Dva iskakanja voza u tri dana: Stručnjak za železnicu kaže da je veći deo mreže u katastrofalnom stanju

kapetanmark

Legenda
Poruka
65.963
https://www.021.rs/info/srbija/4400...-da-je-veci-deo-mreze-u-katastrofalnom-stanju


Iskakanje voza sa brze pruge Beograd-Subotica još jednom je skrenulo pažnju na pitanje koliko smo bezbedni i koliko je ovaj, nekad nazvan posao veka, urađen po standardima. I još važnije, ko i kako održava prugu.


1775638813905.png
 
Šta bi tek bilo kada bi se to desilo pri brzini od 200km/h? Ovo je dovoljan dokaz da na tako napravljenoj pruzi ne bi smelo da se ide tom brzinom.

Пази, мађарски део "брзе пруге за 200 км/ч" је направљен за брзину 160 км/ч. Њима то довољно брзо.

Све ми се чини да ће и нама бити довољно...мада смо платили 200... :mrgreen:
 
Пази, мађарски део "брзе пруге за 200 км/ч" је направљен за брзину 160 км/ч. Њима то довољно брзо.

Све ми се чини да ће и нама бити довољно...мада смо платили 200... :mrgreen:
Колико се сећам, путнички возови могу да иду колико хоће... и 500 на сат, али теретни не могу. Мислим да нигде по свету не иду брже од 100 или слично. Сматрам теретне много важнијим за привреду.
Композиција од 50 вагона може да превезе "планину" одједном, док је организација 50 камиона који би стигли за једнако време врло тежак задатак (и тражи много више људи).

Да ми имамо теретну железницу Београд - Бар сређену како треба, то би била сасвим друга прича (и још нафтовод и гасовод истом трасом... шбб-кбб)
 
Колико се сећам, путнички возови могу да иду колико хоће... и 500 на сат, али теретни не могу. Мислим да нигде по свету не иду брже од 100 или слично. Сматрам теретне много важнијим за привреду.
Композиција од 50 вагона може да превезе "планину" одједном, док је организација 50 камиона који би стигли за једнако време врло тежак задатак (и тражи много више људи).

Да ми имамо теретну железницу Београд - Бар сређену како треба, то би била сасвим друга прича (и још нафтовод и гасовод истом трасом... шбб-кбб)

Та "брза пруга" Београд - Будимпешта (или обрнуто) је и направњена управо за то да би кинески контејнери од Солуна и Пиреја брже ишли у Средњу Европу. Теретни саобраћај је приоритет. А он, баш као што си и написао, иде око 100 на сат.

То што је у Србији према Мађарској грађена пруга за 200 км/ч је чисто пропагандно и коруптивно питање, у ситуацији кад буквално ниједна држава у окружењу нема такву пругу, већ све граде до 160 км/ч за путнички саобраћај. Разлика у трошковима изградње ј повелика, а самим тим и коруптивне могућности.
 
https://www.021.rs/info/srbija/4400...-da-je-veci-deo-mreze-u-katastrofalnom-stanju


Iskakanje voza sa brze pruge Beograd-Subotica još jednom je skrenulo pažnju na pitanje koliko smo bezbedni i koliko je ovaj, nekad nazvan posao veka, urađen po standardima. I još važnije, ko i kako održava prugu.


Pogledajte prilog 1883678
Срећа па је тек кренуо из станице, није развио пуну брзину. Онда не смем ни да замислим шта би било и како би било.
Ово је друго искакање воза из шина у кратком року.
 
Колико се сећам, путнички возови могу да иду колико хоће... и 500 на сат, али теретни не могу. Мислим да нигде по свету не иду брже од 100 или слично. Сматрам теретне много важнијим за привреду.
Композиција од 50 вагона може да превезе "планину" одједном, док је организација 50 камиона који би стигли за једнако време врло тежак задатак (и тражи много више људи).

Да ми имамо теретну железницу Београд - Бар сређену како треба, то би била сасвим друга прича (и још нафтовод и гасовод истом трасом... шбб-кбб)
Znaš li anegdotu kako je Staljin projektovao prugu ?
 
Kad su se mesecima svadjali političari kroz čiji grad da prodje a gde da ne prodje pruga .
Samo prst bio usred brda :hahaha:
Када смо већ код Стаљина, знаш када је 1943, Рокосовски припремао контранапад на северном крилу код Стаљинграда. Седе они у генералштабу и планирају и умешао се Стаљин и тражио десант уместо пробоја ка северозападу. Рокосовски га убеђивао неколико пута али Јоза запео па запео за десант и Рокосовском пукне филм у једном тренутку и лупи руком о сто и продере се на Стаљина "не може десант, не дам десант". У генералштабу тишина. Ту био и Васиљевски, Ворошилов и доста њих. Одједном наступио тајац. Јоза (Стаљин) оде у собу и напио се. Пред зору када је кренуло опкољавање Фон Палаусове 6 армије дођу они до Стаљинове собе и куцају му на врата. Отварају врата и вире а Стаљин седи на поду, пешкир преко главе и мртва пијан задигне пешкир, види Рокосовског и насмеје и рече "Ха, још те нису стрељали због оног лупања руком?".
А Рокосовски ће "нису, ни то не смеју без твог наређења. Сећаш се да си заборавио то да наредиш". Стаљин "Да, тачно мајку му како сам само тако нешто пропустио" .
Након опкољавања и предаје комплетне 6. армије унапредио је Рокосовског и стално говори "Да нисам само заборавио наређење још би се ми млатили са Палаусом."
 
Када смо већ код Стаљина, знаш када је 1943, Рокосовски припремао контранапад на северном крилу код Стаљинграда. Седе они у генералштабу и планирају и умешао се Стаљин и тражио десант уместо пробоја ка северозападу. Рокосовски га убеђивао неколико пута али Јоза запео па запео за десант и Рокосовском пукне филм у једном тренутку и лупи руком о сто и продере се на Стаљина "не може десант, не дам десант". У генералштабу тишина. Ту био и Васиљевски, Ворошилов и доста њих. Одједном наступио тајац. Јоза (Стаљин) оде у собу и напио се. Пред зору када је кренуло опкољавање Фон Палаусове 6 армије дођу они до Стаљинове собе и куцају му на врата. Отварају врата и вире а Стаљин седи на поду, пешкир преко главе и мртва пијан задигне пешкир, види Рокосовског и насмеје и рече "Ха, још те нису стрељали због оног лупања руком?".
А Рокосовски ће "нису, ни то не смеју без твог наређења. Сећаш се да си заборавио то да наредиш". Стаљин "Да, тачно мајку му како сам само тако нешто пропустио" .
Након опкољавања и предаје комплетне 6. армије унапредио је Рокосовског и стално говори "Да нисам само заборавио наређење још би се ми млатили са Палаусом."
A znaš da je obična " seoska bitka " na Kadinjači odložila napad vermahta na 3 dana , dovoljno da stignu vozovi ratnika sa istoka Ru.
Eto jedna četa odredila budućnost dogadjaja , i onda su studenti iz zemalja Eu decenijama u 20tom veku obilazili Kadinjaču dok nisu postali glupi .
 
A znaš da je obična " seoska bitka " na Kadinjači odložila napad vermahta na 3 dana , dovoljno da stignu vozovi ratnika sa istoka Ru.
Eto jedna četa odredila budućnost dogadjaja , i onda su studenti iz zemalja Eu decenijama u 20tom veku obilazili Kadinjaču dok nisu postali glupi .
Успех наших побуњеника против окупације је био постигнут јер је сва немачка војска била на другом месту. Овде су остале само домаће Швабе... војна сила ниских стандарда.
Чим је дошла регуларна војска, разбила је побуну са лакоћом.
 
Znaš li anegdotu kako je Staljin projektovao prugu ?
Чињенично не знам ништа... а којекакве приче круже. Многе приче су касније демантоване.

Недостаје, за ту причу, да неко каже која је то пруга, пошто је свакако била направљена. А сложићеш се, ниси наишао на било кога ко је проверио.

Једна од прича је да је Стаљин преспавао почетак напада Немачке на СССР. Уопште није тачно. Једноставно, Совјети нису имали средстава да се супротставе таквој великој и увежбаној сили. Први вредан помен контранапада је одбијање напада на саму Москву, децембра.
 
Чињенично не знам ништа... а којекакве приче круже. Многе приче су касније демантоване.

Недостаје, за ту причу, да неко каже која је то пруга, пошто је свакако била направљена. А сложићеш се, ниси наишао на било кога ко је проверио.

Једна од прича је да је Стаљин преспавао почетак напада Немачке на СССР. Уопште није тачно. Једноставно, Совјети нису имали средстава да се супротставе таквој великој и увежбаној сили. Први вредан помен контранапада је одбијање напада на саму Москву, децембра.
Први контранапад совјетских снага и прва победа у WW2 је била битка за Ростов 17.11-02.12.1941 године. Ту је 37 совјетска армија поразила Фон Рундштетову армију.
Јако битна карактеристика је што су ту први пут натеране на повлачење 1 моторизована дивизија "Адолф Хитлер" и чувена оклопна СС дивизија "Викинг" које су биле непобедиве.
Битка за Москву је кренула 6 децембра 1941.
 
Први контранапад совјетских снага и прва победа у WW2 је била битка за Ростов 17.11-02.12.1941 године. Ту је 37 совјетска армија поразила Фон Рундштетову армију.
Јако битна карактеристика је што су ту први пут натеране на повлачење 1 моторизована дивизија "Адолф Хитлер" и чувена оклопна СС дивизија "Викинг" које су биле непобедиве.
Битка за Москву је кренула 6 децембра 1941.
Занимљиво... Добро је знати, у сваком случају.

Мада, временски је то прилично блиско, ако се узме датум почетка инвазије па до тада.
Питам се, ко је командовао том битком, са совјетске стране?
Хоћу рећи, да ли је и ту био Жуков? Позната је његова припрема и извођење битака за битке Лењинград, Москву и Стаљинград. У наведеном случају Ростов би био други у низу.
 

Back
Top