hm a kako da znamo da li praktikujemo pogrešnu veru?
šta ako verujemo u nešto veoma pogrešno pravdajući se činjenicom da smo posvećeni vernici?
Одлично примећено.
Као што смо већ више пута чули и прочитали, скоро свако ко верује у нешто, искрено верује и у то да је његово веровање једино исправно и тачно а да сви остали греше.
Питање је заправо о суштини веровања и о налажењу најмањег заједничког садржатеља веровања.
Рецимо, ако муслиман верује да је грех да убије и православац верује да је грех да убије, да ли је то довољан нзс да они могу да опстају заједно поштујући свако своју веру и практикујући своју веру на свој начин?
Или је потребно нешто много више од тога?
Свакако, постоје две врсте верника, они који осећају да је исправна њихова вера и да им та и таква вера доноси духовно а последично и свако друго смирење. Такође, постоје и они верници који прате верске ауторитете (не као командне, већ као саветодавне) из свог окружења или из вере којој, по месту и времену рођења, припадну.
Не бих могао да кажем да би ми пријало да некога убеђујем да његова вера није "права". Јер, ко од нас може да се стави потпуно у нечију туђу кожу, да доживи целокупну туђу историју, осећаје и све друго што чини једну особу? Немогућа мисија и управо због тога је скоро па неразумно другу особу убеђивати у "погрешност" његовог веровања.
