Quantcast

Duša ili telo

Lada

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.254
O ličnosti čoveka, o telu i duši – Sveštenomučenik Danil Sisojev

Poklanjamo vam još jednu besedu iz nasleđa oca Danila Sisojeva, ovaj put o vrlo važnoj i zanimljivoj temi – o čovekovoj ličnosti, duši i telu. Ko su obraz i podobije Boga? Šta je u nama zajedničko sa anđelima, životinjama i biljkama? Odakle zlo u nama? Da li nam je bezbrižnost data od Boga na početku? Kakva je razlika između volje i slobode izbora? Da li znate da duša ima viši i niži ‘sprat’? Odgovore na sva ova zanimljiva pitanja i još mnogo toga možete pročitati u beleškama koje smo izdvojili za vas. Sama beseda se nalazi na dnu, ko zna ruski jezik preporučujemo da posluša!

* * *

– jedna od najznačajnijih nauka je psihologija. Sekularna psihologija – na zrnu istine postoji ogromna gomila đubreta.

– problem je što mora da postoji neki kriterijum – da po njemu proverimo šta je čovek? Moramo da znamo Onoga po Kome je stvoren čovek, po kome da se orijentišemo.

– imamo jasne kriterijume o tome ko je čovek, kako je izgrađen i odakle potiče. Čovek nije „obraz Božiji“, on je stvoren PO obrazu Božijem.
O značenju reči „čovek“ – čelo-vek, čelom okrenut ka večnosti. Da bi se odgonetnuo čovek, potrebno je znati Boga. Na početku je neophodno znati Boga da bi se poznao čovek, nikako obrnuto.

– ko je obraz Božiji po kome je sazdan čovek? Isus Hristos, ‘Ko je video Mene, video je Oca’, takođe i Ap. Pavle u poslanici Kološanima.

– čovek je prizvan da bude po „podobiju Božijem“. A ko je to? Duh Sveti je podobije Oca. Čovek je dužan da bude svet, da bude duhonosac.

– čovek je najviša projava umetničke veštine Boga. Veza između dva sveta – vidljivog i nevidljivog. U sebi čovek nosi dve prirode – jednu koja se razume čulima, drugu koja se shvata umom. I materija i duh su rezultat jedne Misli, razlika je samo u doživljaju. Da nije tako, mi materiju ne bismo mogli umom da poznamo, ispitamo, ne bi bilo fizike, hemije. Umnim poznanjem se bavimo neprestano. Kada želimo da poznamo nečiji karakter, poznamo nevidljivi svet koji nosi svaki čovek a to je duša.

– Bog stvara čoveka Svojim „rukama“: Sinom i Duhom Svetim, Otac stvara čoveka kroz Sina u Svetom Duhu.

– Obraz – u realnosti, podobije – kao zadatak, u potencijalu, kao sila koja je od početka postavljena u čoveka. Obraz Božiji će zadržati poginuli ljudi i nakon Suda.
Zato je za čoveka normalno i prirodno da stremi svetosti. Suprotno je protivprirodno čoveku.

– u nama se nalazi život različitih svetova – sa svetom biljaka imamo zajedničku sposobnost rasta, sa svetom životinja sposobnost da osećamo i krećemo se, a sa svetom Anđela sposobnost da mislimo. Glavni pečat obraza Božijeg je činjenica da možemo da mislimo i posedujemo slovesni dar, čak i nemi čovek, jer slovesnost nije umeće da se govori neki jezik, već da se misli rečima jer nas ova jedinstvena sposobnost čini sličnim Bogu, jer se Bog uvek izražava kroz Svoje Slovo, Isusa Hrista.

– i naše slovo (reč) ima stvaralačku i rušilačku silu, npr. rečju možemo da izgradimo grad, i jednom rečju naredimo njegovo rušenje.

– i posedovanje slobodne volje u nama je takođe odlika obraza Božijeg, a podobije je vrlina u nama koliko je to čoveku moguće (prep. Jovan Damaskin). Koliko je moguće zato što vrlina nema kraj. Car David: „Široka je veoma zapovest Tvoja“.

– duša i telo stvoreni zajedno, Origen pustoslovio da je u različito vreme (Damaskin). Ovo je važno jer postoje krajnosti koje ovo dvoje odvajaju jedno od drugog (ateisti – čovek samo telo, okultisti – čovek samo duša da omotačem).

– po zamisli Tvorca, mi treba da funkcionišemo kao jedno celo (duša i telo zajedno), konflikt između duše i tela je strašni rezultat korozije čoveka.

– za čoveka je normalno da bude ne harmonično, već hijerarhijsko biće. Harmonija pretpostavlja jednaki razvoj duše i tela (nemoguće), a hijerarhija znači da duša treba da ima vlast, da bude nad telom.

– po definiciji Sv. Jovana Damaskina, Bog je stvorio čoveka nepričasnim zlu, tj., čoveku nije svojstveno da greši, to mu je protivprirodno. Zato što ga je stvorio Blagi Bog u Kome nema nikakvog zla. U ljudskoj prirodi nema ničeg zlog samo po sebi. Zlo nije ni od duše, ni tela, ni volje, već iz zloupotrebe talanata koje je čovek dobio od Boga. Zato mi ne lomimo našu prirodu, već zlo koje se tu našlo. Za sve što čovek radi, makar i podlo mora da nađe obrazloženje, drugačije ne može.

– u čoveku su položeni korenovi (seme) svih vrlina. Kada čovek čini neku vrlinu, on postupa u saglasnosti sa svojom prirodom. Zato je nepravilno smatrati da čovek treba sebe da slomi da bi vršio neku vrlinu, teško je samo na početku, dok ne prekine inerciju, kada se pokaje počinje da mu biva lako da vrši vrline. I vrlina nekog ateiste ili muslimana se crpi iz činjenice da je vrlina prirodna čoveku, položena u prirodu čoveka. Ali spasenje je u sjedinjenju sa Bogom.

– tuga i plač su stvari koje su privremene, nisu stalne (Lestvičnik, Isaak Sirin). Čovek je stvoren bez tuge i čak je „tuga po Bogu“ privremena, u Carstvu Božojem neće biti tuge. Tuga treba da postoji samo zbog grehova ili zato što nisi u Otadžbini (nebeskoj).

– čovek je stvoren i bez briga, zato nam Gospod govori da se ne brinemo o sutrašnjem danu. Učimo se da ograničavamo svoje potrebe. Uzdržanje je upravo zato i vrlina jer nas uči tom ograničavanju.

– čovek nije od početka bio besmrtan, on je mogao da ne bude besmrtan. Besmrtan je onaj ko ne može da umre, a Adam je mogao da umre i nažalost, koristio se tim svojim pravom. Čovek je obdaren kolosalnim mogućnostima, ali Bog to ograničava sada radi naše koristi, mnogi organi našeg tela će zaista funkcionisati tek u Carstvu.

– Sveti Damaskin govori i o urođenoj sposobnosti naše duše da vidi buduće koja nije isto što i dar proroštva koji Bog daje, već određena intuitivna sposobnost da predoseti blisku budućnost i to nije uticaj demona. Ovo poseduje jer je stvoren kao spoj dva sveta – materije i duhova i zato delimično može da se izdigne iznad ovog sveta. Ovo je i opasno za nas jer čovek koji lako veruje onome što vidi u snovima, može lako da bude obmanut. Zato Crkva i govori da prema snovima treba da postoji veliki oprez. O tome govori i Biblija, Premudrosti Isusa, sina Sirahovog.

– čovek je veći od materijalnog sveta, jer se u njemu nalazi i deo duhovnog sveta koji prevazilazi sva blaga svih galaksija. Srce čoveka zna samo Bog potpuno i sam čovek delimično. Duh ljudski predstavlja neiscrpnu dubinu. I ovaj bezdan ljudske duše je između ostalog obmanuo neke (ezoterici) koji su videli ovaj bezdan i pomislili da je to Bog. Zato i izreka ‘meni je Bog u duši’.

– čovek se nakon smrti ne pretvara u anđela, uvek ostaje čovek, ima drugi zadatak. Čovek je stvoren kao ‘poštovalac’, da poštuje Boga, u tom trenutku on i postaje čovek.

– svetogorsko predanje govori da bi čovek trebalo da izdvoji 2 sata dnevno na molitvu Bogu, da se kroz opštenje sa Bogom njegova duša oporavlja i obnavlja. Čovek je čovek samo kada je sa Bogom, pravi čovek je čovek koji se moli. Čovek je stvoren sa sposobnošću da shvata smisao, poznaje materijalni svet. Jedna od projava toga je i kada dete pita: „a zašto ovo, zašto tako, itd.“ Što je neko bliži Bogu on ima razvijeniju ovu sposobnost, da vidi smisao svake pojedine tvorevine u ovom svetu, vidi zamisao Boga, postaje prozorljiv. Stvoren tako da mu je lako, prijatno da opšti sa Anđelima Božijim. Prvi čovek bio posvećen u tajne sveta Anđela, znao je uređenje njihovog sveta, znao lično Anđele sa kojima je opštio. Njegov zadatak bio i da ovaj materijalni svet preobražava, uzdiže ka Bogu, da vlada njime u direktnoj potčinjenosti svom Tvorcu.

– Sveti Maksim Ispovednik kaže da je čovekov zadatak bio da prevaziđe protivrečnost između muškarca i žene, između Raja i ostatka zemlje i između sveta Anđela i materijalnog sveta. Prvi u tome nije uspeo, „drugi Adam“, Isus Hristos jeste.

– naša duša treba da za sobom povuče telo u Carstvo Nebesko. Telo strada, a duša kroz to dobija pouku. „Ako srce bude zatvoreno, kucaću preko bubrega“. Stradanje ne samo po sebi, već da dobije kaznu i urazumljenje.

– ako želiš da se hvališ, hvali se Goapodom, hvali se Bogom koji te je stvorio i prizvao. Hvali se što si pravoslavan. Ako hoćeš da se gordiš, gordi se nad demonima, u smislu ponosa, jer je satana pao sa Neba a nas će Bog po milosti da uvede tamo. Treba da znaš čime da se hvališ, a čime ne.

– oboženje – čovek dobija sve što i Bog osim onoga što Bog ima po Svojoj prirodi. Čovek se ne gubi u Prirodi već postaje bog po blagodati. Bog živi u nama i daje nam Svoje osobine. Zato Maksim Ispovednik kaže da čovek postaje ne samo beskonačan već i bespočetan.

– težnja ka Bogu je svojstvena čoveku, nalazi se postavljena u svakog čoveka.

– razlikuju se volja i sloboda izbora. Volja ostaje zauvek, drugo ne. Volja je sposobnost želje, u svakom od nas. Što je čovek bliži Bogu, njegova volja je snažnija.

– sloboda izbora Adama od naše slobode se razlikuje u tome što je ranije on video realnost kakva zaista jeste, nije bilo fantazije u njegovom razumu. Naša sloboda je izbor između onog što ja smatram dobrim i zlim, ali da li je realno uvek dobro ono što ja smatram dobrim? Naš razum poražen grehom, neprestano stvara fantazije. Čovek se gubi u iluzornim svetovima. Fantazija je najveće zlo u čoveku, ona je porazila dubinu ljudskog duha. Taj izbor (između lažnog zla i dobra kao posledica fantazije) koji su imali Adam i Hristos (bez fantazije) i mi moramo da imamo. Naš zadatak je da vidimo realni svet u kome živimo.

– dobro iz prinude nije vrlina.

– duša nije funkcija tela, tipa „moj um je nastao od mozga“. Jer koja je razlika onda između hladnoće koju stvara zamrzivač i našeg razuma? Besmislenost (nerazumnost) nikada ne može da stvori razumnost, smislenost, smisao. Duša živa, prosta i bestelesna. Život duše je Duh Sveti. Isus Hristos je život duše Koji je oživljava kroz Duha Svetoga. Zato se ona naziva živom, a ne životom po sebi jer nju oživljava Bog. A duša oživljava telo. Sv. Grigorije Niski kaže da duša nosi na sebi pečat svog ljubljenog tela. Duša obezbeđuje da je čovek isti i sa 3 i sa 33 godine, iako se ćelije tela neprestano zamenjuju. Upravo zato što duša služi kao ‘matrica’ za telo mi ćemo i vaskrsnuti upravo sa našim telom, a ne telom uopšte. Zato što mosi na sebi pečat tela, izgleda tela, zato se duše ljudi i vide u tom obliku, formi.

– duša bestelesna u odnosu na sopstveno telo, materijalni svet, u odnosu na Boga ima određenu telesnost. Bestelesan u pravom smislu reči je jedino Bog.

– duša besmrtna po blagodati, a ne po prirodi (po prirodi smrtna), jer Besmrtan po prirodi je samo Onaj Koji nema početka. Anđeo i duša su besmrtni samo zato što je Bogu bilo ugodno da ima daruje besmrtnost.

– duševna i telesna zadovoljstva ne osećaju samo duša ili telo bez učešća drugog. Primeri duševnog zadovoljstva (od razmišljanja, molitve, ljubavi) ne dešavaju se bez učešća tela, ali ni telesna (san, hrana, bračni odnosi) ne dešavaju se bez učešća duše.

– naša duša ima „dva sprata“, prvi je uma, volja i osećanja, a niži sprat nije pod kontrolom razuma, tu je sposobnost rasta koju duša daje telu (srve kuca bez nas, želudac vari hranu, itd.). Time nas Bog oslobađa od preterane fokusiranosti i tereta brige o telu. Niži sprat duše nas čini bliskim sa svetom životinja. Hipohondri su primer kako bi naš život izgledao da ne postoje dva sprata duše, oni su fiksirani na brizi o svom telu. Najlakši put u ludilo je neprestano razmišljanje o svojoj bolesti.

– smrt nastupa u trenutku izlaska duša iz tela.

– rađajuća sila duše uz pomoć koje Bog stvara novi život nas na neki način čini sličnim Bogu, jer se mi nazivamo očevima po Ocu nebeskom.

– kao glas u telu, tako je um u duši, najviši deo duše. Najviše sposobnosti uma su rasuđivanje i pobožnost kao
Poklanjamo vam još jednu besedu iz nasleđa oca Danila Sisojeva, ovaj put o vrlo važnoj i zanimljivoj temi – o čovekovoj ličnosti, duši i telu. Ko su obraz i podobije Boga? Šta je u nama zajedničko sa anđelima, životinjama i biljkama? Odakle zlo u nama? Da li nam je bezbrižnost data od Boga na početku? Kakva je razlika između volje i slobode izbora? Da li znate da duša ima viši i niži ‘sprat’? Odgovore na sva ova zanimljiva pitanja i još mnogo toga možete pročitati u beleškama koje smo izdvojili za vas. Sama beseda se nalazi na dnu, ko zna ruski jezik preporučujemo da posluša!

* * *

– jedna od najznačajnijih nauka je psihologija. Sekularna psihologija – na zrnu istine postoji ogromna gomila đubreta.

– problem je što mora da postoji neki kriterijum – da po njemu proverimo šta je čovek? Moramo da znamo Onoga po Kome je stvoren čovek, po kome da se orijentišemo.

– imamo jasne kriterijume o tome ko je čovek, kako je izgrađen i odakle potiče. Čovek nije „obraz Božiji“, on je stvoren PO obrazu Božijem.
O značenju reči „čovek“ – čelo-vek, čelom okrenut ka večnosti. Da bi se odgonetnuo čovek, potrebno je znati Boga. Na početku je neophodno znati Boga da bi se poznao čovek, nikako obrnuto.

– ko je obraz Božiji po kome je sazdan čovek? Isus Hristos, ‘Ko je video Mene, video je Oca’, takođe i Ap. Pavle u poslanici Kološanima.

– čovek je prizvan da bude po „podobiju Božijem“. A ko je to? Duh Sveti je podobije Oca. Čovek je dužan da bude svet, da bude duhonosac.

– čovek je najviša projava umetničke veštine Boga. Veza između dva sveta – vidljivog i nevidljivog. U sebi čovek nosi dve prirode – jednu koja se razume čulima, drugu koja se shvata umom. I materija i duh su rezultat jedne Misli, razlika je samo u doživljaju. Da nije tako, mi materiju ne bismo mogli umom da poznamo, ispitamo, ne bi bilo fizike, hemije. Umnim poznanjem se bavimo neprestano. Kada želimo da poznamo nečiji karakter, poznamo nevidljivi svet koji nosi svaki čovek a to je duša.

– Bog stvara čoveka Svojim „rukama“: Sinom i Duhom Svetim, Otac stvara čoveka kroz Sina u Svetom Duhu.

– Obraz – u realnosti, podobije – kao zadatak, u potencijalu, kao sila koja je od početka postavljena u čoveka. Obraz Božiji će zadržati poginuli ljudi i nakon Suda.
Zato je za čoveka normalno i prirodno da stremi svetosti. Suprotno je protivprirodno čoveku.

– u nama se nalazi život različitih svetova – sa svetom biljaka imamo zajedničku sposobnost rasta, sa svetom životinja sposobnost da osećamo i krećemo se, a sa svetom Anđela sposobnost da mislimo. Glavni pečat obraza Božijeg je činjenica da možemo da mislimo i posedujemo slovesni dar, čak i nemi čovek, jer slovesnost nije umeće da se govori neki jezik, već da se misli rečima jer nas ova jedinstvena sposobnost čini sličnim Bogu, jer se Bog uvek izražava kroz Svoje Slovo, Isusa Hrista.

– i naše slovo (reč) ima stvaralačku i rušilačku silu, npr. rečju možemo da izgradimo grad, i jednom rečju naredimo njegovo rušenje.

– i posedovanje slobodne volje u nama je takođe odlika obraza Božijeg, a podobije je vrlina u nama koliko je to čoveku moguće (prep. Jovan Damaskin). Koliko je moguće zato što vrlina nema kraj. Car David: „Široka je veoma zapovest Tvoja“.

– duša i telo stvoreni zajedno, Origen pustoslovio da je u različito vreme (Damaskin). Ovo je važno jer postoje krajnosti koje ovo dvoje odvajaju jedno od drugog (ateisti – čovek samo telo, okultisti – čovek samo duša da omotačem).

– po zamisli Tvorca, mi treba da funkcionišemo kao jedno celo (duša i telo zajedno), konflikt između duše i tela je strašni rezultat korozije čoveka.

– za čoveka je normalno da bude ne harmonično, već hijerarhijsko biće. Harmonija pretpostavlja jednaki razvoj duše i tela (nemoguće), a hijerarhija znači da duša treba da ima vlast, da bude nad telom.

– po definiciji Sv. Jovana Damaskina, Bog je stvorio čoveka nepričasnim zlu, tj., čoveku nije svojstveno da greši, to mu je protivprirodno. Zato što ga je stvorio Blagi Bog u Kome nema nikakvog zla. U ljudskoj prirodi nema ničeg zlog samo po sebi. Zlo nije ni od duše, ni tela, ni volje, već iz zloupotrebe talanata koje je čovek dobio od Boga. Zato mi ne lomimo našu prirodu, već zlo koje se tu našlo. Za sve što čovek radi, makar i podlo mora da nađe obrazloženje, drugačije ne može.

– u čoveku su položeni korenovi (seme) svih vrlina. Kada čovek čini neku vrlinu, on postupa u saglasnosti sa svojom prirodom. Zato je nepravilno smatrati da čovek treba sebe da slomi da bi vršio neku vrlinu, teško je samo na početku, dok ne prekine inerciju, kada se pokaje počinje da mu biva lako da vrši vrline. I vrlina nekog ateiste ili muslimana se crpi iz činjenice da je vrlina prirodna čoveku, položena u prirodu čoveka. Ali spasenje je u sjedinjenju sa Bogom.

– tuga i plač su stvari koje su privremene, nisu stalne (Lestvičnik, Isaak Sirin). Čovek je stvoren bez tuge i čak je „tuga po Bogu“ privremena, u Carstvu Božojem neće biti tuge. Tuga treba da postoji samo zbog grehova ili zato što nisi u Otadžbini (nebeskoj).

– čovek je stvoren i bez briga, zato nam Gospod govori da se ne brinemo o sutrašnjem danu. Učimo se da ograničavamo svoje potrebe. Uzdržanje je upravo zato i vrlina jer nas uči tom ograničavanju.

– čovek nije od početka bio besmrtan, on je mogao da ne bude besmrtan. Besmrtan je onaj ko ne može da umre, a Adam je mogao da umre i nažalost, koristio se tim svojim pravom. Čovek je obdaren kolosalnim mogućnostima, ali Bog to ograničava sada radi naše koristi, mnogi organi našeg tela će zaista funkcionisati tek u Carstvu.

– Sveti Damaskin govori i o urođenoj sposobnosti naše duše da vidi buduće koja nije isto što i dar proroštva koji Bog daje, već određena intuitivna sposobnost da predoseti blisku budućnost i to nije uticaj demona. Ovo poseduje jer je stvoren kao spoj dva sveta – materije i duhova i zato delimično može da se izdigne iznad ovog sveta. Ovo je i opasno za nas jer čovek koji lako veruje onome što vidi u snovima, može lako da bude obmanut. Zato Crkva i govori da prema snovima treba da postoji veliki oprez. O tome govori i Biblija, Premudrosti Isusa, sina Sirahovog.

– čovek je veći od materijalnog sveta, jer se u njemu nalazi i deo duhovnog sveta koji prevazilazi sva blaga svih galaksija. Srce čoveka zna samo Bog potpuno i sam čovek delimično. Duh ljudski predstavlja neiscrpnu dubinu. I ovaj bezdan ljudske duše je između ostalog obmanuo neke (ezoterici) koji su videli ovaj bezdan i pomislili da je to Bog. Zato i izreka ‘meni je Bog u duši’.

– čovek se nakon smrti ne pretvara u anđela, uvek ostaje čovek, ima drugi zadatak. Čovek je stvoren kao ‘poštovalac’, da poštuje Boga, u tom trenutku on i postaje čovek.

– svetogorsko predanje govori da bi čovek trebalo da izdvoji 2 sata dnevno na molitvu Bogu, da se kroz opštenje sa Bogom njegova duša oporavlja i obnavlja. Čovek je čovek samo kada je sa Bogom, pravi čovek je čovek koji se moli. Čovek je stvoren sa sposobnošću da shvata smisao, poznaje materijalni svet. Jedna od projava toga je i kada dete pita: „a zašto ovo, zašto tako, itd.“ Što je neko bliži Bogu on ima razvijeniju ovu sposobnost, da vidi smisao svake pojedine tvorevine u ovom svetu, vidi zamisao Boga, postaje prozorljiv. Stvoren tako da mu je lako, prijatno da opšti sa Anđelima Božijim. Prvi čovek bio posvećen u tajne sveta Anđela, znao je uređenje njihovog sveta, znao lično Anđele sa kojima je opštio. Njegov zadatak bio i da ovaj materijalni svet preobražava, uzdiže ka Bogu, da vlada njime u direktnoj potčinjenosti svom Tvorcu.

– Sveti Maksim Ispovednik kaže da je čovekov zadatak bio da prevaziđe protivrečnost između muškarca i žene, između Raja i ostatka zemlje i između sveta Anđela i materijalnog sveta. Prvi u tome nije uspeo, „drugi Adam“, Isus Hristos jeste.

– naša duša treba da za sobom povuče telo u Carstvo Nebesko. Telo strada, a duša kroz to dobija pouku. „Ako srce bude zatvoreno, kucaću preko bubrega“. Stradanje ne samo po sebi, već da dobije kaznu i urazumljenje.

– ako želiš da se hvališ, hvali se Goapodom, hvali se Bogom koji te je stvorio i prizvao. Hvali se što si pravoslavan. Ako hoćeš da se gordiš, gordi se nad demonima, u smislu ponosa, jer je satana pao sa Neba a nas će Bog po milosti da uvede tamo. Treba da znaš čime da se hvališ, a čime ne.

– oboženje – čovek dobija sve što i Bog osim onoga što Bog ima po Svojoj prirodi. Čovek se ne gubi u Prirodi već postaje bog po blagodati. Bog živi u nama i daje nam Svoje osobine. Zato Maksim Ispovednik kaže da čovek postaje ne samo beskonačan već i bespočetan.

– težnja ka Bogu je svojstvena čoveku, nalazi se postavljena u svakog čoveka.

– razlikuju se volja i sloboda izbora. Volja ostaje zauvek, drugo ne. Volja je sposobnost želje, u svakom od nas. Što je čovek bliži Bogu, njegova volja je snažnija.

– sloboda izbora Adama od naše slobode se razlikuje u tome što je ranije on video realnost kakva zaista jeste, nije bilo fantazije u njegovom razumu. Naša sloboda je izbor između onog što ja smatram dobrim i zlim, ali da li je realno uvek dobro ono što ja smatram dobrim? Naš razum poražen grehom, neprestano stvara fantazije. Čovek se gubi u iluzornim svetovima. Fantazija je najveće zlo u čoveku, ona je porazila dubinu ljudskog duha. Taj izbor (između lažnog zla i dobra kao posledica fantazije) koji su imali Adam i Hristos (bez fantazije) i mi moramo da imamo. Naš zadatak je da vidimo realni svet u kome živimo.

– dobro iz prinude nije vrlina.

– duša nije funkcija tela, tipa „moj um je nastao od mozga“. Jer koja je razlika onda između hladnoće koju stvara zamrzivač i našeg razuma? Besmislenost (nerazumnost) nikada ne može da stvori razumnost, smislenost, smisao. Duša živa, prosta i bestelesna. Život duše je Duh Sveti. Isus Hristos je život duše Koji je oživljava kroz Duha Svetoga. Zato se ona naziva živom, a ne životom po sebi jer nju oživljava Bog. A duša oživljava telo. Sv. Grigorije Niski kaže da duša nosi na sebi pečat svog ljubljenog tela. Duša obezbeđuje da je čovek isti i sa 3 i sa 33 godine, iako se ćelije tela neprestano zamenjuju. Upravo zato što duša služi kao ‘matrica’ za telo mi ćemo i vaskrsnuti upravo sa našim telom, a ne telom uopšte. Zato što mosi na sebi pečat tela, izgleda tela, zato se duše ljudi i vide u tom obliku, formi.

– duša bestelesna u odnosu na sopstveno telo, materijalni svet, u odnosu na Boga ima određenu telesnost. Bestelesan u pravom smislu reči je jedino Bog.

– duša besmrtna po blagodati, a ne po prirodi (po prirodi smrtna), jer Besmrtan po prirodi je samo Onaj Koji nema početka. Anđeo i duša su besmrtni samo zato što je Bogu bilo ugodno da ima daruje besmrtnost.

– duševna i telesna zadovoljstva ne osećaju samo duša ili telo bez učešća drugog. Primeri duševnog zadovoljstva (od razmišljanja, molitve, ljubavi) ne dešavaju se bez učešća tela, ali ni telesna (san, hrana, bračni odnosi) ne dešavaju se bez učešća duše.

– naša duša ima „dva sprata“, prvi je uma, volja i osećanja, a niži sprat nije pod kontrolom razuma, tu je sposobnost rasta koju duša daje telu (srve kuca bez nas, želudac vari hranu, itd.). Time nas Bog oslobađa od preterane fokusiranosti i tereta brige o telu. Niži sprat duše nas čini bliskim sa svetom životinja. Hipohondri su primer kako bi naš život izgledao da ne postoje dva sprata duše, oni su fiksirani na brizi o svom telu. Najlakši put u ludilo je neprestano razmišljanje o svojoj bolesti.

– smrt nastupa u trenutku izlaska duša iz tela.

– rađajuća sila duše uz pomoć koje Bog stvara novi život nas na neki način čini sličnim Bogu, jer se mi nazivamo očevima po Ocu nebeskom.

– kao glas u telu, tako je um u duši, najviši deo duše. Najviše sposobnosti uma su rasuđivanje i pobožnost kao Bogopoznanje. (umeće molitve takođe). Pobožnost je uzvišenija od razuma jer preko pobožnosti poznaješ tajne koje preko razuma ni na koji način ne bi mogao ni da naslutiš. Vrhovne sposobnosti uma se pokazuju kroz strah Božiji, Božansku premudrost, ljubav prema Bogu, prozorljivost…

– um je oko duše. Svetlost Božija se izliva kroz razum i na telo čoveka. Kod Svetitelja se menja i fiziologija (npr., ne kupaju se decenijama i ne osećaju), menja se biohemija čoveka. Malo pomalo čovek biva prožet besmrtnošću.

– razum treba da odlučuje o svim našim postupcima, a razum da polazi iz volje Božije. Želja je takođe pod kontrolom uma i trebalo bi da tako i ostane, da se želja ne otrgne van kontrole razuma. Isto važi i za osećanja. Kada se oni otrgnu, dolazi do loma uma.

– sve priče da čovek više ne može da se menja su priče za decu, jer su najviše sposobnosti uma koje smo nabrojali (po Sv. Damaskinu) dobrovoljno izmenljive.
Duša može da se menja jer je stvorena, Bog ne, jer je nestvoren.

– sve ove sposobnosti su darovi od Boga i čovek to treba da pamti, da se ne bi gordio svojim umom, voljom, čak ni fizičkom snagom i veličinom mišića (koja potiče od nižeg dela duše).




Bogopoznanje. (umeće molitve takođe). Pobožnost je uzvišenija od razuma jer preko pobožnosti poznaješ tajne koje preko razuma ni na koji način ne bi mogao ni da naslutiš. Vrhovne sposobnosti uma se pokazuju kroz strah Božiji, Božansku premudrost, ljubav prema Bogu, prozorljivost…

– um je oko duše. Svetlost Božija se izliva kroz razum i na telo čoveka. Kod Svetitelja se menja i fiziologija (npr., ne kupaju se decenijama i ne osećaju), menja se biohemija čoveka. Malo pomalo čovek biva prožet besmrtnošću.

– razum treba da odlučuje o svim našim postupcima, a razum da polazi iz volje Božije. Želja je takođe pod kontrolom uma i trebalo bi da tako i ostane, da se želja ne otrgne van kontrole razuma. Isto važi i za osećanja. Kada se oni otrgnu, dolazi do loma uma.

– sve priče da čovek više ne može da se menja su priče za decu, jer su najviše sposobnosti uma koje smo nabrojali (po Sv. Damaskinu) dobrovoljno izmenljive.
Duša može da se menja jer je stvorena, Bog ne, jer je nestvoren.

– sve ove sposobnosti su darovi od Boga i čovek to treba da pamti, da se ne bi gordio svojim umom, voljom, čak ni fizičkom snagom i veličinom mišića (koja potiče od nižeg dela duše).
 

vcbccbc vcbcvb

Iskusan
Poruka
6.891
– duša bestelesna u odnosu na sopstveno telo, materijalni svet, u odnosu na Boga ima određenu telesnost. Bestelesan u pravom smislu reči je jedino Bog.
bestelesan u smislu Bog - Duh.
– duša besmrtna po blagodati, a ne po prirodi (po prirodi smrtna), jer Besmrtan po prirodi je samo Onaj Koji nema početka. Anđeo i duša su besmrtni samo zato što je Bogu bilo ugodno da ima daruje besmrtnost.
ovo nauciti
– po zamisli Tvorca, mi treba da funkcionišemo kao jedno celo (duša i telo zajedno), konflikt između duše i tela je strašni rezultat korozije čoveka.
ona proizilazi iz pogresne defnicije, a zapravo kada god kazem ''ja sam'', mislim na sebe kao dusu zivu
– sloboda izbora Adama od naše slobode se razlikuje u tome što je ranije on video realnost kakva zaista jeste, nije bilo fantazije u njegovom razumu. Naša sloboda je izbor između onog što ja smatram dobrim i zlim, ali da li je realno uvek dobro ono što ja smatram dobrim? Naš razum poražen grehom, neprestano stvara fantazije. Čovek se gubi u iluzornim svetovima. Fantazija je najveće zlo u čoveku, ona je porazila dubinu ljudskog duha. Taj izbor (između lažnog zla i dobra kao posledica fantazije) koji su imali Adam i Hristos (bez fantazije) i mi moramo da imamo. Naš zadatak je da vidimo realni svet u kome živimo.
pa to vam ja adam stalno gvorim, da prestanete da fantazirate, eto kako ovaj zna...
 

Bogomolj@c

Aktivan član
Poruka
1.005
Bog, budući da je Svemoćan,
mogao je čoveka da stvori sa drugačijim telom,
ali On je odlučio da mu da ovakvo telo. Ono ultimativno zavisi od 5 baznih resursa: prostora, vazduha, vode, hrane i energije, kojih ima izobilno na ovoj predivnoj planeti. Time je Bog čovekov opstanak uozbiljio i omogućio Sebi da na čoveka utiče, radi Svog vaspitnog delovanja, preko njegovog tela. Samo je ovo (ovakav uticaj) razlog zašto čovek ima ovakvo telo.
Duša, pak,
sasvim je drugačije, nematerijalne supstantivnosti. Ona je na višem stepenu Božjeg stvaralaštva. Slična je duši koju imaju duhovna Božja stvorenja – anđeli. Duša ljudska ima svoj početak, nastanak, koji je u momentu začeća, i potom je besmrtna, večna. Ona je poenta, smisao i svrha ljudskog boravka ovde na Zemlji, i potom njegovog boravka u večnosti. Stoga je duša čovekova – ‘’najveća vrednost u ovom svetu i u svim svetovima’’, kako ju je nazvao Sv.Justin Popović.

Tako da,
suprotno ateističkom, materijalističkom stavu, telo je privremenog postojanja, i u službi je duše. Duša je od Boga prednaznačena za boravak u narednom svom postojanju, posle upokojenja. Dušu Bog ovde vaspitava, obučava i uči, i tako je priprema za njen boravak u večnosti. Njena glavna vrlina je čistoća, belina. U interesu beline duše, sve se zbiva što se sa čovekom zbiva. I zdravlje i bolest, i sreća i nesreća, i lepota i ružnoća, i mladost i starost, i život i smrt, i radost i žalost.
*
Sa ovakvim znanjem se tek može razumeti zašto neko umire kao dete a neko kao starac. Bog dušu uzima onda kada je ona najbolja, najbelja. Ako bi se nečiji život razvijao tako da bi detinju belinu svoje duše pokvario, Bog je uzima kao dečiju. A ukoliko bi se nečiji život tako razvijao da se njegova duša sve više školuje i izbeljuje, uzima je pod starost čoveka. Što Bog zna, naravno, pošto On jedini zna sve događaje i svu budućnost svakog čoveka, do u najsitnije detalje.

Hristos Vaskrse.
 
Poruka
5.535
Bog, budući da je Svemoćan,
mogao je čoveka da stvori sa drugačijim telom,
ali On je odlučio da mu da ovakvo telo. Ono ultimativno zavisi od 5 baznih resursa: prostora, vazduha, vode, hrane i energije, kojih ima izobilno na ovoj predivnoj planeti. Time je Bog čovekov opstanak uozbiljio i omogućio Sebi da na čoveka utiče, radi Svog vaspitnog delovanja, preko njegovog tela. Samo je ovo (ovakav uticaj) razlog zašto čovek ima ovakvo telo.
Duša, pak,
sasvim je drugačije, nematerijalne supstantivnosti. Ona je na višem stepenu Božjeg stvaralaštva. Slična je duši koju imaju duhovna Božja stvorenja – anđeli. Duša ljudska ima svoj početak, nastanak, koji je u momentu začeća, i potom je besmrtna, večna. Ona je poenta, smisao i svrha ljudskog boravka ovde na Zemlji, i potom njegovog boravka u večnosti. Stoga je duša čovekova – ‘’najveća vrednost u ovom svetu i u svim svetovima’’, kako ju je nazvao Sv.Justin Popović.

Tako da,
suprotno ateističkom, materijalističkom stavu, telo je privremenog postojanja, i u službi je duše. Duša je od Boga prednaznačena za boravak u narednom svom postojanju, posle upokojenja. Dušu Bog ovde vaspitava, obučava i uči, i tako je priprema za njen boravak u večnosti. Njena glavna vrlina je čistoća, belina. U interesu beline duše, sve se zbiva što se sa čovekom zbiva. I zdravlje i bolest, i sreća i nesreća, i lepota i ružnoća, i mladost i starost, i život i smrt, i radost i žalost.
*
Sa ovakvim znanjem se tek može razumeti zašto neko umire kao dete a neko kao starac. Bog dušu uzima onda kada je ona najbolja, najbelja. Ako bi se nečiji život razvijao tako da bi detinju belinu svoje duše pokvario, Bog je uzima kao dečiju. A ukoliko bi se nečiji život tako razvijao da se njegova duša sve više školuje i izbeljuje, uzima je pod starost čoveka. Što Bog zna, naravno, pošto On jedini zna sve događaje i svu budućnost svakog čoveka, do u najsitnije detalje.

Hristos Vaskrse.
Prijatelju,brate,druze.Vidim iz tvog napisa,da ti insistiras dosta na dusi,kao primarnom delu covekove licnosti.Delimicno se slazem,sa tim pogledima
na postojanje coveka.Ali moram reci,da uzivam samo u carobnom zenskom telu.Volim na zeni sve.Njene cvrste dojke,zamrseni crni trougao,slatke
usne,i ono glavno....uci u samu zenu,napuniti je i oploditi je ,kao kada se kalemi divlja tresnja,plemenitim kalemom,koji ce kasnije dati kvalitetne
tresnje.!
 
Poruka
5.535
Ucenje po Bibliji,da Bog je stvorio coveka,po svom obrazu,kako to tamo pise,potpuno je pogresna postavka.Ljudi -Covek je napisao Bibliju.Ljudi su
iz straha zbog svoje krhkosti,svoje slabosti,stvorili Boga,i kao polu Boga,Isusa Hrista.! Taj Bog,taj "Njegov sin Hrist",trebalo je da postanu ljudima
neka vrsta psiholoskog gromobrana,koji je trebalo da ih stiti,od svih zala,koja postoje na ovoj nasoj zemlji.Mozda nije lose,ko u sve to veruje,ali,
istina lezi na drugoj strani.Ljudi su stvorili,svog zamisljenog zastitnika Boga,a ne obrnuto,Bog coveka.!
 

Bogomolj@c

Aktivan član
Poruka
1.005
Istina sama će ti reći sve.
I ko je i kakva je, i da li su je ljudi izmislili.
Ona ume da govori. Obratiće ti se na ili na srpskom jeziku, ili na nemuštom jeziku, ali ćeš je razumeti.
Ali sigurno.
 

Bogomolj@c

Aktivan član
Poruka
1.005
Dusa je softver a telo hardver jedno bez drugog ne moze. Upravo sam smislio naslov za pesmu.;)

Hristos Vaskrse Brate
1... Duša / Telo = Softver / Hardver
OK je poređenje ali samo u ovom našem svetu.
2... Kada čovek umre razdvaja se duša od tela - ono što je bilo spojeno kada je čovek postao, prilikom začetka čoveka.
Duša nadalje nastavlja da živi sama, bez tela. Tada postaje prevaziđena paralela duše sa softverom.
Duša ulazi u novu realnost, u svet drugačiji od ovoga, u nebeski svet.
Duša na taj način ima početak ali nema kraj. Duša je besmrtna.
3... Treća etapa postojanja duše desiće se prilikom sveopšteg vaskrsenja ljudi.
Vaskrsenje je ovaploćenje. Duša se ne menja već se ovaploćava, zadobija plot. Ta plot neće biti ovakvo telo kakvo je duša imala na raspolaganju ovde, već kvalitativno naprednija plot. I ta plot će biti večna, kao što je i duša večna.
Nadalje se više oni neće razdvajati, postojaće večno.
 

Peko2

Zainteresovan član
Poruka
261
Hristos Vaskrse Brate
1... Duša / Telo = Softver / Hardver
OK je poređenje ali samo u ovom našem svetu.
2... Kada čovek umre razdvaja se duša od tela - ono što je bilo spojeno kada je čovek postao, prilikom začetka čoveka.
Duša nadalje nastavlja da živi sama, bez tela. Tada postaje prevaziđena paralela duše sa softverom.
Duša ulazi u novu realnost, u svet drugačiji od ovoga, u nebeski svet.
Duša na taj način ima početak ali nema kraj. Duša je besmrtna.
3... Treća etapa postojanja duše desiće se prilikom sveopšteg vaskrsenja ljudi.
Vaskrsenje je ovaploćenje. Duša se ne menja već se ovaploćava, zadobija plot. Ta plot neće biti ovakvo telo kakvo je duša imala na raspolaganju ovde, već kvalitativno naprednija plot. I ta plot će biti večna, kao što je i duša večna.
Nadalje se više oni neće razdvajati, postojaće večno.

Slazemo se u svemu osim sa ovim pod brojem dva iz nekoliko razloga. Prvo nemate nikakve dokaze za to vec samo predpostavljate. Ako vec nemate dokaze onda bi bar trebalo da ima veze sa nekom zdravom logikom ali po meni nema ni to jer ako je dusa softver onda je to i sad i posle jer softver bez hardvera ne funkcionise ili je mrtav ili spava ali nije unisten. Kada se stavi u hardver on opet funkcionise. Prva etapa je jasna jer je vidimo, druga nije jasna a nije ni logicna, treca je opet jasna jer nema opipljivih dokaza ali je logicna.
 

Bogomolj@c

Aktivan član
Poruka
1.005
Slazemo se u svemu osim sa ovim pod brojem dva iz nekoliko razloga. Prvo nemate nikakve dokaze za to vec samo predpostavljate. Ako vec nemate dokaze onda bi bar trebalo da ima veze sa nekom zdravom logikom ali po meni nema ni to jer ako je dusa softver onda je to i sad i posle jer softver bez hardvera ne funkcionise ili je mrtav ili spava ali nije unisten. Kada se stavi u hardver on opet funkcionise. Prva etapa je jasna jer je vidimo, druga nije jasna a nije ni logicna, treca je opet jasna jer nema opipljivih dokaza ali je logicna.

Dokazi u pitanjima vere nemaju istu prirodu kao naučni dokazi.
Ove prve (verske) dokaze možemo uzajamno priznavati ali samo u verskim okvirima. A i tu samo ako pripadamo istoj veroispovesti. Pa i tada....
*
Ovo što sam ja napisao pod 2..., sledi iz Pravoslavnih dogmata. Dogmatika se formirala iz Svetog predanja i predstavlja saznanje, spoznaju, otkrovenje, istine vere. Iz istog Svetog predanja formirala se i uobličila Biblija, Stari zavet odavno, dok se Novi zavet u pismenoj formi formirao pre oko 1.800 god.
I, reklo bi se da je formiranjem Biblije stavljena tačka na pitanja vere, jer ''tamo sve piše''.
Ali to nije tako.
Život je mnogo kompleksniji, i donosi nam nebrojeno više pitanja nego što odgovora može dati Sveto predanje a pogotovo ne Sv.Pismo. Stoga se za tumačenje Svetog predanja (i Sv. Pisma kao jednog malog dela Sv. Predanja) obraćamo Crkvi. Crkva pored svojih drugih uloga, ima i tu ulogu da bude tumač Sv. Pisma. Itd...vidim da sam se raspisao možda i više od teme pod br. 2...
Ovo sam napisao kao vernik.
*
Takođe kao vernik,
ali s pokušajem da se stavim ''u cipele'' / ''u kožu'' skeptika,
o verskim temama, a posebno o zbivanjima posle upokojenja čoveka,
verujem da se slažemo u ovome:
Ljudska logika se prostire ograničeno. Granica našoj logici je naše iskustvo.
Naše iskustvo ne postoji u brojnim verskim pitanjima.
- Npr. mi nemamo iskustvo i ne možemo nikako da podvedemo pod našu logiku, i naše sasvim jasno shvatanje, pojam Božje Svemoćnosti.
- Pa dalje, odmah do svemoćnosti, pojam ‘’stvaranja ni iz čega’’. Kako je to Bog mogao da stvori nešto (sve) kada nije raspolagao materijalom?
- Pa pojam egzistiranja bez tela. Kako to Anđeli nemaju tela? Kako ih je Bog stvorio bez telesnosti?
- I dalje, kako je to moguće da duša ljudska živi a nema tela?
- Pa pojam brzine kretanja duhovnih stvorenja koja je beskonačno velika, trenutna, kao misao. Ovog trena ako pomislimo i u sebi vizuelizujemo npr. onu mašinu Curiosity koja šeta po Marsu, mi smo odmah tamo, trenutno. A svetlosti treba 10-tak minuta.

*
Zbog navedenog,
Čovek se mora pomiriti sa svojom nedostatnošću.
Vernik bi trebalo da s tim nema problema. Vernik je vernikom i postao pošto je imao lični susret, sopstveno iskustvo s Bogom. Ukoliko Ga nije shvatio sa dva osnovna Njegova svojstva prema nama ljudima, a to su:
… Da je Svemoćan, i
… Da nas voli kao što nas niko drugi ne voli,
teško da će moći ispravno shvatiti mnogo toga što nam je potrebno za ispravno Bogopoznanje.
A ukoliko smo ovo prevladali,
nadalje ne bi trebalo da nam je strano to da je Bogopoznanje u odnosu na naš um: nadumno, nadiskustveno, nadlogično.
Tek tada bi nam dogmati:
o zbivanjima duše posle upokojenja,
o njenoj egzistenciji bez tela,
o njenoj večnosti,
o novoj ploti posle vaskrsenja, itd.
mogli postati prihvatljivi.

Hristos Vaskrse Brate !
 

Peko2

Zainteresovan član
Poruka
261
Dokazi u pitanjima vere nemaju istu prirodu kao naučni dokazi.
Nemaju , samo sto nije isto verovanje i slepo verovanje. Nekome je dovoljno da zagrebe po povrsini i to je to ...kud svi turci tu i mali mujo. Ali ima i onih kojima to nije dovoljno oni hoce da znaju vise i pored toga nevole da budu prevareni. Crkva moze da tumaci sveto pismo umesto onih koji neumeju da razmisljaju svojom glavom. Ja sam od onih kojim crkva neume da odgovori na pitanja. Mogu samo da se zamrse u svojim odgovorima i da nesta pricaju a nista ne kazu. Na kraju dodje se i do toga da se pomesaju osnovni pojmovi o tome sta je zivot a sta smrt pa onda smrt nije smrt nego zivot. Ako smrt nije zivot onda je to opasna obmana ili u krajnjoj liniji niste dobro shvatili poentu. Licno bih voleo da sam neunistiv ali nesta mi govori da jesam i ne samo ja nego svi. Slozili smo se da je dusa softver a telo hardver. To nije samo primer vec to je tako u pravom smislu reci. Softver moze da se izvadi iz hardvera da se sacuva skladisti a potom da se stavi u neki drugi hardver. Softver je memorija koja nije neunistiva moze da se izbrise i to nepovratno ali moze i da se sacuva nezavisno i da se ponovo aktivira ali samo kada je u hardveru. Ovaj redosled pod tackom 1 2 3 je slicno onome sto kazu evolucionisti da je zmija nekada imala noge koje su joj zakrzljale. Kada razmislimo dublje oni u stvari kazu da zmija prvo nije imala noge pa ih je dobila a nakon toga ih ponovo izgubila. Isto tako ako nakon ovog sto sada jesmo idemo u duhovni svet gde obitavamo i zivimo pa se ponovo vracamo ovde gde jesmo prkosi zdravom razumu. Na kraju krajeva padanje na zemlju je svojstveno onima koji su kaznjeni na nebu a ne onima koji su nagradjeni. Mnogo je tu nelogicnosti u koje jednostavno nemoze da se veruje bar oni koji zele trezveno da razmisljaju.
 

Bogomolj@c

Aktivan član
Poruka
1.005
Nemaju , samo sto nije isto verovanje i slepo verovanje. Nekome je dovoljno da zagrebe po povrsini i to je to ...kud svi turci tu i mali mujo. Ali ima i onih kojima to nije dovoljno oni hoce da znaju vise i pored toga nevole da budu prevareni. Crkva moze da tumaci sveto pismo umesto onih koji neumeju da razmisljaju svojom glavom. Ja sam od onih kojim crkva neume da odgovori na pitanja. Mogu samo da se zamrse u svojim odgovorima i da nesta pricaju a nista ne kazu. Na kraju dodje se i do toga da se pomesaju osnovni pojmovi o tome sta je zivot a sta smrt pa onda smrt nije smrt nego zivot. Ako smrt nije zivot onda je to opasna obmana ili u krajnjoj liniji niste dobro shvatili poentu. Licno bih voleo da sam neunistiv ali nesta mi govori da jesam i ne samo ja nego svi. Slozili smo se da je dusa softver a telo hardver. To nije samo primer vec to je tako u pravom smislu reci. Softver moze da se izvadi iz hardvera da se sacuva skladisti a potom da se stavi u neki drugi hardver. Softver je memorija koja nije neunistiva moze da se izbrise i to nepovratno ali moze i da se sacuva nezavisno i da se ponovo aktivira ali samo kada je u hardveru. Ovaj redosled pod tackom 1 2 3 je slicno onome sto kazu evolucionisti da je zmija nekada imala noge koje su joj zakrzljale. Kada razmislimo dublje oni u stvari kazu da zmija prvo nije imala noge pa ih je dobila a nakon toga ih ponovo izgubila. Isto tako ako nakon ovog sto sada jesmo idemo u duhovni svet gde obitavamo i zivimo pa se ponovo vracamo ovde gde jesmo prkosi zdravom razumu. Na kraju krajeva padanje na zemlju je svojstveno onima koji su kaznjeni na nebu a ne onima koji su nagradjeni. Mnogo je tu nelogicnosti u koje jednostavno nemoze da se veruje bar oni koji zele trezveno da razmisljaju.

Dokazi / pokazi nebeskih stvari ne mogu se shvatiti zemaljskim umom – neophodan je oplemenjeni, nad-um, Bogopodobni um. Koji prevazilazi logiku nad-logikom, razum, nad-razumom, zemaljsko nebeskim.
%
Iz tvojih redova vidim da ti je veoma stalo da sve razjasniš, da ti sve bude jasno, da sve bude logično, sređeno i uređeno, da te ništa ne zbunjuje, da se ne ostavi ni malo prostora nedoumicama, da tvoja softver / hardver predstava čoveka bude prihvaćena bez primedbi…
To je idealno, i nema. Za sada se moramo zadovoljiti da vidimo ''kao u ogledalu, kao u zagonetki'', kako kaže apostol Pavle.

Ali,
poneki ljudi,
malo su se više nego mi približiti tom idealu.
Ti ljudi su Svetitelji.
Njihovi podvizi u Bogopoznaju su veliki. Ceo svoj život, sve svoje snage i moći, oni su upregli da bi ''nebeske stvari shvatili''. Ne znam koliko si spreman da čitaš. Ako imaš otvoreni um prema tome, i nemaš predubeđenja, i ukoliko ti je iskrena želja za ''poznanjem velikih stvari'', proširi svoje vidike sa Biblije i na Sveto predanje. Iz Svetog predanja je nastala Biblija. Kao 1 mali derivate, sažetak. U Sv. predanju se veliko blago nudi nama na dohvat ruke. Npr. mnogima od nas je azbuka bila knjiga ''Nevidljiva borba'' od Sv. Nikodima Agiorita.
&
Ali...naravno... kako ti hoćeš.
Ako hoćeš mnogo, mnogo ćeš i postići, a ukoliko se zadovoljavaš s malim (Bogopoznanjem), kod tog malog ćeš i ostati – nadam se da se slažeš s tim?

Hristos Vaskrse.
 

Peko2

Zainteresovan član
Poruka
261
mnogima od nas je azbuka bila knjiga ''Nevidljiva borba'' od Sv. Nikodima Agiorita.

Hristos Vaskrse.
[/QUOTE

Razumem da su ti spisatelji napravili velika dela gde su uneli svo svoje biće i um, imali su i vremena na pretek za razliku od mene koji imam vremena samo kada je vanredno stanje, međutim imam jednu primedbu .....u stvari ne jednu imam ih mnogo. Na primer..mogu da pišu koliko god hoće ali nikako nesmeju u tom pisanju da prekorače određenu granicu, to je crvena linija koja je zacrtana i zakucana čini mi se 325g u Nikeji. Ako dirnu te dogme mogu da se pozdrave. Time su i sami taoci duhova iz prošlosti pa još i ja sad u dvadeset prvom veku da im budem taoc. Negde je Pavle napisao da ako hoćemo savršenstvo onda moramo ostaviti početak Hristove nauke. Prvi od apostola kaže da treba ostaviti sam početak Hristove nauke i davati se dalje na savršenstvo a ovi nesmeju ništa da promene od nauke koja je uspostavljena 325g. na nekom saboru i to ne samo sad nigo nikad. Ovo kažem zato što je zaustavljen progres u toj oblasti, zapečaćeni umovi , sloboda razmišljanja van tih okvira dakle usavršavanje. Kočnica je aktivirana , nauka ide napred vreme ide a duhovnost je ostala u nekim minulim vremenima.

Zato sad poredim dušu sa softverom a telo sa hardverom jer to je napravio čovek i ima potencijal da napravi mnogo više od toga.
 

Bogomolj@c

Aktivan član
Poruka
1.005
@ Peko2

Brate,
Nemoj posustajati, ali ....
*
Nauka je jedno a vera je drugo.
Nauka je okrenuta sve boljem i jasnijem spoznavanju ovog sveta i zato je njoj imperativ da se neprestano usavršava, pojašnjava, nadograđuje, unapređuje, osavremenjuje. Zadatak nauke je da nam objasni kako nešto funkcioniše. Nauka za takav svoj pristup ima veliki neistražen prostor ispred sebe. Npr. medicina: do pre 100 god. ona je lečila pijavicama!
Vera ima drugačiji pristup.
Zadatak vere je da nam objasni zašto nešto funkcioniše tako kako funkcioniše i s kojim smislom se dešavanja dešavaju? Zbog toga vera, kada jednom odgovori na ta pitanja, nema potrebe da menja svoje odgovore. Zašto i s kojim smislom ostaje isto kroz vekove. I u vreme Adama i u vreme Hrista, i danas, verske istine (dogme), iste su. Njihovo osavremenjavanje bi moglo samo da ih ošteti i iskrivi.
1 je Svetitelj (Sv. Lav Велики) rekao јoš u V veku na tu temu ovo:
''Ко не жели да буде ученик Истине, постаје учитељ заблуде.''
A na predloge da se Crkveni dogmati osavremene, III vaseljenski sabor je 431. godine zapisao ovo:
''Онај ко наставља да тражи нешто, након што је Истина већ нађена, тај тражи лаж.''
*
No...
ovo ne znači da o njima (dogmatima) ne treba razgovarati i sve bolje i bolje ih osvetljavati i tako ih činiti sve razumljivijim i prihvatljivijim. Crkva takvo ponašanje podstiče. Ono je svima nama na korist. Evo i nas dvojica sada dajemo tome doprinos.
 

ISTRAZIVAC9

Veoma poznat
Poruka
14.732
Bog, budući da je Svemoćan,
mogao je čoveka da stvori sa drugačijim telom,
ali On je odlučio da mu da ovakvo telo. Ono ultimativno zavisi od 5 baznih resursa: prostora, vazduha, vode, hrane i energije, kojih ima izobilno na ovoj predivnoj planeti. Time je Bog čovekov opstanak uozbiljio i omogućio Sebi da na čoveka utiče, radi Svog vaspitnog delovanja, preko njegovog tela. Samo je ovo (ovakav uticaj) razlog zašto čovek ima ovakvo telo.
Duša, pak,
sasvim je drugačije, nematerijalne supstantivnosti. Ona je na višem stepenu Božjeg stvaralaštva. Slična je duši koju imaju duhovna Božja stvorenja – anđeli. Duša ljudska ima svoj početak, nastanak, koji je u momentu začeća, i potom je besmrtna, večna. Ona je poenta, smisao i svrha ljudskog boravka ovde na Zemlji, i potom njegovog boravka u večnosti. Stoga je duša čovekova – ‘’najveća vrednost u ovom svetu i u svim svetovima’’, kako ju je nazvao Sv.Justin Popović.

Tako da,
suprotno ateističkom, materijalističkom stavu, telo je privremenog postojanja, i u službi je duše. Duša je od Boga prednaznačena za boravak u narednom svom postojanju, posle upokojenja. Dušu Bog ovde vaspitava, obučava i uči, i tako je priprema za njen boravak u večnosti. Njena glavna vrlina je čistoća, belina. U interesu beline duše, sve se zbiva što se sa čovekom zbiva. I zdravlje i bolest, i sreća i nesreća, i lepota i ružnoća, i mladost i starost, i život i smrt, i radost i žalost.
*
Sa ovakvim znanjem se tek može razumeti zašto neko umire kao dete a neko kao starac. Bog dušu uzima onda kada je ona najbolja, najbelja. Ako bi se nečiji život razvijao tako da bi detinju belinu svoje duše pokvario, Bog je uzima kao dečiju. A ukoliko bi se nečiji život tako razvijao da se njegova duša sve više školuje i izbeljuje, uzima je pod starost čoveka. Što Bog zna, naravno, pošto On jedini zna sve događaje i svu budućnost svakog čoveka, do u najsitnije detalje.

Hristos Vaskrse.
Jovan 4, 24: Bog jeste Duh;
A kako Duh stvara, :?:
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
27.188

Koslav75

Domaćin​

Сале:
Pitam ponovo
Da li je duša pre tela ili telo pre duše ili u isto vreme.
Ако ми вјерујеш, ја стварно не знам:lol:, али знам да би рачунар радио, потребно је ТРОЈЕ, што је веома индикативно зар не, хардвер, софтвер и енергија, не знам шта о том мисле ови из "научних кругова":D
Biblija ti lepo kaze da je Bog nacinio prvo materiju, telo.
A onda mu u nos udahnuo zivotnu energiju, 4zah.
Da kazemo simbolicno, struju.
A tek onda to dvoje zajedno, postaje zivo bice nefes, sto ti zoves dusa.
Ljudi moji istrazujte pismo.
 

Сале

Legenda
Poruka
51.895
Biblija ti lepo kaze da je Bog nacinio prvo materiju, telo.
A onda mu u nos udahnuo zivotnu energiju, 4zah.
Da kazemo simbolicno, struju.
A tek onda to dvoje zajedno, postaje zivo bice nefes, sto ti zoves dusa.
Ljudi moji istrazujte pismo.
10. А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.

1sol 5
23. И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа.

šta je duh, šta je duša, zašto pavle razdvaja dušu, duh i telo ako je duh+telo=duša

čitamo, istražujemo a ti?
 

Glasnik.

Buduća legenda
Poruka
27.188
Hvala na pitanju brate Sale, lepo od tebe.

Problem je Sale sto ti tuamcis kao da mislis da su je pisali Srbi?

Medjutim kada odes na izvorni jezik onda dobijes na sve odgvore.


I stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos -Nesemu i posta covek NEFES
1 Mojsijeva 1,27.

Jer sto biva sinovima ljudskim to biva i STOCI, jednako im biva ; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju ISTI duh ruah, nesemu. i covek nije ništa bolji od stoke.
Propovednik 3,19.


Šta biva sa ljudima i zivotinjama kad Bog oduzme i kada daje RUAH-NESEMU ?

Uzmes im duh RUAH- NESEMU , GINU i u prah svoj vracaju se.
Posaljes duh RUAH-NESEMU svoj, postaju…

Psalam 104,29,30.

Znaci i ljudi i zivotinje imaju istu dusu.
To je nije dusa vec je los prevod i rec je o zivotnoj energiji koja pokrece telo coveka a i zivotinja, ista ta enrgija i za jedne id ruge, i onda postaju zivi.
A to zivo bice sa telom i tom enregijom se naziva dusa ziva, nefes.
 

Сале

Legenda
Poruka
51.895
ok daj dobar prevod

1sol 5
23. И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.