Duševno zdravlje u mladoj porodici

[medicin83]

Pozdrav ljudi.
Naime primetio sam da upadam u disfinkcionalnost zaradi preopterećenosti
na relaciji porodica-posao(dvoje male dece 3 god i 5 meseci). Imam 40 god., privatan računarski posao, radim od kuće i
isprva je sve ok išlo. Naime pre par godina sam imao probleme sa nesanicom i anksioznošću,
ali sada u ovom aranžmanu osećam ponekad neizmernu nemoć i žalost. Lekar mi je pre pola godine
prepisao antidepresive, stanje se poboljšalo pa sam se skinuo, verujući da sam mogu da idem kroz to.
Žena me je hrabrila u tome.

Sada, koliko vidim, imam nove periode teskobe, pogotovu u društvu i za volanom.
Na poslu se koliko toliko držim, kada je glava"u projektu", potpuno sam ok i funkcionalan, čak i veseo.
Pošto ne koristim više sedative ali ni AD, se povremeno "razveselim" sa kratkim pićima, ali shvatam da ni to
dugoročno nije rešenje. Rekreiram se 2-3 puta nedeljno, ali shvatam da ću i to morati pojačati.
Nekoliko puta mesečno uzimam i tablete za spavanje koje mi je prepisao lekar,
i one su iz grupe kvetiapin. U spisku negativnih nus-simptoma je koliko vidim i depra.

Naprosto, da skratim, manjak vremena, sexa, vremena za opuštanje po starom sistemu, izlasci, večere...
sve ukupno mi se čini da mi je to sabila energiju i sampopouzdanje. U neku ruku jedna velika promena identiteta.
Posle rodjenja prvog deteta sam nekako još i bio na visini zadatka, ali sada sam poklknuo i hvata me polako panika.

Zanima me, da li neko od vas ima sličnu poziciju, i kako se spasavate?

 

[Umri_muski]

Ne znam koliko ce ti pomoci, ja znam tipa koji je na visokoj funkciji u firmi , menadzer pozicija, pa je zbog oca majke, kao porodice u pritisku , a i zbog firme, stalno mu zadaju odgovorne funkcije, pazi funkcije ne zadatke, nesto su i zadaci..., nesto su planovi , nesto su projekti...e sad to ja razlikujem, ali on ne..

E sad, ja sam imao vodecu ulogu u mnogo komplikovanijoj situaciji , pa to resavam lako , to nije ovde primer ni poenta...
Poenta je sto on to ne resava tako....
To je do vaspitanja i karaktera, ja bih rekao...ta preopterecenost, a nekad bude i do nepoverenja u podredjene ili kolege...Ali to nije tacno , ovo poslednje, jer ko je vise nepoverljiviji u kolege i uopste u ljude od mene, pa menadzeriju u jako velikoj firmi radim sa malim prstom....imao autoriteta ili nemao...tj imao opciju HR ili nemao...tj da ne mogu da kaznjavam i dajem otkaze radniku koji ne radi kako treba...ne znaci to meni puno...Igram dobro i bez prikaza moci, dovoljna je ideja moci da mogu da postavljam stvari kako treba..

Sad malo vise o njegovom problemu , posto ne ume da menadzerise svoje obaveze, njega ubija znacaj koji ima njegova pozicija...(nema vise od 20 potcinjenih , ja sam imao 450 i vise i svakog znao u dugmence)
Dakle osobu pocne da ubija, obim posla, znacaj pozicije, neznanje u menadzerisanju koje nije nauceno , tj ja nemam nista od predmeta u skolovanju da je menadzerisanje.....
Ali to stvara anksioznost i osecaj neadekvatnosti...
Pritisak i osecaj nedovoljnosti...I tu je vec slika tu da se osoba posteno traumira...

Neko to moze resiti tako sto ima sposobnost da to resava iz prsta...to ne uzimam kao resenje...nisu svi isti...Ali neko ce resiti delegiranjem proizvodnog procesa na nekog drugog...To uzimam kao resenje, , mada kod ovog mog primera, on to ne vidi kao resenje..
Takav je karakter..znaci njegova plata je preko 16000e mesecno , sad je preko 32000e ovo je bilo pre kovida...Ja sam se ranije mesao u smislu dam mu savet , daj coveku koji ume da ti bude asistent, 1000e i budes miran...
On ne bi bio miran, na neki cudan nacin njegovo nepoverenje u ljude je vece nego moje...a verujte mi u praksi , nije ni blizu koliiko je moje...samo ne mogu da objasnim, zasto on ne moze da se opusti u tom smislu podele posla...
Moje misljenje da je vezano za odnos roditelji i on....
Jer ja sam uvek sam sebi sve resavao ...i preuzimao pobede a i poraze, kojih nije bilo nesto posebno , cim se ne secam....mislim bilo je u smislu da sam mogao vise...ali to je odluka...

Kroz ovaj primer pokazujem kako ljudi znaju ili ne znaju , mogu ili ne mogu da se urede u svom zivotu i onda ih ubija , tj razbija neka njihova priroda ili neki problem...

To isto vazi i kod obicnih odnosa i kod slozenih problema npr kad osoba ima ADHD , sto uopste nije bolest prekog zivca, kako ljudi misle nego fleshevi misli , vrlo tesko pracenje fokusa i masa problema..pa i to moze da se resi...

 

[Џорџи]

Izmislice ljudi problem samo da ne bude dosadno

 

[Umri_muski]

Mozda je najkrace receno , napravi tabelu prioriteta....ali je malo razvuci , znaci no te fore case of....nego brate if then if then if then.., da ti ne budu vise prioriteta u istom rangu...

 

[medicin83]

Još je posebnost kod mene to što sam negde imao tako malo boemski lagani tempo. Oko posla sam uvek sve postizavao, nekad u naporu,
ali uvek postizao. Imao sam uglavnom vodeće položaje.
No sada, u braku, sa svim tim obavezama i apstinencijom u intinmnim odnosima.
Na letovanjima mi je još gore, jer moram da gledam sva ta ženska tela koja ne mogu da imam.

Nekad biva nesnosno. Glasno razmišljam da bih ponovo probao sa antidepresivima i sedativima po potrebi.
Nekad se duboko zapitam da li sam se za*ebo staviviši sebe u ulogu oca. Mada sam oduvek voleo decu,
nije me niko terao. Istinki volim i svoju, ali nekako, sve ovo je toomuch za mene u ovom trenutku.

 

[Sapica mala]

Pozdrav ljudi.
Naime primetio sam da upadam u disfinkcionalnost zaradi preopterećenosti
na relaciji porodica-posao(dvoje male dece 3 god i 5 meseci). Imam 40 god., privatan računarski posao, radim od kuće i
isprva je sve ok išlo. Naime pre par godina sam imao probleme sa nesanicom i anksioznošću,
ali sada u ovom aranžmanu osećam ponekad neizmernu nemoć i žalost. Lekar mi je pre pola godine
prepisao antidepresive, stanje se poboljšalo pa sam se skinuo, verujući da sam mogu da idem kroz to.
Žena me je hrabrila u tome.

Sada, koliko vidim, imam nove periode teskobe, pogotovu u društvu i za volanom.
Na poslu se koliko toliko držim, kada je glava"u projektu", potpuno sam ok i funkcionalan, čak i veseo.
Pošto ne koristim više sedative ali ni AD, se povremeno "razveselim" sa kratkim pićima, ali shvatam da ni to
dugoročno nije rešenje. Rekreiram se 2-3 puta nedeljno, ali shvatam da ću i to morati pojačati.
Nekoliko puta mesečno uzimam i tablete za spavanje koje mi je prepisao lekar,
i one su iz grupe kvetiapin. U spisku negativnih nus-simptoma je koliko vidim i depra.

Naprosto, da skratim, manjak vremena, sexa, vremena za opuštanje po starom sistemu, izlasci, večere...
sve ukupno mi se čini da mi je to sabila energiju i sampopouzdanje. U neku ruku jedna velika promena identiteta.
Posle rodjenja prvog deteta sam nekako još i bio na visini zadatka, ali sada sam poklknuo i hvata me polako panika.

Zanima me, da li neko od vas ima sličnu poziciju, i kako se spasavate?

Razumem kako vam je.....mislim da nema osobe kod koje je sve tip,top porodica koja ima 2 dece i više i koja želi da ostvari nesto normalno je da puno radi i želi normalnije da živi uz to sve obaveze tj deca,ja npr nepamtim kad sam se naspavala,jer je jurcanje za obavezama od 6 ujutru neznam gde bi pred,(deca)i onda uveče posao ja i muž se menjamo on ujutru ja uvece (firma),i jednostavno nemamo vremena za sebe kao pre,ide gurase nekako al nije to to tako dasam primetila dasam nekad živčena nepodnosim nista i nikog na neko vreme e toje Stres od obaveza,još nisam našla izlaz iz tog...samo rad rad rad i rad