gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Preveliko oslanjanje države na prodaju Telekoma Srbija predstavlja manu, jer svi zainteresovani kupci znaju da Vlada ne može sebi da dopusti da odbije ponude.
To znači da mogućnost da konačno postignuta cena bude niža od one koja bi se mogla ostvariti da se sa prodajom čekao povoljniji trenutak ili da je država spremna da odustane od tendera u slučaju nezadovoljavajuće ponude nije mala.
S druge strane, u našu korist ide činjenica da je tendersku dokumentaciju otkupilo čak sedam velikih kompanija, što znači da bi cenu Telekoma mogla da pogura ozbiljna konkurencija, a u izvesnoj meri u prilog optimizmu ide i to što je naša telekomunikaciona kompanija jedna od svega par u Evropi, koje su još u rukama države i stoga predstavljaju retku šansu za jednostavan ulazak na tržište ovog regiona.
Svi žele deo Telekomovog kolača
Ono što bi moglo da napravi problem jesu i preterano narasla očekivanja od prodaje Telekoma. Tako se mnogi faktori u našoj zemlji nadaju da će dobiti dobar deo tog novca. Među njima su i brojni ministri koji očekuju da veliki iznosi dođu u njihov resor, a znatan je i broj kompanija koji imaju u vidu da bi država novac mogla da uloži baš u sektoru u kojima oni posluju.
Ukoliko bi, ipak, prodaja bila neuspešna, bilo zbog toga što bi zainteresovane kompanije odustale od predaje obavezujućih ponuda, niske ponuđene cene ili iz nekog drugog razloga, država bi se našla u veoma teškoj situaciji jer ne bi mogla da finansira budžetske izdatke pa bi opet morala da pribegne zaduživanju, što joj nikako ne odgovara, pošto već sada ima suviše dugova i nastavlja da se zadužuje uznemirujuće brzim tempom.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da bi eventualni neuspeh prodaje Telekoma u velikoj meri ugrozio ostvarivost budžeta u 2011. zbog čega sumnja da će "država probati da ga proda bez obzira na kasniji nivo cene koji bi mogao da bude postignut“.
"To je rezultat činjenice da ne postoje drugi izvori prihoda u tolikom iznosu koje bi Vlada mogla da iskoristi. Ali, to što postoji više zainteresovanih konkurenata za kupovinu Telekoma nagoveštava da bi cena mogla da bude nešto više, a kolika, to je već u domenu špekulacija", kaže on.
Đogović, ipak, dodaje da "bez obzira na to, Vlada nije smela da prodaje zlatnu koku kakav je Telekom, pre svega zato što na taj način gubi kontrolu nad komunikacionom infrastrukturom, a i zato što je u pitanju kompanija koja je uvek poslovala profitabilno i koja se širila i u regionu. To može da uradi samo neodgovorna država".
Da bi neuspeh prodaje bio veoma loš za javne finansije u narednoj godini smatra i Dragovan Milićević sa portala ekonomija.org, koji međutim ne veruje da će cena ići znatno iznad inicijalnih 1,4 milijarde evra.
Mora se prodati i infrastruktura
Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić kaže da bi izdvajanje infrastrukture iz procesa prodaje državnog udela u kompanji Telekom Srbija bilo suviše komplikovano i nanelo više štete nego koristi. Ona objašnjava da je ta imovina u vlasništvu koje nije isključivo državno, pa je vlada došla do zaključka da bi proces izdvajanja infrastrukture bio suviše komplikovan.
On navodi da je "zbog slabih direktnih stranih investicija situacija prenapregnuta, tako da bi u slučaju da Telekom ne bude prodat stvari izgledale daleko teže. Nemogućnost prodaje bi značajno ugrozila finansijske pozicije države i to ne samo u oblasti kapitalnih investicija".
"Država može da ulaže ili iz sopstvenih sredstava ili iz zaduživanja, a pošto je već prezadužena, uzevši kredite i kod Svetske banke i u drugim institucijama, daljem uzimanju pozajmica nema mesta, tako da bi jako teško bilo finansirati budžet ako se ne proda Telekom", kaže Milićević.
Ipak, ovaj ekonomista ne misli da preti realna opasnost od toga i objašnjava da se zbog toga što postoji više od dva zainteresovana ponuđača za tu kompaniju može očekivati da konačna cena bude viša od početne, „ali ne mnogo, već eventualno dvadesetak procenata“.
Milićević smatra da je država pogrešila što je objavila svoju procenu minimalne vrednosti Telekoma od 1,4 milijarde evra za paket koji je na prodaju jer će zbog toga „svi zainteresovani sada dati ponude samo u okviru od 100 do 200 miliona više od toga“.
To znači da mogućnost da konačno postignuta cena bude niža od one koja bi se mogla ostvariti da se sa prodajom čekao povoljniji trenutak ili da je država spremna da odustane od tendera u slučaju nezadovoljavajuće ponude nije mala.
S druge strane, u našu korist ide činjenica da je tendersku dokumentaciju otkupilo čak sedam velikih kompanija, što znači da bi cenu Telekoma mogla da pogura ozbiljna konkurencija, a u izvesnoj meri u prilog optimizmu ide i to što je naša telekomunikaciona kompanija jedna od svega par u Evropi, koje su još u rukama države i stoga predstavljaju retku šansu za jednostavan ulazak na tržište ovog regiona.
Svi žele deo Telekomovog kolača
Ono što bi moglo da napravi problem jesu i preterano narasla očekivanja od prodaje Telekoma. Tako se mnogi faktori u našoj zemlji nadaju da će dobiti dobar deo tog novca. Među njima su i brojni ministri koji očekuju da veliki iznosi dođu u njihov resor, a znatan je i broj kompanija koji imaju u vidu da bi država novac mogla da uloži baš u sektoru u kojima oni posluju.
Ukoliko bi, ipak, prodaja bila neuspešna, bilo zbog toga što bi zainteresovane kompanije odustale od predaje obavezujućih ponuda, niske ponuđene cene ili iz nekog drugog razloga, država bi se našla u veoma teškoj situaciji jer ne bi mogla da finansira budžetske izdatke pa bi opet morala da pribegne zaduživanju, što joj nikako ne odgovara, pošto već sada ima suviše dugova i nastavlja da se zadužuje uznemirujuće brzim tempom.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da bi eventualni neuspeh prodaje Telekoma u velikoj meri ugrozio ostvarivost budžeta u 2011. zbog čega sumnja da će "država probati da ga proda bez obzira na kasniji nivo cene koji bi mogao da bude postignut“.
"To je rezultat činjenice da ne postoje drugi izvori prihoda u tolikom iznosu koje bi Vlada mogla da iskoristi. Ali, to što postoji više zainteresovanih konkurenata za kupovinu Telekoma nagoveštava da bi cena mogla da bude nešto više, a kolika, to je već u domenu špekulacija", kaže on.
Đogović, ipak, dodaje da "bez obzira na to, Vlada nije smela da prodaje zlatnu koku kakav je Telekom, pre svega zato što na taj način gubi kontrolu nad komunikacionom infrastrukturom, a i zato što je u pitanju kompanija koja je uvek poslovala profitabilno i koja se širila i u regionu. To može da uradi samo neodgovorna država".
Da bi neuspeh prodaje bio veoma loš za javne finansije u narednoj godini smatra i Dragovan Milićević sa portala ekonomija.org, koji međutim ne veruje da će cena ići znatno iznad inicijalnih 1,4 milijarde evra.
Mora se prodati i infrastruktura
Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić kaže da bi izdvajanje infrastrukture iz procesa prodaje državnog udela u kompanji Telekom Srbija bilo suviše komplikovano i nanelo više štete nego koristi. Ona objašnjava da je ta imovina u vlasništvu koje nije isključivo državno, pa je vlada došla do zaključka da bi proces izdvajanja infrastrukture bio suviše komplikovan.
On navodi da je "zbog slabih direktnih stranih investicija situacija prenapregnuta, tako da bi u slučaju da Telekom ne bude prodat stvari izgledale daleko teže. Nemogućnost prodaje bi značajno ugrozila finansijske pozicije države i to ne samo u oblasti kapitalnih investicija".
"Država može da ulaže ili iz sopstvenih sredstava ili iz zaduživanja, a pošto je već prezadužena, uzevši kredite i kod Svetske banke i u drugim institucijama, daljem uzimanju pozajmica nema mesta, tako da bi jako teško bilo finansirati budžet ako se ne proda Telekom", kaže Milićević.
Ipak, ovaj ekonomista ne misli da preti realna opasnost od toga i objašnjava da se zbog toga što postoji više od dva zainteresovana ponuđača za tu kompaniju može očekivati da konačna cena bude viša od početne, „ali ne mnogo, već eventualno dvadesetak procenata“.
Milićević smatra da je država pogrešila što je objavila svoju procenu minimalne vrednosti Telekoma od 1,4 milijarde evra za paket koji je na prodaju jer će zbog toga „svi zainteresovani sada dati ponude samo u okviru od 100 do 200 miliona više od toga“.
