Браћо моја, да се подсетимо бесмртности душе. Да знате да смо на овој земљи странци и путници. Чујте шта казе Псалтир: "Ништа је човек на земљи и странац као његови родитељи!" Нисмо дошли да останемо овде, овде је све пролазно, нестално; изашли смо рођењем и осванућемо смрћу. Свети и Богобојазљиви Јов каже овако: "Из утробе моје мајке пао сам у јаму!" Чули сте? Толики му се учини зивот на земљи, након 400 година. Јер, после битке,
Бог му подари још 140 година живота, после кушања толиким мукама и болестима; и толико му се учини, да из утробе мајке скочи у раку. Као један скок учини му се живот.
Живот је сен и сан... Чујете ли циме нас упоређује Дух Свети? "Човек је као трава, његови дани су као цвет пољски; тако це цветати." И поново: "Његови дани као сен пролазе." И поново: "Дани моји као сен прођоше а ја сам као трава увенуо." И поново каже: "Угасили се као дим дани моји и кости моје осушише се". И опет: "Дани насиш година су као мрежа паукова". Са мрежом пауковом пореде се наши дани. То јест, као што је ништавна мрежа паукова, тако је ништаван и живот нас на земљи: ми смо само сен, сан и крхки цветак на земљи!
Бог каже Исаији - слушај пророци, вичи и кажи пред народом: "Све тело човеково јесте трава и сва слава човека је као цвет траве. Осуши се трава и цвет јој паде, али реч Господа остаће у векове". Да се не ослањамо на овај живот, јер је сен и сан. Знате шта остаје у векове? Душа. Тело постане земља. Јер, сахрањујемо а потом откопавамо мртве и за мало времена од њих остаје само прах - након неког времена ни кости не остају; све се претвара у ништа. То је прва заповест, јер "земља јеси и у земљу ћеш отићи". Али душа не умире никада. Душа остаје у векове векова, јер је дух и не може умрети. Тако је начинио Бог. Али да би сте знали шта се дешава са душом када човек умре, рећи ћу вам који је пут душе након смрти, по Предању Православне Цркве.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Pred-Prestolom.htm
Бог му подари још 140 година живота, после кушања толиким мукама и болестима; и толико му се учини, да из утробе мајке скочи у раку. Као један скок учини му се живот.
Живот је сен и сан... Чујете ли циме нас упоређује Дух Свети? "Човек је као трава, његови дани су као цвет пољски; тако це цветати." И поново: "Његови дани као сен пролазе." И поново: "Дани моји као сен прођоше а ја сам као трава увенуо." И поново каже: "Угасили се као дим дани моји и кости моје осушише се". И опет: "Дани насиш година су као мрежа паукова". Са мрежом пауковом пореде се наши дани. То јест, као што је ништавна мрежа паукова, тако је ништаван и живот нас на земљи: ми смо само сен, сан и крхки цветак на земљи!
Бог каже Исаији - слушај пророци, вичи и кажи пред народом: "Све тело човеково јесте трава и сва слава човека је као цвет траве. Осуши се трава и цвет јој паде, али реч Господа остаће у векове". Да се не ослањамо на овај живот, јер је сен и сан. Знате шта остаје у векове? Душа. Тело постане земља. Јер, сахрањујемо а потом откопавамо мртве и за мало времена од њих остаје само прах - након неког времена ни кости не остају; све се претвара у ништа. То је прва заповест, јер "земља јеси и у земљу ћеш отићи". Али душа не умире никада. Душа остаје у векове векова, јер је дух и не може умрети. Тако је начинио Бог. Али да би сте знали шта се дешава са душом када човек умре, рећи ћу вам који је пут душе након смрти, по Предању Православне Цркве.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Pred-Prestolom.htm
:wink:
Наравно, слажем се, душо. Страшно ће бити кад будемо ишли...на крају...према овому престолу и шта ћемо казати пред њима.
