Duhovna i intelektualna određenost u odnosu na univerzum

[Julius Primus]

Šta nas kao zasebne entitete određuje u duhovnom i intelektualnom smislu od ostatka sveta i od drugih ljudi?

Drugo pitanje koje možda ima tehnički jednostavniji odgovor ali dosta teže dokučiv – da li mi na ovaj svet dolazimo kao duhovno određeni entiteti ili dolazimo tako što se odvajamo od univerzalnog entiteta tj. od Boga ali kao njegov sastavni, integralni i neodvojivi deo?
I posle ovog života gubimo ovozemaljski identitet i vraćamo se u univezalni-božanski ili ne?

 

[gost 391595]

Šta nas kao zasebne entitete određuje u duhovnom i intelektualnom smislu od ostatka sveta i od drugih ljudi?

Drugo pitanje koje možda ima tehnički jednostavniji odgovor ali dosta teže dokučiv – da li mi na ovaj svet dolazimo kao duhovno određeni entiteti ili dolazimo tako što se odvajamo od univerzalnog entiteta tj. od Boga ali kao njegov sastavni, integralni i neodvojivi deo?
I posle ovog života gubimo ovozemaljski identitet i vraćamo se u univezalni-božanski ili ne?

Subjektivnost?

 

[Metronomy]

Šta nas kao zasebne entitete određuje u duhovnom i intelektualnom smislu od ostatka sveta i od drugih ljudi?

Drugo pitanje koje možda ima tehnički jednostavniji odgovor ali dosta teže dokučiv – da li mi na ovaj svet dolazimo kao duhovno određeni entiteti ili dolazimo tako što se odvajamo od univerzalnog entiteta tj. od Boga ali kao njegov sastavni, integralni i neodvojivi deo?
I posle ovog života gubimo ovozemaljski identitet i vraćamo se u univezalni-božanski ili ne?

Muka junace, to pitanje je mucilo sve filozofe, duhovnike, politicare i umetnike zajedno i svakog posebno....ali ni jedan nije uspeo da zaviri dalje od praga svesti. Pa je bramanima i samanima ostalo da resavaju taj deo filozofije.
Licno mislim kao i ova mala da se nasa duhovnost iskazuje nasim subjektivnim delom svesti i nesvesti.
Intelektualna osobenost je vec objasnjiva, ali je i ona zavisna delimicno od subjektivnih dozivljaja.

 

[Romana Kuhar]

Šta nas kao zasebne entitete određuje u duhovnom i intelektualnom smislu od ostatka sveta i od drugih ljudi?

Drugo pitanje koje možda ima tehnički jednostavniji odgovor ali dosta teže dokučiv – da li mi na ovaj svet dolazimo kao duhovno određeni entiteti ili dolazimo tako što se odvajamo od univerzalnog entiteta tj. od Boga ali kao njegov sastavni, integralni i neodvojivi deo?
I posle ovog života gubimo ovozemaljski identitet i vraćamo se u univezalni-božanski ili ne?

Da li pod izrazom "duhovnom" misliš na ono intuitivno i da li pod izrazom "intelektualno" misliš na ono što znači u st. grč "nous"?

Znaš li šta izraz "tehne" znači na st. grč. jeziku? Da li pod "odvajanjem" imaš u mislima proizilaženje? Da li na Boga gledaš (zreš) kroz prizmu Platonovog "eidos"-a, Aristotelovog "teologika"-izma, ili na materijalistički način, kao što su to hrišćani preuzeli od Jevreja - oni veruju samo u čilo sluha - onome što su im rekli proroci, Isus, apostoli i sl.?

Zašto bismo posle ovozemaljstva (iz)gubili identitet i kuda se to vraćama kada smo uvek sastavni deo toga iz čega prizilazimo - Mišljenja - Mišljenja i Dušine - Duše ? Ne potvrđuje li nam naša intuicija da ništa nismo izgubili, ali da bismo to razumeli potrebno je oživeti ono u sebi ...

 

[Julius Primus]

Da li pod izrazom "duhovnom" misliš na ono intuitivno i da li pod izrazom "intelektualno" misliš na ono što znači u st. grč "nous"?

Odgovor i na jedno i na drugo pitanje je „da”, sudeći po mom oskudnom poznavanju pojma „nous”.

Znaš li šta izraz "tehne" znači na st. grč. jeziku? Da li pod "odvajanjem" imaš u mislima proizilaženje? Da li na Boga gledaš (zreš) kroz prizmu Platonovog "eidos"-a, Aristotelovog "teologika"-izma, ili na materijalistički način, kao što su to hrišćani preuzeli od Jevreja - oni veruju samo u čilo sluha - onome što su im rekli proroci, Isus, apostoli i sl.?

Tehne - veština?
Na ono što sledi posle ovog nama pojmljivog sveta/života se može reći da mislim na proizilaženje. Bar u slučaju da naš duhovni entitet ostaje odvojen od entiteta sveta iliti Boga. A kad je u pitanju dolazak na ovaj svet, taj prelaz mi više zvuči kao prelaz nego proizilaženje iako ni to „prozilaženje” možda nije greška(?).
Na Boga svakako ne gledam na materijalistički način niti čak kao na neki precizno određeni nama u ovom životu kompletno shvatljivi entitet.
Kad smo kod toga, da li ti sebe smatraš hrišćankom i kako ti gledaš na Boga?

Zašto bismo posle ovozemaljstva (iz)gubili identitet i kuda se to vraćama kada smo uvek sastavni deo toga iz čega prizilazimo - Mišljenja - Mišljenja i Dušine - Duše ? Ne potvrđuje li nam naša intuicija da ništa nismo izgubili, ali da bismo to razumeli potrebno je oživeti ono u sebi ...

Naravski, nemam konačne odgovore na ova pitanja inače ove teme ne bi bilo ali recimo - posle ovozemaljstva bi moglo biti da „gubimo” identitet jer ga ni pre dolaska ovde nismo(?) imali. Takođe, zbog toga što je ovdašnji naš identitet određen telesnim čulima i poimanjima i okolnostima koje su nas delimično određivale tokom formiranja ličnosti, ista ta čula i okolnosti kojih se „oslobađamo” napuštajući ih i prelazeći u nešto drugo (ili vraćajući se u ono prvo).

Jesmo sastavni deo onoga iz čega proizilazimo ali kao na primer dok igramo onu igricu „zmijica” na tetrisu gde u dvodimenzionalnom okviru možeš da se krećeš levo, desno, napred i nazad dok se ne slupaš i taj dvodimenzionalni svet te u trenutku igranja na neki način ustvari određuje a kad se slupaš, „vraćaš” se u ovaj realan trodimenzionalni svet i svoju svakodnevicu gde si nešto daleko više, složenije i drugačije od identiteta „zmijice” a ipak si to i dalje ti.
Čini mi se da ako se posle odlaska iz nama poznatog ovozemaljskog okvira identitet ne menja i ostaje isti, to onda i nije prelazak, nego više kao putovanje na drugu lokaciju. Ali ako je i tako, onda deluje kao da je ta lokacija vrlo slična ovoj planeti čim se naš ovozemaljski identitet u njega tako savršeno uklapa?

 

[snouden]

Šta nas kao zasebne entitete određuje u duhovnom i intelektualnom smislu od ostatka sveta i od drugih ljudi?

Drugo pitanje koje možda ima tehnički jednostavniji odgovor ali dosta teže dokučiv – da li mi na ovaj svet dolazimo kao duhovno određeni entiteti ili dolazimo tako što se odvajamo od univerzalnog entiteta tj. od Boga ali kao njegov sastavni, integralni i neodvojivi deo?
I posle ovog života gubimo ovozemaljski identitet i vraćamo se u univezalni-božanski ili ne?

nikad ne gubimo identitet. a kako bi ga to mogli izgubiti?

putujemo iz jednog sveta/života u drugi. naše JA je odredjeno svom prethodnom istorijom našom. kao što će buduću životnu priču odrediti ovo što činimo u ovom životu.

 

[pesho]

nista delimo istu prolaznost i sudbinu zivih bica a spoznaja moze biti i prokletstvo
ne vracamo se nigde jer nismo ni bili
koincidencija nastanka previse sebe posle izdigne na nivo besmrtnosti a bez osnova

 

[123cvb]

Šta nas kao zasebne entitete određuje u duhovnom i intelektualnom smislu od ostatka sveta i od drugih ljudi?

Drugo pitanje koje možda ima tehnički jednostavniji odgovor ali dosta teže dokučiv – da li mi na ovaj svet dolazimo kao duhovno određeni entiteti ili dolazimo tako što se odvajamo od univerzalnog entiteta tj. od Boga ali kao njegov sastavni, integralni i neodvojivi deo?
I posle ovog života gubimo ovozemaljski identitet i vraćamo se u univezalni-božanski ili ne?

Odgovor na prvo pitanje je da sam jedino siguran da ja postojim. Ne mogu biti siguran da sve ostalo nije privid.

Što se drugog pitanja tiče, svest se ne odvaja od Boga, samo se na ovom svetu ne seća svoje prave prirode. Što se tiče toga gde svest ide nakon ovog života, moguće je da to zavisi od želje same svesti.

 

[louiskrstic]

Šta nas kao zasebne entitete određuje u duhovnom i intelektualnom smislu od ostatka sveta i od drugih ljudi?

Drugo pitanje koje možda ima tehnički jednostavniji odgovor ali dosta teže dokučiv – da li mi na ovaj svet dolazimo kao duhovno određeni entiteti ili dolazimo tako što se odvajamo od univerzalnog entiteta tj. od Boga ali kao njegov sastavni, integralni i neodvojivi deo?
I posle ovog života gubimo ovozemaljski identitet i vraćamo se u univezalni-božanski ili ne?

Lulius Primus, svaki čovek na izvestan način želi imati odgovor na ova pitanja. Međutim, najveći problem u nalaženja najboljih odgovora leži u samom čoveku. Svaki čovek je svoja saznanja uslovio svojim stečenim ili naučenim predubeđenjima, bilo kroz porodični odgoj ili kroz školsku/studentsku indoktrinaciju. Zabluda je ako neko veruje da iko ima prednosti ka istini zbog njegovog obrazovanja. Prednost uvek ima onaj koji ostavi sve klišee izvan sebe i otvoreno i slobodno zagnjuri u sami život. Tada nema nikakvih ograničenja i sva saznanja za koja je trenutno spreman i sposoban da ih razume njemu će biti na dohvat ruke.
Nas kao zasebne entitete određuje... u odnosu na ostatak sveta upravo naša svest. Tačnije stadijum ili stanje dosegnute svesti. Međutim, ne veliki broj ljudi zna da svest nije intelektualna već je čisto duhovna kategorija.
Krenimo dublje i recimo odmah da mi nismo niti fizičko ni mentalno biće već da smo duhovno Biće, ili Duša, i da kao takvo večito i besmrtno Biće, imamo nekoliko unitarnjih finijih obloga ili tela i da tek na kraju imamo i fizičko telo koje koristimo dok smo u ovom svetu.
Da ne odgovaram direktno jer ti to mnogo neće značiti reći ću koju reč više o procesu koji je tekao i koji je svojim jednim delom i danas u toku.
Mi, Bića ili Duše, kreirani smo u samom srcu kreacije ili Kreatora, koji je bez oblika i forme jer je i ON (TO) sam kao čista svest duhovne prirode. Kreirani smo kao zasebni entiteti kojima je tek predstojao iskustveni put ili proces kroz koji smo imali raditi na ekspanziji svoje svesti i kapaciteta ljubavi kao i na svim ostalim atributima po kojima smo samo potencijalno bili jednaki sa Kreatorom.
Religijska propoved da smo jednaki sa Kreatorom po obličju nema nikakvog utemeljenja već swmo mi kao Bića, Duše, samo potencijalno jednaki sve dok ne dosegnemo stanja svesti koja su u religijskim krugovima poznata kao Bog-Svest.