Dubravka Stojanović. Fenomen.

Ја могу да схватим југоносталгичаре који бране једну у основи модерну идеју, али они не схватају или неће да схвате да та идеја није успела да створи Југословене (у највећем напону их је било 6-7% становништва). На дуже стазе Југославија, с проблемима које је имала (и унутрашњим и спољним - односи се и на Краљевину и на СФРЈ) без Југословена није могла да опстане.
А на који начин то да "створи" Југословене? Како да их "створи"??
 
Под тим "створи" мислио сам да се развије осећај код становништва да припадају нацији која се дефинише као "Југословен"
Као што смо виђели то је било изван граница могућег.

Мислио сам на неки други начин. Можда их физички "створити".
 
Као што смо виђели то је било изван граница могућег.

Мислио сам на неки други начин. Можда их физички "створити".
[/QUO
[/QUOTE]
Слажем се, спонтано стварање југословенске нације није успело. Који су све разлози за то.....ко зна.
 
Под тим "створи" мислио сам да се развије осећај код становништва да припадају нацији која се дефинише као "Југословен"
Pokušaj stvaranja jugoslovenske nacije postojao je samo u vreme kraljevine.U Titoslaviji nije bilo ni pokušaja.Naprotiv,u Titoslaviji na sceni je bila emancipacija "ugnjetenih nacija" iz vremena kraljevine a to su bile sve nacije sem srpske.
 
Чини ми се да ниједан народ који је чинио ту државу није желео да она успе (сваки од тих народа је имао неке своје разлоге - незадовољства). Једноставно као да нису били спремни и дорасли за неку велику идеју. Делује ми да је искрен покушај био са поделом на бановине у краљевини, то би можда и успело да су се две-три генерације родиле у миру и благостању.
 
Чини ми се да ниједан народ који је чинио ту државу није желео да она успе (сваки од тих народа је имао неке своје разлоге - незадовољства). Једноставно као да нису били спремни и дорасли за неку велику идеју. Делује ми да је искрен покушај био са поделом на бановине у краљевини, то би можда и успело да су се две-три генерације родиле у миру и благостању.

Radi se o zlu demokratije.
 
13. juna u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju objavljena je Deklaracija „Odbranimo istoriju“ koju je potpisala, između ostalih, Dubravka Stojanović, vodeći revizionista takozvane "Druge Srbije".

Revizionizam i bestidno prekrajanje istorijskih činjenica o ustaškom genocidu i holokaustu u Srbiji od strane Dubravke Stojanović (citirano je deo govora koji je Dubravka Stojanović održala pred stranom publikom na konferenciji održanoj u Krakovu 2013) :
https://pescanik.net/vinovnici-i-zrtve-u-srpskim-udzbenicima-istorije/

citat:
"Glavni cilj vezivanja srpskih i jevrejskih žrtava bila je promena na mestu vodećeg vinovnika zločina. Naime, cilj je bio da se za najveći zločin na tlu Jugoslavije proglasi onaj izvršen tokom Drugog svetskog rata na tlu Nezavisne države Hrvatske, u čijim su logorima zajedno stradali Srbi i Jevreji. Tako je, u skladu sa potrebama srpske propagande pred izbijanje jugoslovenskog rata 1991, mesto glavnog krivca od ranije neupitnih nacista, dobila Nezavisna država Hrvatska. U početku se govorilo i pisalo da je taj genocid bio delo ustaša, ali je, s vremenom, krivica prebačena na čitav hrvatski narod. Tako su dotadašnje uloge žrtve i krivca od partizana i Nemaca, sada preuzeli – Srbi i Jevreji kao žrtve, a Hrvati kao izvršioci. I naravno, u tako kreiranom sećanju nije bilo mesta za istorijske činjenice, u prvom redu za onu koja govori o tome da su upravo srpske kolaboracionističke jedinice igrale ključnu ulogu u sprovođenju Holokausta u Srbiji i da su bitno doprinele tome da je Srbija već posle samo 6 meseci nacističke okupacije, a među prvim zemljama Evrope, bila proglašena Juden frei."
kraj citata

Iz citiranog je jasno da je Dubravka neupućenu stranu publiku pokušala uveriti da je ustaški genocid zapravo srpska propaganda, dok je istovremeno glavnu krivicu za sprovođenje holokausta u okupiranoj Srbiji pokušala prebaciti sa nemačkog okupatora na srpske kolaboracioniste.
Nasuprot ovakve šarlatansko-manipulantske "istorije" izmaštane u glavi Dubravke Stojanović, istorijske činjenice utvrđene od strane pravih istoričara holokausta i ustaškog genocida su sledeće:
- genocid nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom na teritoriji NDH su sprovele ustaše
- genocid na tlu NDH i jeste po obimu zločina i broju žrtava daleko najveći zločin na tlu Jugoslavije tokom Drugom svetskog rata i to nije "srpska propaganda" kako tvrdi Dubravka Stojanović pred stranom publikom
- holokaust u Srbiji je delo pre svega nemačkog okupatora i sve činjenice vezane za nalogodavce i izvršioce tog zločina su dobro istražene i publikovane u knjigama koje je između ostalih, izdavao i Savez jevrejskih opština Jugoslavije;
Iz knjige "Zločini fašističkih okupatora i njihovih saradnika protiv Jevreja u Jugoslaviji", u izdanju Saveza jevrejskih opština Jugoslavije.
"U Srbiji je pod nemačkom okupacijom ubijeno 14.000 Jevreja. Oko 5.000 je streljala nemačka armija u leto i jesen 1941. godine kao srpske taoce u odmazdama zbog akcija partizana, a 7.500, mahom žena i dece, ugušeno je u proleće 1942. godine u kamionu dušegupki dopremljenom iz Berlina, čija je nemačka SS posada izvršila ubijanje".
 
'' jasno da je Dubravka neupućenu stranu publiku pokušala uveriti da je ustaški genocid zapravo srpska propaganda ''
:lol:
изгледа сам погрешно разумео - дакле ништа ново - уобичајена срања другосрбијанерских плаћеника
 
Историчари прво што не би требали радити, што не би смјели, је "тумачити" историју. Неки назови "историчари", често публицисти који по вокацији и нису историчари, или ако јесу и случајно су докторирали (дешава се) те докторске дисертације се баве "прастаром" историјом 1960их, 1970их, револуционарним курсем (курсем не кур*ем, да неко не би криво прочитао), реформским тежњама, тако та заоставштина из времена самоуправног социјализма, једино то и раде, "тумаче" историју, историјске процесе и догађаје у правилу по наруџби и за потребе политичких процеса који се дешавају.
И ти "тумачи историје" добивају велики медијски простор, добивали су увијек, важније је писати и зборити политички пожељно него истинито, њихови текстови се афирмишу по антисрпским медијима задњих деценија.

Ревизионизам се као у неким ранијим временима национализам настоји приказати као нешто што је само по себи негативно.
Иизвјесни Џејмс Макфирсон једном рече;
Историја је конитнуиран дијалог између садашњости и прошлости. Интерпретације прошлости се мијењају у одговору на нове доказе, нова питања која постављају докази, нове перспективе стечене проласком времена. Не постоји једна, вјечна и непромјенљива истина о догађајима из прошлости и њиховом значењу. Ревизионизам чини виталном и смисленом бескрајну одисеју историчара усмјерену ка разумијевању прошлости.
Самим тим, ревизионизам је нешто што је неминовно код историографија свих народа. Уосталом невезано која је временка епоха, временом дођемо до нових открића, сазнања, увида у неке загубљене или "бункерисане" списе, и наравно да то захтијева ревизију или макар "корекцију" историје која ће се у школама учити.
Како је наша историја која се бави временом ендехазије била спутана и уоквирена у један калуп гдје се водило рачуна о идеолошкој позадини, ту су итекако потребне и корекције и одбацивање неких наметнутих "тумачења" историје.
И ту сваки покушај једног истинитог приказа тог времена, гдје ће се поштовати чињенице, документи, списи, факти, хронологија догађаја, а не шта је ко канио, намјеравао, мислио, вјеровао, имао визију (оног бравара морала је заболити глава од силних визија) наилази на грчевит отпор тих "тумача историје", којекаквих Латинки, Дубравки, Бранки и осталих Бешлина.

Форумашица rv12aval је у квалитетном уводном посту примијетила манипулативни приступ Дубравке гдје настоји изокренути улоге у том времену. Код "тумача" историје је обавезан строго селективан приступ, ту би се максимално проституисали неки догађаји кроз које би се стигматизовали одабрани "злоће", четници и Срби, на другој страни многи Срби нису чули за Гудовац, Хрватски Благај, Прекопу, корићку, капавичку и бројне друге јаме гдје је бачено на хиљаде масакрираних Срба.
На покушаје да се то исправи, да се напокон каже шта се дешавало у времену ендехазије, иде приложени текст (овдје) који је Дубравка објавила 2013-е године и који јесте један аутошовинистички памфлет гдје Дубравка, наравно скарадно и манипулишући улогама, "тумачи" процесе задњих деценија. Но врло је важно да су текстови дежурних аутошовиниста суинхронизовани са агресивном неоусташком пропагандом у лијепој њиховој, и ту је наум очигледан, Србе "разоружати" у одбрани истине на сву ту пропаганду, а медији у комшилуку ће потенцирати текстове тих неколико "тумача историје" као да су они једини историчари међу Србљем.

И задња иницијативе "Одбранимо историју", пардон "Odbranimo istoriju" (овдје) покренута од познатог двојца Дубравке и менталног болесника Бешлина је већ виђен рукопис, ту ће се одмах укључити већ добро знана дружина дежурних мрзитеља Срба и такође дежурних аутошовиниста, исти ликови и ликуше који су као група 88 подржали пасјалук монтенегринског режима и наум отимачине српских светиња.

Српски историчари и мислећи људи на превише пасиван однос према овом агресивном покушају скрнављења и силовања историје, и немају право.
 
Meni je zanimljivo ime gospođe Stojanović- Čolović, Dubravka. Ne znam ni jednu Srpkinju sa tim imenom. Čuo sam za Dubravku Šuicu, ali ni jednu srpsku Dubravku. Kad sam pokušao pronaći nešto više biografskih podataka o poreklu gospoje Čolović, pre svega podatke o njenim roditeljima nisam našao ništa. Čak i njen brak sa Ivanom Čolovićem (koji je 20+ godina stariji od Dubravke) spominje jedino on. U njenim intervjuima se ne spominje

Verovatno problemi sa roditeljskom figurom:D
 
Meni je zanimljivo ime gospođe Stojanović- Čolović, Dubravka. Ne znam ni jednu Srpkinju sa tim imenom. Čuo sam za Dubravku Šuicu, ali ni jednu srpsku Dubravku. Kad sam pokušao pronaći nešto više biografskih podataka o poreklu gospoje Čolović, pre svega podatke o njenim roditeljima nisam našao ništa.
ништа ново код распадсрбијанера - веома често су пореклом полутанци/шугословенци
 
Meni je zanimljivo ime gospođe Stojanović- Čolović, Dubravka. Ne znam ni jednu Srpkinju sa tim imenom. Čuo sam za Dubravku Šuicu, ali ni jednu srpsku Dubravku. Kad sam pokušao pronaći nešto više biografskih podataka o poreklu gospoje Čolović, pre svega podatke o njenim roditeljima nisam našao ništa. Čak i njen brak sa Ivanom Čolovićem (koji je 20+ godina stariji od Dubravke) spominje jedino on. U njenim intervjuima se ne spominje

Verovatno problemi sa roditeljskom figurom:D

Dubravka Filipovski?
 
Meni je zanimljivo ime gospođe Stojanović- Čolović, Dubravka. Ne znam ni jednu Srpkinju sa tim imenom. Čuo sam za Dubravku Šuicu, ali ni jednu srpsku Dubravku. Kad sam pokušao pronaći nešto više biografskih podataka o poreklu gospoje Čolović, pre svega podatke o njenim roditeljima nisam našao ništa. Čak i njen brak sa Ivanom Čolovićem (koji je 20+ godina stariji od Dubravke) spominje jedino on. U njenim intervjuima se ne spominje

Verovatno problemi sa roditeljskom figurom:D


Njen otac je Radoslav Stojanović (rođen 1931 u selu Vranić kod Beograda) i njegova su politička gledišta sasvim drugačija od njenih. On je bio u DS i DSS-u, monarhista, pro-četnički orijentisan...Kao pravnik zastupao je Srbiju u sporu povodom tužbe BIH za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
O poreklu njene majke nema baš nikakvih podataka na internetu, ali uspela sam da izguglam ovu diskusiju.
link
Tu se tvrdi da je u jednom intervjuu Dubravka govorila bliže o poreklu roditelja, ali nisam uspela da pronađen taj intervju koji oni pominju. Verovatno bi tu sad trebalo pregledati sve njene televizijske intervjue dostupne na youtubu, pa bi se to možda i našlo.

Sa majčine strane ima hrvatsko poreklo kako je sama rekla. Što se tiče porekla sa očeve strane, priznala je u intervjuu da su neki rođaci njenog oca bili počinioci četničkog pokolja u selu Vranić kod Beograda. Rekla je da je njen rođak, četnički oficir Vojislav Stojanović, jedan od odgovornih za taj pokolj, da je ona to tek nedavno saznala, da se to krilo u porodici i da joj je to rekla tetka. Neko će reći da je ona time dala posebni legimitet sebi u borbi protiv šovinizma i četništva, ali ja mislim da je nešto drugo u pitanju.

O pokolju u selu Vranić, pro-četnički istoričar Samardžić piše : "niko sa četničke strane ne negira da je u pitanu ratni zločin". Moguće da je Dubravkin stav o svim srpskim kolaboracionistima generalno, pri čemu im pokušava natovariti na vrat i ono za šta nisu krivi, zapravo motivisan nekom vrstom osvete baš prema onim pro-četničkim frakcijama koji se koljača iz svojih redova odriču kao nečasnih otpadaka od inače slobodarskog i anti-fašističkog pokreta. Na njihovo "nisu svi bili isto, nisu svi četnici bili koljači", Dubravka kontrira u stilu: "e pa jeste svi bili isto, ako su moji bili hulje i koljači, svi su bili isto". To je neka njena osveta.

Kad još na to dodamo i hrvatsko poreklo s majčine strane i ko zna kakve pikanterije koje bismo i tu eventualno otkrili, sve to baca sasvim novo svetlo na komplekse i frustracije koje Dubravka Stojanović vuče iz svog porodičnog backgrounda, a koje izgleda imaju značajnog uticaja na njeno manijakalno i krajnje bestidno izvrtanje istorijskih činjenica. To već spada u domen psihijatrije i fenomena ljudske psihe.
 
Njen otac je Radoslav Stojanović (rođen 1931 u selu Vranić kod Beograda) i njegova su politička gledišta sasvim drugačija od njenih. On je bio u DS i DSS-u, monarhista, pro-četnički orijentisan...Kao pravnik zastupao je Srbiju u sporu povodom tužbe BIH za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
O poreklu njene majke nema baš nikakvih podataka na internetu, ali uspela sam da izguglam ovu diskusiju.
link
Tu se tvrdi da je u jednom intervjuu Dubravka govorila bliže o poreklu roditelja, ali nisam uspela da pronađen taj intervju koji oni pominju. Verovatno bi tu sad trebalo pregledati sve njene televizijske intervjue dostupne na youtubu, pa bi se to možda i našlo.

Sa majčine strane ima hrvatsko poreklo kako je sama rekla. Što se tiče porekla sa očeve strane, priznala je u intervjuu da su neki rođaci njenog oca bili počinioci četničkog pokolja u selu Vranić kod Beograda. Rekla je da je njen rođak, četnički oficir Vojislav Stojanović, jedan od odgovornih za taj pokolj, da je ona to tek nedavno saznala, da se to krilo u porodici i da joj je to rekla tetka. Neko će reći da je ona time dala posebni legimitet sebi u borbi protiv šovinizma i četništva, ali ja mislim da je nešto drugo u pitanju.

O pokolju u selu Vranić, pro-četnički istoričar Samardžić piše : "niko sa četničke strane ne negira da je u pitanu ratni zločin". Moguće da je Dubravkin stav o svim srpskim kolaboracionistima generalno, pri čemu im pokušava natovariti na vrat i ono za šta nisu krivi, zapravo motivisan nekom vrstom osvete baš prema onim pro-četničkim frakcijama koji se koljača iz svojih redova odriču kao nečasnih otpadaka od inače slobodarskog i anti-fašističkog pokreta. Na njihovo "nisu svi bili isto, nisu svi četnici bili koljači", Dubravka kontrira u stilu: "e pa jeste svi bili isto, ako su moji bili hulje i koljači, svi su bili isto". To je neka njena osveta.

Kad još na to dodamo i hrvatsko poreklo s majčine strane i ko zna kakve pikanterije koje bismo i tu eventualno otkrili, sve to baca sasvim novo svetlo na komplekse i frustracije koje Dubravka Stojanović vuče iz svog porodičnog backgrounda, a koje izgleda imaju značajnog uticaja na njeno manijakalno i krajnje bestidno izvrtanje istorijskih činjenica. To već spada u domen psihijatrije i fenomena ljudske psihe.

Intervju o kojem je reč je gostovanje u Govornici kod Mileta Perića, o kojem je već reči bilo na ovoj temi.

Njena majka je iz mešanog hrvatsko-slovenačkog braka. Sama je rekla da se nikada nije u životu slagala sa svojim ocem, odnosno da je u prvom redu vezana za majčinu stranu porodice. Rekla je da je čovek koji ju je podigao i najviše uticao na nju da se formira kao ličnost bio njen deda, Slovenac.
 
Intervju o kojem je reč je gostovanje u Govornici kod Mileta Perića, o kojem je već reči bilo na ovoj temi.

Njena majka je iz mešanog hrvatsko-slovenačkog braka. Sama je rekla da se nikada nije u životu slagala sa svojim ocem, odnosno da je u prvom redu vezana za majčinu stranu porodice. Rekla je da je čovek koji ju je podigao i najviše uticao na nju da se formira kao ličnost bio njen deda, Slovenac.

Kakve veze ima i da joj je deda Ante Pavelic licno, ako je naucnik trebalo bi da prati naucna nacela.
 

Back
Top