bivšoj, otuđenoj partnerki. U ovim, i u drugim pričama Alis Manro se još jednom dokazuje kao senzibilni i plemeniti hroničar našeg vremena. Uvlačeći nas u najintimnije kutke običnog života, Manro otkriva mnogo o nama samima, o našim izborima, i našim iskustvima ljubavi.
Alis Manro je rođeni pripovedač koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu života u našim prevrtljivim vremenima.” – The Washington Post.
sinhro.rs
Nobelovka Alis Manro (1931) spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je trinaest zbirki pripovedaka, kao i roman Životi devojaka i žena (Lives of Girls and Women) iz 1971. godine, kod nas preveden 2011.
Pored ovog romana, na srpski su u izdanju Agore objavljene i njene zbirke priča: Bekstvo (2004), Previše sreće (2011), Goli život (2013), Mržnja, prijateljstvo, udvaranje, ljubav, brak (2014), Ljubav dobre žene (2018). Zbirke pripovedaka su joj tri puta dobijale nagradu Gavernor – najprestižnije književno priznanje u Kanadi: Ples srećnih senki (The Dance of the Happy Shades) 1968; Šta umišljaš ko si ti (Who Do You Think You Are?) 1978; Napredovanje ljubavi (The Progress of Love) 1986, a dva puta su ovenčane nagradom Giler, i to Ljubav dobre žene (The Love of a Good Woman) 1998. i Bekstvo (Runaway).
Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom, a 2013. Nobelovom nagradom.
U obrazloženju Nobelovog komiteta Švedske akademije kaže se, pored ostalog, da je Alis Manro Nobelovu nagradu dobila „zbog njenih izvanrednih pripovedačkih sposobnosti, ostvarenih u pripovetkama, žanru koji je Akademija do sada retko nagrađivala.
Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom. Njene priče su najčešće smeštene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, što često rezultira lošim vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara životnih ambicija. Njeni tekstovi uglavnom se bave svakodnevnim, ali životno važnim događajima.
Šta umišljaš ko si ti
Četvrta zbirka pripovedaka Alis Manro prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih priča. Njeno odrastanje se odvija u kontekstu ratne oskudice, posleratnog prosperiteta i dva velika kulturna pokreta: modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz svoje odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobražaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu.
Rođena u kanadskoj provinciji, Rouz se neprestano bori sa lukavom i praktičnom maćehom, koja uživa da je plaši pričama o prošlosti i opasnostima koje vrebaju u velikom svetu. Ali Rouz je ambiciozna i inteligentna, dobija stipendiju i odlazi na školovanje u Toronto. Tamo upoznaje Patrika iz imućne porodice, on se prema njoj postavlja kao vitez i zaštitnik, ali ona nije njegova „krotka i sladostrasna Prosjakinja”…
Njujork Tajms je ovu knjigu okarakterisao kao „kaleidoskop svetlosti i tame… Svakodnevni život je gotovo opipljiv, dok autorka istovremeno brižljivo brusi umetnost pripovedanja. Knjiga koja ushićuje.”
Znaci ljubavi
„Osvojivši jednodušno sjajne hvale za lakoću i nadmoć koje krase njeno pisanje, Alis Manro u knjizi Znaci ljubavi istražuje iskustva najintimnijih momenata preobražaja – momenata kada je život već oblikovan, momenata u kojima se shvataju teret, moć i priroda ljubavi.
Razvedena žena se vraća kući svog detinjstva gde se suočava sa uznemirujućom ali svejedno duboko intenzivnom povezanošću svojih roditelja. Izbegnuta nesreća u kojoj je dete moglo da se udavi otkriva potresenoj majci fragilnost poverenja između roditelja i dece. Mladi muškarac, koji se seća užasavajućeg mučnog incidenta, rve se sa odgovornošću koju je oduvek osećao prema svom nesrećnom mlađem bratu. Muškarac sa svojom ljubavnicom dolazi u posetu bivšoj ženi, da bi se neočekivano osetio bližim svojoj bivšoj, otuđenoj partnerki. U ovim, i u drugim pričama Alis Manro se još jednom dokazuje kao senzibilni i plemeniti hroničar našeg vremena. Uvlačeći nas u najintimnije kutke običnog života, Manro otkriva mnogo o nama samima, o našim izborima, i našim iskustvima ljubavi.
Alis Manro je rođeni pripovedač koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu života u našim prevrtljivim vremenima.” – The Washington Post.
sinhro.rs
