Ovako...
Pitanje je:
Kada ste se u zivotu osecali najdalje, a kada najblize Bogu ?
Da li su to bili lepi ili ruzni momenti u vasem zivotu?
Koje su okolnosti uslovljavale kvalitet te veze?
Od vernika ocekujem ozbiljne i opsirije odgovore....
Ateisti ce takodje imati sta da kazu na tu temu ,
jer vecina vas ipak ima neki duhovni zivot...ili tu neku vertikalinu liniju ^^
Prigodna slicka.. mozda:
Mislim da se nikad nisam osećala daleko od Boga...Nisam mislila o njemu pa nisam ni razmišljala o tome da li sam daleko ili ne.
Istovremeno, čini mi se da sam uvek "verovala", ali sam imala more pitanja. U OŠ sam išla na veronauku kada roditelji nisu moglii da mi daju zadovoljavajuće odgovore (oni su neucrkvenjeni, slave slavu, poste za Badni dan, Veliki petak i Krstovdan). Tokom studija smo izučavali biblijsku književnost, u smislu da sam tehnički sagledala pitanje prevoda, revizija, problematičnog istorijskog konteksta... sa ključnim nerazumevanjem Priče o Jovu kroz prizmu Božje ljubavi.
Sticajem okolnosti u vreme kada sam ostala trudna upoznajem duhovnika koji mi kroz osmeh predstavlja sporno pitanje iz Knjige o Jovu na način koji mi je potpuno jasan i prihvatljiv. U svakom slučaju koliko se sećam tada počinjem intenzivnije da razmišljam o sebi i Bogu.
Ne znam da li sam se tada osećala najbliže Bogu, ali je izvesno da sam tada postala svesna "dubine svoje vere"- U 20.nedelji trudnoće odlazimo na 4D gde nam kažu da bebini bubrezi nisu ok, bubrežne čašice su 3x veće nego što bi trebalo i okolno bubrežno tkivo neće moći da obrađuje mokraću...uglavnom, predlažu dalja ispitivanja sa tim da ginekolog koji radi UZ misli da beba neće moći da ima normalan život i ako uspe da preživi van mene... I u toj i takvoj situaciji ja pomislim: Pa, verujem da znaš šta radiš. ( u mojoj glavi upućeno Bogu). Znam da zvuči kao blasfemija. Bila sam potpuno smirena i uverena da je sve onako kako treba da bude, i da postoji plan za nas (bebu i mene) i da ga ja u potpunosti prihvatam.
Na dalje kontrole sam išla, genetsko istraživanje i kordocentezu nisam radila, bila sam potpuno rešena da bebu zadržim.
Strahinja je bio terminska beba, 9 na rođenju, isključivo dojen 6 meseci (kod nezrelih bubrega bebi se ne daje ni voda), zdrav, prav, čarobni dečak koji ove jeseni polazi u predškolsko. Nikada nije imao urinarnu infekciju.
Ne mislim da bilo ko treba da odbije sugestije lekara, to je najličnija odluka. Svesna sam da su stvari mogle da budu i drugačije, ali i tada i sada sam bila spremna na to.
Ti onda pisi najpre u svoje ime ~~~~
