Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
Dve decenije izbegavanja istine
Kad se propuste i izbegnu sve prilike, ostane još samo jedna.
Zove se neprilika.
Ta prilika ne može ni da se propusti, a ni da se izbegne.
Moglo bi se reći da ju je sam Bog, u svojoj milosti, stvorio.
Ima bar dve decenije otkako sam koliko je bilo moguće javno govorio i pisao da je sve što se pojavilo u političkoj misli i delu Srbije neadekvatno, nikud-ne-vodeće i da je sleđenje uobičajenih političkih i ekonomskih koncepata sve drugo samo ne rešenje za probleme Srbije.
Od samog početka nisam bio ni za jednu ponuđenu opciju.
Toga radi, logično, nisam bio popularan.
Ta činjenica je mogla da smeta mojoj sujeti, kada bi bila slabašna, kao što nije.
Ali nepopularnost mojih tadašnjih stavova je mnogo veću štetu nanela populusu.
Što je isto logično.
Govorio sam i jasno dokazivao da je Milošević nesnađen, konfuzan tip, koji koketira sa nacionalizmom a intimno bi da zameni Tita i „sačuva Jugoslaviju“ po svaku cenu.
Nije mi se verovalo.
Govorio sam da je DOS skup ljudi koji, sa jedne strane, nemaju nikakvo adekvatno rešenje, a sa druge slepo slede sumanutu ideologiju privatizacije, koja će zapravo biti rasprodaja svega što je valjalo.
Petooktobarci još nisu čestito ni zaseli, a ja sam precizno predvideo, i koliko je bilo moguće javno izneo, da će njihovo delo biti nastavak promašaja i da će se sve to logično pretvoriti u političarenje i borbu za opstanak na vlasti bez obzira na sve neuspehe.
Za Koštunicu sam govorio da je ubeđen u svoju veličinu, a da zapravo ne zna šta hoće.
Za Đinđića da je pseudopraktičar i kobajagi realpolitičar, a da zapravo samo blelbeće opšte fraze unoseći u njih svoj petparački entuzijazam. Naprosto: čovek bez vizije.
Šešelja sam video kao još jednog neosnovano ubeđenog u svoju veličinu, koji naprosto voli da daje „šokantne izjave“, a koji, kao ni ostali, nema ni “v “ od vizije.
O raznim Tadićima, Nikolićima, Dinkićima itd. ne bih ni da govorim.
Sve se to, o čemu sam za sve ove godine imao i, koliko je bilo moguće javno iznosio, svoje stavove pokazalo kao tačno.
Sa tom istinom nisam mogao ništa osim da je, a i to u ograničenom obimu, saopštim.
Sada smo u finišu sumanute političarske trke.
Prilike su propuštene.
Stigla je neprilika.
A sa njom konačno i prilika da se istina čuje i po njoj i postupi.
Zato sam se i upustio u političke aktivnosti i osnovao antipolitičarski pokret.
Nisam ljubtelj partija, ali mora se oformiti politički instrument za razbijanje političarske blokade i, što je bitnije, za početak oporavka na dno potonule Srbije.
Dragan Atanacković Teodor
http://dijaspora.wordpress.com/2011...istine-zapisi-iz-umrtvljenog-doma-iv/#respond
Kad se propuste i izbegnu sve prilike, ostane još samo jedna.
Zove se neprilika.
Ta prilika ne može ni da se propusti, a ni da se izbegne.
Moglo bi se reći da ju je sam Bog, u svojoj milosti, stvorio.
Ima bar dve decenije otkako sam koliko je bilo moguće javno govorio i pisao da je sve što se pojavilo u političkoj misli i delu Srbije neadekvatno, nikud-ne-vodeće i da je sleđenje uobičajenih političkih i ekonomskih koncepata sve drugo samo ne rešenje za probleme Srbije.
Od samog početka nisam bio ni za jednu ponuđenu opciju.
Toga radi, logično, nisam bio popularan.
Ta činjenica je mogla da smeta mojoj sujeti, kada bi bila slabašna, kao što nije.
Ali nepopularnost mojih tadašnjih stavova je mnogo veću štetu nanela populusu.
Što je isto logično.
Govorio sam i jasno dokazivao da je Milošević nesnađen, konfuzan tip, koji koketira sa nacionalizmom a intimno bi da zameni Tita i „sačuva Jugoslaviju“ po svaku cenu.
Nije mi se verovalo.
Govorio sam da je DOS skup ljudi koji, sa jedne strane, nemaju nikakvo adekvatno rešenje, a sa druge slepo slede sumanutu ideologiju privatizacije, koja će zapravo biti rasprodaja svega što je valjalo.
Petooktobarci još nisu čestito ni zaseli, a ja sam precizno predvideo, i koliko je bilo moguće javno izneo, da će njihovo delo biti nastavak promašaja i da će se sve to logično pretvoriti u političarenje i borbu za opstanak na vlasti bez obzira na sve neuspehe.
Za Koštunicu sam govorio da je ubeđen u svoju veličinu, a da zapravo ne zna šta hoće.
Za Đinđića da je pseudopraktičar i kobajagi realpolitičar, a da zapravo samo blelbeće opšte fraze unoseći u njih svoj petparački entuzijazam. Naprosto: čovek bez vizije.
Šešelja sam video kao još jednog neosnovano ubeđenog u svoju veličinu, koji naprosto voli da daje „šokantne izjave“, a koji, kao ni ostali, nema ni “v “ od vizije.
O raznim Tadićima, Nikolićima, Dinkićima itd. ne bih ni da govorim.
Sve se to, o čemu sam za sve ove godine imao i, koliko je bilo moguće javno iznosio, svoje stavove pokazalo kao tačno.
Sa tom istinom nisam mogao ništa osim da je, a i to u ograničenom obimu, saopštim.
Sada smo u finišu sumanute političarske trke.
Prilike su propuštene.
Stigla je neprilika.
A sa njom konačno i prilika da se istina čuje i po njoj i postupi.
Zato sam se i upustio u političke aktivnosti i osnovao antipolitičarski pokret.
Nisam ljubtelj partija, ali mora se oformiti politički instrument za razbijanje političarske blokade i, što je bitnije, za početak oporavka na dno potonule Srbije.
Dragan Atanacković Teodor
http://dijaspora.wordpress.com/2011...istine-zapisi-iz-umrtvljenog-doma-iv/#respond
