gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- U budžet Srbije od poreza na prodaju Maksija grupi Delez možda neće ući ni jedan dinar, iako je i najavljivano da će država zaraditi sto miliona evra.
Naime, prema važećim zakonima, osnovica za porez na kapitalnu dobit se određuje na osnovu odnosa između nabavne i prodajne cene (u slučaju „Maksija” između uloženog i zarađenog).
Praktično, to će izgledati ovako: Delta će se obratiti poreskoj upravi sa zahtevom za određivanje poreza na kapitalnu dobit, onda će poreski inspektori uporediti koliko je uloženo u „Maksi”, a koliko dobijeno prodajom i na osnovu toga odrediti koliko će novca kompanija „Delta” morati da uplati u državnu kasu.
Ukoliko se ispostavi da su ulaganja bila veća od 932 miliona evra, koliko su Belgijanci platili „Maksi”, poreznici će konstatovati takozvani kapitalni gubitak, pa se u budžet neće sliti ni dinar.
„Delta” je prodala vlasništvo nad maloprodajnim objektima "Maksi", "Mini Maksi", "Tempo", "Tempo ekspres", "Pikadili2" i "Euromaks" u svim zemljama u kojima je "Delta" bila prisutna: Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Bugarskoj i Albaniji.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića, rekao je za „Pištaljku” da ne zna tačno koliko je uloženo u „Maksi”, ali je uveren da će iznos naplaćenog poreza biti daleko manji od onog o kojem se spekuliše.
"Sigurno je da se u budžet neće sliti najavljenih 93 miliona evra. To bi se desilo samo ukoliko je Mišković dobio Maksi za džabe, a svi znamo da se to nije desilo", kaže Arsić.
Koliko je tačno uloženo u Delta Maksi nije zvanično poznato. Na osnovu podataka koje je Delta saopštavala prethodnih godina i zvaničnih izveštaja o poslovanju iz Agencije za privredne registre (APR), „Pištaljka” je došla do računice da je u ovu kompaniju uloženo oko 800 miliona evra. Od toga, oko 300 miliona evra je uvoženo u širenje prodajnog lanca u zemljama regiona, 300 miliona je iznos duga koji se ne oporezuje, za oko 50 miliona evra su kupljeni „Ce market” i „Pekabeta”, dok je po podacima APR iz 2009. godine za koju postoji finansijski izveštaj, u ovu kompaniju uloženo oko 150 miliona evra (27 miliona evra upisan kapital, 33 miliona je stalna imovina, nekretnine u iznosu od 15 miliona, učešća u drugom kapitalu 15 miliona i poslovna imovina 57 miliona evra).
Po gruboj računici, osnovica za porez bi bila oko 130 miliona evra, što praktično znači da bi u državnu kasu bilo uplaćeno oko 13 miliona evra. Ipak, ukoliko se ispostavi da je veći iznos uložen u „Maksi”, a sva je prilika da je tako, država neće dobiti ništa.
Podsetimo, predsednik Boris Tadić je u maju prošle godine – kad su se pojavile informacije da Mišković pregovara o prodaji svog maloprodajnog lanca – upozorio bogataše da ako posluju u Srbiji i porez moraju da plaćaju ovde, a ne u poreskim utočištima.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=03&dd=07&nav_id=497370
Колико ће добити Тадић и лопови из ДС?
Naime, prema važećim zakonima, osnovica za porez na kapitalnu dobit se određuje na osnovu odnosa između nabavne i prodajne cene (u slučaju „Maksija” između uloženog i zarađenog).
Praktično, to će izgledati ovako: Delta će se obratiti poreskoj upravi sa zahtevom za određivanje poreza na kapitalnu dobit, onda će poreski inspektori uporediti koliko je uloženo u „Maksi”, a koliko dobijeno prodajom i na osnovu toga odrediti koliko će novca kompanija „Delta” morati da uplati u državnu kasu.
Ukoliko se ispostavi da su ulaganja bila veća od 932 miliona evra, koliko su Belgijanci platili „Maksi”, poreznici će konstatovati takozvani kapitalni gubitak, pa se u budžet neće sliti ni dinar.
„Delta” je prodala vlasništvo nad maloprodajnim objektima "Maksi", "Mini Maksi", "Tempo", "Tempo ekspres", "Pikadili2" i "Euromaks" u svim zemljama u kojima je "Delta" bila prisutna: Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Bugarskoj i Albaniji.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića, rekao je za „Pištaljku” da ne zna tačno koliko je uloženo u „Maksi”, ali je uveren da će iznos naplaćenog poreza biti daleko manji od onog o kojem se spekuliše.
"Sigurno je da se u budžet neće sliti najavljenih 93 miliona evra. To bi se desilo samo ukoliko je Mišković dobio Maksi za džabe, a svi znamo da se to nije desilo", kaže Arsić.
Koliko je tačno uloženo u Delta Maksi nije zvanično poznato. Na osnovu podataka koje je Delta saopštavala prethodnih godina i zvaničnih izveštaja o poslovanju iz Agencije za privredne registre (APR), „Pištaljka” je došla do računice da je u ovu kompaniju uloženo oko 800 miliona evra. Od toga, oko 300 miliona evra je uvoženo u širenje prodajnog lanca u zemljama regiona, 300 miliona je iznos duga koji se ne oporezuje, za oko 50 miliona evra su kupljeni „Ce market” i „Pekabeta”, dok je po podacima APR iz 2009. godine za koju postoji finansijski izveštaj, u ovu kompaniju uloženo oko 150 miliona evra (27 miliona evra upisan kapital, 33 miliona je stalna imovina, nekretnine u iznosu od 15 miliona, učešća u drugom kapitalu 15 miliona i poslovna imovina 57 miliona evra).
Po gruboj računici, osnovica za porez bi bila oko 130 miliona evra, što praktično znači da bi u državnu kasu bilo uplaćeno oko 13 miliona evra. Ipak, ukoliko se ispostavi da je veći iznos uložen u „Maksi”, a sva je prilika da je tako, država neće dobiti ništa.
Podsetimo, predsednik Boris Tadić je u maju prošle godine – kad su se pojavile informacije da Mišković pregovara o prodaji svog maloprodajnog lanca – upozorio bogataše da ako posluju u Srbiji i porez moraju da plaćaju ovde, a ne u poreskim utočištima.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=03&dd=07&nav_id=497370
Колико ће добити Тадић и лопови из ДС?
Dobro su prosli 
