Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 68.258
Дуел за Панамски канал
Најкраћи поморски пут између Пацифика и Атлантика је место сучељавања интереса две водеће економије света
(EPA-EFE/Bienvenido Velasco)
Велико је питање да ли је италијанска премијерка Ђорђа Мелони била у праву када је изјавила да „можемо искључити да ће САД наредних година употребити силу да анектира територије које (Америку) интересују” и то упркос појачаном ангажовању Кине у комерцијално важном Панамском каналу. Дасти Џонсон, републикански сенатор из Јужне Дакоте, доставио је у Представничком дому Конгреса САД Предлог закона о реаквизицији Панамског канала од Републике Панаме. Према том акту, председник САД би имао од дана усвајања дотичног закона рок од највише шест месеци да обавести конгрес о току преговора, потенцијалним изазовима и очекиваним исходима.
Каква би била судбина Панамског канала ако у тих пола године између Америке и Кине дође до израженије војно-политичке конфронтације, рецимо, због Тајвана? Питање није реторичко: ретке су географске ширине где се привредни и политичко-безбедоносни интереси две водеће и ривалске економије света директно и физички сучељавају, као због Панамског канала.
Са једне стране, најкраћим поморским путем између Пацифика и Атлантика, дугим 82 километра, пролази скоро шест одсто вредности глобалне поморске трговине. Канал, наиме, пропушта око 14.000 бродова годишње, опслужујући 57,5 одсто контејнерског транспорта између Азије и источних обала САД у вредних око 270 милијарди долара. Панамски канал је истовремено рута којом се креће 40 одсто америчког поморског контејнерског товара, при чему „90 одсто америчког војног карга путује комерцијалним бродовима”, наводи „Њујорк тајмс”.
„Панама је после Перуа друга земља Латинске Америке по снази дипломатско-економског утицаја Пекинга”, тврди невладина организација „Даблтинк лаб” са Тајвана.
Панама је 2017. године повукла признање Тајвана и успоставила дипломатске односе са Пекингом, да би следеће године прва у Латинској Америци приступила кинеском пројекту „Појас и пут”. Од тада кинеско привредно присуство убрзано расте широм Панаме, а нарочито око Панамског канала. Тако, на пример, компанија „Хачинсон Вампоа”, са седиштем у Хонгконгу, управља значајним делом инфраструктуре тог воденог пута, као и лукама са обе стране Панамског канала: Кристобал (на Атлантику), недалеко од највеће слободнотрговачке зоне у централној Америци, и Балбоа (на Пацифику) на шест километара од поморске базе Ноел Родригез. Према неким прорачунима, готово 40 кинеских фирми послује у Панами у секторима од рударства и финансија до логистике и телекомуникација. Кинески капитал ушао је, између осталог, и у пројекат изградње четвртог моста над Панамским каналом.
Није чудо што је Мао Нинг, портпаролка Министарства спољних послова у Пекингу, оштро нагласила да је „Кина одувек подржавала народ Панаме у њиховој праведној борби за суверенитет над каналом и уважавала канал као неутралан међународни водени пут”.
Изабрани председник САД Доналд Трамп у баражу порука на ову тему инсистира да је Панамски канал од стратешког значаја за националну безбедност САД, поготово што је амерички бизнис његов највећи корисник, при том изложен „неразумно” високој „путарини” (што познаваоци, иначе, оспоравају).
Ако Панама не буде порадила на преференцијалном третману за америчке бродове на путу кроз Канал, САД ће, ако треба и војном силом, повратити суверенитет над Панамским каналом, који је „будаласто” препуштен тој латиноамеричкој држави – суштина је Трампових порука. „Никада нећемо допустити да Панамски канал пређе у погрешне руке”, упозорио је Трамп, вероватно знајући за стрепње америчке војске због ширења утицаја Кине у Латинској Америци, а посебно у Панами.
Американци су изградили Панамски канал 1914, да би 1977. године амерички председник Џими Картер са лидером Панаме, пуковником Омаром Торихосом договорио две повеље којима је 1999. Панамски канал прешао под суверену управу те државе.
Иначе, панамски премијер Хосе Раул Мулино је одмах, после првих Трампових изјава о Панамском каналу, одлучно рекао да суверенитет над том поморском саобраћајницом остаје у рукама те земље.
Међутим, једна ставка поменутих повеља оставља простор непредвидивом развоју догађаја. Наиме, члан IV, став 1, каже: „САД и Република Панама се обавезују да ће штитити и бранити Панамски канал. Свака страна ће деловати, у складу са својим уставним процесима, како би одговорила на опасност која проистиче из оружаног напада или других акција које угрожавају безбедност бродова који пролазе кроз Панамски канал.”
Осим тога, амерички војни стручњаци истичу да према кинеском закону, у случају потребе, сва цивилна имовина мора бити стављена на располагање кинеској народној армији, укључујући наравно, и све луке под менаџментом кинеских компанија, наводи Еван Елис, професор латиноамеричких студија на Институту за стратешке студије Ратног колеџа САД.
https://www.politika.rs/scc/clanak/654364/duel-za-panamski-kanal
Panamski kanal će izgleda ići preko reda. Kongresu će biti i zvanično podnet i predlog odgovarajućeg zakona - The Panama Canal Purchase Act:
