Duša

Sediš tako dokon, ponekad, i misliš šta bih sve mogao samo kada bi nekom trebalo. Preneš se iz tog skoro dremeža, izabereš komad drveta i otkriješ mu dušu. Ne može uvek. Nekada je duša tog komada okrenuta ti leđima i neće da se pokaže. Može da se desi i vatru njime da nahraniš jer ne umeš da je vidiš
A nekada uzmeš mu dušu. nateraš ga da bude nešto što nije, što ne ume da bude. Napraviš ti to, izdelješ, istešeš, iburgijaš ali je ono sve vreme nešto drugo, svoje. Ponekad tvrdoglavo nećeš da priznaš i pokažeš i drugima šta je to ispalo. Svi vide da je bez duše. I zato moraš da paziš jer drvetu ne možeš da udahneš dušu. Ono je ima a i treba imati veštinu pa je izvući da je i drugi vide...
 
Kliknite za proširenje...
:super:

...malkice da se poigramo u vezi tih duša , nevezano sa temom , pa i onima koji su prenaglašeni dušobrižnici ....

...sve što ima nekakvo postojanje , a postoji danas sve što postoji u bilo čijoj predstavi , oću reći svako postojeće ima dušu , pa i ono što je nečija iluzija - izmišljena stvar...jer to što postoji samo u nečijim mislima , mora imati i to duševno stanje , samo zarad unutrašnjeg dijaloga koji vodi njegov tvorac sa njim.....a to implicira da i sami đavolčići iz pakla imaju dušu....oni što vasceli svoj život na raznorazne muke stavljaju grešnike i po božijoj promisli kažnjavaju osuđenike na paklene muke , što u čistilištu , što u paklu....izvršava se bužiji sud....svi zaziru od njih , smatrajući ih bezdušnima...a oni to što čine , ne čine po svom izboru , nit po svojoj nakani , već po božijoj promisli...a šta to čine zapravo u tim čistilištima i mučilištima...?.....kaže se odvajaju u dušama dobro od zla , pa tako očišćene duše od zla , šalju bogu na ispovest ....reklo bi se iz izla izbavljuju dobro...kao što lekar spašava od zle boleštine , dobro telo....
...ne treba mnogo pronicljivosti pa zaključiti da ti đavolčići , shodno svojoj uspešnosti izbavljenja dobrog u panulim dušama , zapravo čine manje više anđeoski posao izuzetno značajan za spasenje čovečanstva...
...moglo bi se reći , da su ti , koji su prenaglašeni dušebrižnici , naj revnosniji međ revnosnima , đavolčići iz čistilišta , počeli da rade taj svoj posao u u ovom svetu , pa redom stavljaju ljude na paklene muke , po onoj iz proklete avlije - svak ima šta zlog da prizna , samo je potrebno vreme !...e to , to što su neki preuzeli božiji sud i uspostavili gi na zemlji , pa bez dokaza sude i osuđuju , to stanje kod tih dušebrižnika ne može se reći da je pakleno , jerbo nismo u paklu , već može se reći da je ništavno jer od ništarija dolazi !

...a duše ko duše , ljudske , slabašne su i manje više kukavne , pa pristaju na svaku tiraniju zbog sebičnog ličnog spasenja...tek tiranski ništački okot se premnožio !
 
...mnim da ni mi samo neznamo šta nam se po glavi roji , valjda đavola da zavaramo i od njega golu dušu sakrijemo....svaka je duša ko hleb , al sa sedam kora !
 
...dusa drveta je vjerovatno u simbolici njenog moguceg preseljenja u zadovoljavanju necega u nama
kao kad pored rijeke zamasi jablana
probude nesto u nama nimenovano ili bez imena jer mi za Dusu nemamo ime, -jednostavno rtaj pojam Dusom imenujemo, oznacimo
a uostalom je to tako neodredjen pojam jer imenom je totalno zaokruzen da mozemo samo ulaziti u neke filozofije, psihologije, mistike, platonizme i,- sloziti se sa Pol Valerijem koji je zalio predhodne autore koji su bili jos siromasniji u oznacivanjem i pojmova i simbola i pojava i...:bye:
 
...u višebožačkim vremenima , naših predaka koji nas svakodnevno zovu , drvo je bilo stanište svakodnevnih bogova , koji su bili nemi ljudski pomagači - tako reći tu na izvolte....otuda to naše poštovanje prema drvetu , pa u uverenje da ono , drvo , svako ponaosob ima božansku dušu...potvrdu za to imali su i u muzičkim instrumentima , koji su pravljeni samo od drveta koje ima meku , stnu , nežnu dušu.....
....žalosno je to , što su naši kukavni knjazovi , zarad svog ličnog priznanja međ velikašima novih svetova , sa spaljivanjem naših bogova i polu bogova , spalili sećanje i pamćenje o njima...danas malo toga znamo o njima , njihovim dušama , tako da tek u kontaktu sa drvetom ponešto od tih duša naslućujemo , sa nekom teskobom , poštovanjem - šta li , neznam...novo verje , jednobožačko , kroz hrast ostavilo nam je nekakvo neodređeno sećanje i praktikovanje okupljanja u oko pod njegovim krošnjama....no i tu neodređenost današnji reciklirani naši evropejski knjazovi ne trpe...poslednjih godina seku se nemilice ta takozvana saborna drveta...pa sve što je drvo vekovima starije , sve veću pizmu kneževi na njemu kroz seču i oganj ispoljavaju...
...samo pre neki mesec , novo reciklažni vladajući knez , uz blagoslov sveštenstva isekao je u osvit zore , mučki , lopovski , dok još pošten i častan svet spava , najstarije drvo na balkanu...iseckao ga do besvesti....spalio i poslednju dušu DRVOLIKOG BOGA ubio i ognjem satro....
...tako je to sa dušama iz drveta :
hrast-zeleni_660x330.jpg

hrast,%20savinac,%20posecen_660x330.jpg
 
Imao sam jednom jedno drvo, tamo među brežuljcima. Nebo je stanovalo na njegovoj krošnji a brežuljci su mu visili na korenovima. Umeo sam da skitam po svemu tome, i po nebu, dabome. Jednog dana, ne umem reći kada, možda baš onda kada sam bio tako daleko sam a ono je bilo najbliže, provukao sam se kroz okolno šiblje, seo na ranac, naslonio se na stablo. Možda sam čak i zažmurio ili mi se samo učinilo da su neki dlanovu bili na mojim kapcima i na grudima skoro me uvlačeći u glatku pravilnost ćutljivog stvora. Od tada sam znao da je stablo moje a znao sam i druge, možda i čudnije stvari o kojima nema smisla sada kao što ni njega nema. Nekome sa testerom u rukama previše se dopala njegova glatka pravilnost.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top