Dušom i srcem u Srednjoj zemlji

"Ne,ja se izvinjavam!"rekla je,pomalo bojazljivim glasom.,,Oprostite malo sam rastresena"
Nije znala zasto ali nije mogla da ode,nije mogla da kaze samo izvinite i odjuri.Ovo je ipak stranac,a od malena su joj govorili da se kloni nepoznatih ljudi.
Nesto joj ipak to nije dozvoljavalo.Bilo je nesto u tom bicu sto ona nije razumela,veliku neizmernu tugu,delovao joj je izgubljen,ali svestan toga!delovao joj je ko jedan njene rase,ali nije u njemu videla svetlost,mozda zato sto mu nije dovoljno dobro videla lice,ne zna.
Ali je htela da sazna..
,,Ali ako smem da vas pitam ,sta vi radite ovde?'
 
On je i dalje posmatrao zacudjeno. Jedva se pribrao sebi i samo tiho progovorio:"Nista.Vise nista" i tuzno je pogledao umornim ocima. Onda je opet dosao sebi i kao sto je obicaj poklonio se i uctivo zapitao otkud tako mlada devojka ovako sama. Gde joj je rod i zasto nije ukrcana na jedan od poslednjih koji su pre nekog vremena otplovili ka blazenoj zemlji? Osecao se cudno. Znao je da nije sada mogao da je napusti ovde samu i da mora da se raspita u cemu je stvar ili bar da je odvede na sigurno. Ali kada je malo bolje razmislio, zapitao se zasto bi on to ucinio? Sto je on duzan da bilo koga spasava? On nije bio ogorcen, ali je bio rastrzan od tuge i ni u cemu nije nalazio smisao zivota. On, nekada veliki optimista pun nade i vere u zivot, sada je trazio razlog da nastavi taj zivot. I ranije mu je ta misao bila prisutna, ali nije obracao paznju na nju:"Zasto sam ja ostao? Da pomognem ljudima? Da izlecim srednju zemlju? Mozda iz neke ljubavi prema njoj. Mozda iz ogorcenosti prema svemu. Mozda samo zelim da se oslobodim medja ovoga sveta. Pa da, to je! Mozda sam se samo umorio od zivota! Pa ja znam da ako ostanem ovde pre ili kasnije cu postati sena. ALi sada mi nije vise ni vazno sta ce biti. Najbolje bi bilo da legnem negde i vise nikada ne ustanem. Ljudi s srecni, ja im zavidim na smrtnosti."i takve i jos mnoge slicne misli su ga obuzimale u samotnim casovima i zato je on uvek u proslosti izbegavao samocu i uvek bio u drustvu. Na neki nacin on se plasio tih misli. Upravo ga je ta misteriozna devojka i prekinula u jednoj takvoj polemici koju je on vodio sa sobom.
 
,,Ja sam odlucila da ostanem.Svi moji su upravo otisli i trenutno sam se uputila ka Rivendellu,cula sam da je ostao jos jedan staresina.Moram da pricam sa njim!"
Rekla je pomalo zacudjena u sebe sto je
toliko stvari rekla jednom potpunom strancu,ali nesto je bilo u njegovim ocima sto nije razumela.
No to joj nije bilo previse bitno,zanimalo je,ali je znala da ima jako malo vremena i puno kilometra da predje!
,,Izvinjavam se,ali ja moram da idem!Dovidjenja!''
Rekavsi to okrenula mu je ledja i krenula je ka gradu.
 
Stajao je tako gledajuci je zacudjeno dok se okretala da ode. Brojao je, presla je 10 koraka, presla je zatim i vise. Uskoro ce nestati iza okuke. "Stani!", povikao je, "Pricekaj!". Nije znao zasto je zaustavio. Smatrao je da je ona dobro postupila sto se okrenula i otisla, ali njene reci su ga naterale na razmisljanje. On nije znao da je neko ostao u Rivendalu. To zapravo i nije bilo cudno. Za sav svoj zivot (a ziveo je oko 1000 godina najmanje), on nijednom nije posetio Poslednju domacinsku kucu. Nije ga privlacila, mada je sve sto je cuo o njoj bilo samo najbolje. On je uvek bio u drustvu mada je proputovao pola srednje zemlje. Sada ga je odjednom Rivendal privlacio. Razmisljao je i nadao se da jos ima vilovnjaka tamo koji zele da ostanu. Mada to ipak ne bi bilo u skladu sa njegovom odlukom da se oda samoci i lutanju. Ali navika je bila jaca od njega. Uprkos svemu, on je zudeo za dobrim drustvom, ionako nije znao sta da radi i kuda da ide i sada se, kao davljenik sto se hvata za slamku, on drzao ove misteriozne strankinje na koju je gledao kao na svoj spas i povratak u zivot. Krenuo je laganim korakom i odlucio je da ipak saceka i vidi oce li se ona odazvati, ako ne, on ce otici i nece vise nikoga uznemiravati.
 
Vise ne razmisljajuci o prethodnom dogadjaju Aurrura se usredocila na sledece kako ce za 4 dana da stigne do Rivendella?
Njeni joj ,doduse ,i jesu ostavili dovoljno novca da prezivi i da se snadje,ali ona nikad do sad nije bila sama i po prvi put osetlila je samocu.Kad u jednom trenutku je cula onog stranca kako je doziva!Naglo se okrenula!Zastala i cekala da cuje razlog ovog iznenadnog dogadjaja.U glavi joj se motala samo misao zasto me je ovaj stanac zaustavio.Mozda bi hteo da mi se prikljuci,mozda i on planira da ostane ovde,mozda.......hiljadu razloga zasto je zaustavio su joj odjednom proletele kroz glavu.ali cinjenica je ostala,ona je stala.
 
"Dobro, zastala je. I to je dobro za pocetak."mislio je on u sebi.Krenuo je laganim ali brzim koracima i ubrzo je stigao. Sada nije znao sta da kaze i rekao je prvo sto mu je palo na pamet: "Izvinite, zanima me mogu li poci sa vama do Rivendala s obzirom da idemo u istom pravcu?". On ovo nije izmislio. I samom mu se uoblicila jedna misao:da krene ka Izengardu i (posto poseti legendarnog Drvobradog) krene ka Mordoru u misiju koju su svi iz vilovnjackog i ljudskog roda smatrali nemogucom, da pokusa da ocisti Mordor i da zasadi biljke i da tamo stvori neku prirodu. On je duboko u sebi znao da je to ne moguce, i da ce verovatno poginuti tamo jer nije iskljucena mogucnost da na tom prokletom mestu i dalje obitavaju zla stvorenja, bivsi podanici Sauronovi. Ali bilo mu je potpuno sve jedno. On je zeleo da postigne ono nemoguce i da dokaze svima da u stvari nista nije nedostizno. Sada je razmisljao da krene pored Rivendala i da tamo svrati i potrazi savet.
 
Pa ne znam kako bih ti to objasnio. Ako si cuo za RP-Role play. Tu izaberes neku temu i igras po ulogama. Sam izaberes lika i ukljucis se... TO je sada popularno na mnogim chat sobama, pa mi reko ajde i ovde cisto onako radi zezanja... To ti je ustvari neki izmisljeni svet i tako te stvari... Mislim da bi mogao da kazes da smo ludi li sta vec, ali ipak ostaje na tebi da procenis... Uglavnom, ovo je slobodan forum pa posto mozes da pises sta hoces, dozvoljene su i ovakve "gluposti"... Ako volis Lorda, onda se pridruzi. Pozdrav!
 
EEe.bas mi je drago sto hoces da se prikljucis!Aj ubzacu malo ovaj deo pa da se nadjemo na putu ka Rivendellu a?
------------------------------------------Aurra nije mogla da veruje svojim usima.Znala je da bi bilo skoroz ispravno od nje i ocekivano da ga odmah odbije,jer naravno nije imala predstavu ko je.Medjutim kao sto je vec receno ona je prvi put sama i ne zna bas najbolje put do Rivendella,ali zna da je opasan i mozda bi bilo dobro da ima pratioca.Nakon nekoliko minuta neprijate pauze ona odgovori"Uredu mozes poci samnom....cisto da mi ne bude dosadno usput,naravno"
 
Iako je bio zahvalan i zadovoljan zbog njene odluke, on to nije pokazivao. Samo je mirno kimnuo glavom i razmisljao sta sledece da kaze. "Zahvalan sam sto imate poverenja u mene. Koliko sam cuo, vi ste rekli da zurite u Rivendel, a put tamo je dug i naporan. Podjimo onda odmah kako bi smo sto pre stigli."
 
Rivendal je ostao pust.Osim nakolicine Vilovnjaka koji su ostali sa poslednjim gospodare.Otisli su sa Srednje Zemlje kao sto lisce od u jesen.Povetarac je duvao kroz odaje Rivendala bio je mrak i u jednoj od odaja je Aegnor Tasartir jedan od onih koji je ostao veran Gospodaru Erlond jedan od onih koji nije bio spreman da napusti Srednju Zemlju.Zeleo je da za zaceli rane Srednje Zemlje,ali sada kada je nada nestala kao kisa u planini.Nije se odigralo sve kako se on nadao vec je ostao sam.Da li je trebao da ode za neumirujuce zemlje i zakopa svoju ljubav prema Srednjoj Zemlji?
 
"Veoma dobro znam sta je predamnom gospodine!"izjavila je.naravno cxinjenica je bila da ne zna ali zasto bih to pokazala ovom strancu?Krenuli su ka obliznjem gradu i stranac je ponudio posto je vec vece i uskoro ce noc da je bolje da prespavaju u obliznjoj krcmi pa sutra vide da li ide mozda neka grupa trgocaca ka rivendellu pa mozda da im se pridruze.
Sedeci tako za stolom u zadimljenom uglu krcme,odlucila je da sazna sto vbise o svom cudnom pratiocu.
"Moje ime je Aurrura a vase?I ako smem da vas pitam kojim povodom vi idete u Rivendell?"
 
"Zovu me Losthir mladi. U Rivendal sam odlucio da krenem posto mi je to bilo usput... Nameravao sam da preko Rivendala idem ka Izengardu i posle obilaska Stare sume i Lotlorijena da krenem ka Itilijenu..." i tu je stao. Nije zeleo dalje da joj se poverava. Bojao se takodje da ce mu se ona potajno smejati kada cuje sta on namerava da uradi... TO je ipak bio nemoguci poduhvat za njega i za bilo koga. Nastavio je da joj prica o drugim stvarima. Opisivao je mesta koja je posecivao i govorio pomalo o svojim roditeljima mada mu je to pomalo bilo tesko. Opisivao je predele srednje zemlje i povremeno bi njegov glas presao u pesmu i vedrina mu se vracala dok se prisecao sa radoscu proslih dana. Samim tim i svetlost u ocima mu se povecavala i on je polako opet postao onaj stari. U tim njegovim pripovedanjima polako je doslo i jutro i najzad je, videci da se Sunce polako pomalja, predlozio da krenu.
 
Kako je Losthir poceo da joj prica o sebi,o njegovim dozivljajima ona je pocela sve vise da menja svoje pocetno misljenje o njemu.
Ipak nije bio toliko mracan i neprijatan kao sto je mislila.
Ona o sebi je rekla malo.Rekla je samo da ona mora hitno do Rivendella da prica sa staresinom,zapravo ona ide tamo da trazi savet i pomoc.Rekla je samo da zna da je Middle earth u velikoj opasnosti i svet kakav oni znaju polako nestaje.To ne sme da dozvoli.
Rekavsi sve to i slusajuci njegovu pricu shatila je da je verovatno u ovom mladom,koliko sad izbilza vidi ne mnogo starijem elfu od nje same,saveznika,osobu koji bi joj mozda pomogao.No nije jos sigurna u njega i bolje da saceka do Rivendella pre nego sto mu kaze svoje snove i predvidjenja.
 
Kada su iskoracili iz krcme, bilo je jutro. Sunce je jasno sijalo i to im je verovatno davalo neku utehu i unosilo vedrinu u duh. S nekim novim raspolozenjem, oni su trkom krenuli ka Rivendalu nadajuci se da ce tamo stici na vreme uprkos daljini. Sa tim jutrom budila se i nada koju su svi osetili. Zivot u luci se uskomesao dok su oni polazili odatle i opet se cuo cvrkut ptica. Praceni vetrom i toplim suncem, oni su trcali velikom brzinom uobicajenom za vilovnjake. Losthir se osecao ponovo mladim i svezim i ovo trcanje mu je prijalo. Razbistrivalo mu je mozak i on je trcao uzivajuci i bejase spokojan na neki nacin. Tako su oni napokon krenuli ka Rivendalu, a sta ce tamo biti, ko zna...
 
Brzo i sigurno presli su dobar deo puta,vodja grupe je rekao da im je ostalo jos 4 dana do Rivendella,ali ako krenu brze mozda stignu i pre.
Putevi su dobri,malo su stajali.To joj nije smetalo mogla je komotno da izdrazi sa tih par sati sna.Ona i obicno spava jako malo,a sto se tice puta izdrzljiva je,cak se i sama cudi u to.Ona do tad nikad nije otisla iz svog grada nije poznavala nista drugo.Dok je na putu srela dosta toga i sve je zanimalo.Necesto su je morali traziti po sumi kad kod bi stali jer bi se izgubila u prirodi.Naravno ona je znala da se vrati,ali kao malo dete sve joj je bilo divno,novo i to se videlo u njenim ocima.MEdjutim osedjala je takodje i veliko nespokojstvo,zlo,nesto ce se desiti....nesto....
MOrali su da u brzaju,jos dva dana to Rivendella!
 
"Vreme je brzo prolazilo. Svi su trcali napred ne odmarajuci se cesto, osecala se napetost u vazduhu i svi su osecali da sto pre moraju stici do Rivendala. Sati su prolazili, lige su im proticale pod nogama, pejzazi su se smenjivali. Losthiru je sve izgledalo isto kao i pre. Vec je putovao ovim krajevima, izgledali su isti, ali malo tuzniji. Drago mu je bilo sto se malo sta promenilo... On se cudio radoznalosti ove devojke. Cudila bi se svemu na sta je naisla. Na neki nacin mu je to bilo cudno, ali i dopadalo mu se. Objasnjavao je do detalja i uzivao u tome. Osecao se ko poznavalac, mada je znao da to nije. Uglavnom, blizili su se cilju. jos nekliko sati i tamo su. Niko nije mogao da veruje koliko brzo su napredovali..."
 
hit:
ne, neka. necu da vam kvarim, lepo ste poceli a ja nisam tolko dobar ko i vi. mislim, znam ja dosta o lotr-u
ZASTO!!!!!!!!!
usput hvala,ali veruj mi mnogo je bolje da se prikljucis,a i nisam ti bas ja neki pisac!
Hej feanore znas da znas samo sta mi se sve izdesavalo!!!PosLACU TI PORUKICU OK!

Ukljucise hit slobodno,nego sta to vi planirate za potera mogu li i ja da joinujem?
:roll: :roll: :roll: :roll:


Khmmmmm....nego da mi nastavimo.....

Ona je bila presrecna sto je na putu osecala se konacno korisnom,predosecala je nesto ...nije mogla to iskazati,ali je znala da ovo sto radi je ispravno.Sve ce biti u redu,izabrana je za neki poduhvat,znala je to.Samo je bila zahvalna sto nije sama,sto je srela nekoga kao sto je Losthir,koji ocito dobar poznavalac sveta da joj pomogne!
Ostao je samo jos dan do Rivendella!
Kliknite za proširenje...
 
E, ova tema o poteru je na forumu o filmu... Mada mozes je videti i na listi najpopularnijih tema. Naravno da si dobrodosla. I da, da napomenem da pravimo sajt o lordu i poteru, zvace se lotr_and_potter i jedna moja prijateljica iz finske i ja radimo deo o lotru, a ostali sa foruma o potteru. Bice na tri jezika:finski, engleski i SRPSKI. Pozvao bih te onda da se pridruzis mrenven (toj mojoj prijateljici) i meni pa da zajedno prikupljamo sve za Lorda... Bices vise nego dobrodosla, a ti i ja bismo bili zaduzeni za deo na srpskom (naravno) i pomalo na engleskom... Nadam se da se slazes.


Nego da jastavim ja sa rp...:
"Sav trud se isplatio, i sledeci dan, oni su ugledali gaz na Bruinenu. U vazduhu se osecalo neko iscekivanje. Oni su se brzo priblizavali sve nestrpljiviji. Dosli su najzad do gaza i presli vodu koja im je blago i tuzno milovala noge. Isli su jos napred i odjednom, kada su posli malom uskom stazicom, pogled pred njima je puko i otvorio se. Gledali su na Rivendal u cudu. Losthir je samo uzdahnuo sa nevericom. Ni sanjao nije da je to mesto toliko lepo. Nastavili su da se spustaju polako stazom posmatrajuci u cudu poslednju domacinsku kucu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Razgovor o romanu "U Zemlji Franje Josifa" Ljubomira Koraćevića
Odgovora
9
Pregleda
212
Dozzimer85
Dozzimer85
Baudrillard
Iscrtavanje i mapiranje postojanja u romanu "Žarač"
Odgovora
0
Pregleda
140
Baudrillard
Baudrillard
Baudrillard
Mi i Kami razgovor u Narodnoj biblioteci Srbije
Odgovora
0
Pregleda
136
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top