Гамбино
Elita
- Poruka
- 16.678
Држава почела да тражи доказ шта купујете и по којој цени: Хоће ли грађани Србије и даље улагати на страним берзама
Александра Булатовић
11. јан 2025. 08:00
Нова година донела је додатне препреке улагачима из Србије који су последњих неколико година куповали акције на светским берзама. Банке које омогућавају трансфер новца грађана Србије страним брокерима, последњих дана траже додатна документа. Пре свега податке које ће хартије купити и по којој цени. Инвеститори, с друге стране, објашњавају да су то подаци које не могу унапред да дају.
Александар С. је један од грађана Србије који је последњих година улагао на светске берзе преко Интерацтиве Брокерса, америчке брокерске платформе.
„Члан 13 Закона о девизном пословању дозвољава да грађани Србије купују и продају власничке хартије од вредности у иностранству уз прецизирање чије могу да буду“, објашњава Александар. „Многи из Србије то раде преко америчког Интерацтиве Брокерса, јер тргује на највећим светским безама уз минималне провизије“.
Новац слали преко три банке
Средства су, како нам објашњава, могли да пребаце преко три банке у Србији.
„Новац можете да се пребаците само са свог рачуна. Не може неко други да уплати новац. То је начин да се пре свега спречи прање новца. Најавите да ће новац стићи, колико и преко које банке. Он може да стоји неко време и да онда дате налог за куповину акција“, додаје Александар.
Када продају хартије и враћају новац у земљу, све пријављују Пореској управи. Последњих дана, међутим, новац не могу да пребаце по досадашњим условима.
„Банке сада траже документ које ћемо тачно хартије купити и по којој цени. Ми то не можемо да знамо. Можда и можемо да знамо за које смо акције заинтересовани, али не можемо да кажемо цену. Она се мења из минута у минут“, истиче Александар.
Банке се, додаје, позивају на мишљење Народне банке Србије. Централна банка је тим поводом издала саопштење. Напомињу да се прописи нису мењали од 2018. и да грађани и даље могу да купују хартије од вредности у иностранству. Уз документ да је трговина законита. А то је управо документ на који се улагачи жале.
Улагачи, међутим, приликом слања новца у банци потписују изјаву да недозвољене хартије неће куповати.
„Ми под материјалном и кривичном одговорношћу потписује изјаву да то нећемо радити. Интерацтиве Брокерс нам то не би ни дозволио“, јасан је Александар. „Потписујемо да нећемо купити никада више од 10 одсто акција неке компаније, да не бисмо били мали акционари. И други папир је да нећемо куповати хартије законом забрањене у Србији“.
Берза
Није све дозвољено законом
„Сви резиденти који врше плаћање према иностранству, укључујући и оне који тргују финансијским инструментима у иностранству, дужни су да банци доставе документ на основу кога се може утврдити да је предметно плаћање дозвољено са аспекта примене девизних прописа. Из којих се може утврдити да ће резиденти трговати финансијским инструментима у иностранству који су дозвољени законом“, стоји у саопштењу. „Будући да улагање резидената у финансијске инструменте у иностранству није још у потпуности либерализовано, имајући у виду да се ради о изразито волатилним капиталним токовима, који могу да проузрокују значајне ризике по финансијску стабилност земље“.
Ограничења су наведена у Закону о двеизном пословању. Укратко, наши грађани не могу да тргују хартијама чији су издаваоци из земаља које нису чланице Европске уније. Могу онима чији су издаваоци из земаља чланица ОЕЦД чији је дугорочни кредитни рејтинг најмање А (према Стандард&Поор’с) односно А2 (према Моодy’с). Када је реч о краткорочним дужничким хартијама од вредности чији су издаваоци из трећих земаља могу да тргују само банке, али не и други резиденти.
Шта су ризици
„Такође, резиденти не могу још слободно да обављају послове са финансијским дериватима којима се тргује ван регулисаног тржишта и/или мултилатералне трговачке платформе у иностранству. Ове послове могу да обављају само ради заштите од прописаних ризика. Од промене девизног курса, промене каматне стопе, промене цене хартија од вредности, промене цена робе или вредности берзанског индекса. Поред тога, важећим прописима резидентима није дозвољено да врше трговину валутама у иностранству“, истичу у НБС.
Зато, поручују из НБС, сви који тргују финансијским средствима у иностранству морају да доставе документацију на основу које банка може да утврди да ће резидент трговати само оним финансијским инструментима који су дозвољени законом.
тхумбнаил имаге
Вести
Берза се „трезни“ од Трампа: Шест највећих компанија изгубиле 458 милијарди долара у једном дану
Форбес
тхумбнаил имаге
Новац
Која је најбоља акција за улагање на Београдској берзи: Ево шта кажу најпознатији брокери
Петрица Ђаковић
„Из наведених разлога, још једном понављамо да нема сметњи да резиденти тргују хартијама од вредности у иностранству које су дозвољене законом. Али, дужни су да банци доставе документ из кога се може утврдити да се ради о законитом трговању. То су на пример уговор са иностраним брокером или било који други документ из кога се може утврдити којим хартијама од вредности ће резидент трговати у иностранству и у ком износу. Он се може утврдити на основу оквирне цене хартија од вредности које резидент купује у иностранству. На пример, цене акција одређене компаније у претходном периоду или лимита који резидент одреди за улагање у ове хартије од вредности“, стоји у саопштењу НБС.
Девизе могу само у банке
НБС подвлачи и да грађани Србије могу да држе девизе у иностранству само код страних банака. То значи да резиденти не могу пренети средства на своје рачуне отворене код иностраних брокера и тамо их држати све док не одлуче да ли ће средства уложити у одређене финансијске инструменте.
„Или ће ова средства са брокерског рачуна пренети на рачуне код банака у иностранству супротно наведеној одлуци и искористити за плаћања у иностранству која нису дозвољена важећим прописима“, упозорава НБС.
Супротно мишљење
Улагачи, међутим, напомињу да у случају Интерацтиве Брокерса то није могуће.
„Они то не дозвољавају. Не могу средства да се пребаце у неку банку“, сигуран је Александар.
Инвеститори би могли накнадно да доставе извештај шта су и по којој цени купили. За НБС ово није прихватљиво.
Централна банка наводи да су у претходном периоду уочени бројни случајеви да су резиденти куповали инструменте које нису смели.
„Уочено је да су преносили средства иностраним брокерима, платним картицама или давањем налога банци, на основу оквирног уговора са иностраним брокером који није садржао прецизније информације у вези са планираним трговањем, при чему је банка тек након повраћаја ових средстава у земљу, од резидената добијала информације да су трговали у иностранству финансијским инструментима који нису дозвољени законом. Отуда, накнадно извештавање резидената о трговању финансијским инструментима у иностранству не може обезбедити законитост оваквог трговања, нити се може очекивати да ће резиденти – физичка лица обавестити Народну банку Србију да су поступали супротно важећим прописима“, кажу у НБС.
На ово појашњење улагачи одговарају да је то као када људима не бисте дозволили да купују секире за сечу дрвеће, јер може да се искористи и за кривично дело.
У Србији послују брокери који заправо посредују између улагача и Интерацтиве Брокерса. Њихове провизије су, међутим, далеко веће.
„Провизије Интерацтиве Брокерса се крећу од нула до четири евра по транскацији. Овдашњи брокери наплаћују 16 евра по једној трансакцији“, подсећа Александар. „Наш утисак је да НБС на овај начин спречава да девизе улажемо ван Србије, што је наше право. Ми не желимо да купујемо некретнине и улажемо у квадрате, а то је скоро једини начин инвестирања у Србији“.
https://forbes.n1info.rs/novac/drza...ni-srbije-i-dalje-ulagati-na-stranim-berzama/
Који дебилизам, замисли да знаш унапред колико ће неки ЕТФ да има вредност тог дана када га купујеш.
Зашто да даш 1% неком америчком брокеру или чак и мање, када можеш да даш 10% домаћем брокеру и да будеш 2-3% у минусу годишње, практично да ти се не исплати да улажеш на берзу.
Александра Булатовић
11. јан 2025. 08:00
Нова година донела је додатне препреке улагачима из Србије који су последњих неколико година куповали акције на светским берзама. Банке које омогућавају трансфер новца грађана Србије страним брокерима, последњих дана траже додатна документа. Пре свега податке које ће хартије купити и по којој цени. Инвеститори, с друге стране, објашњавају да су то подаци које не могу унапред да дају.
Александар С. је један од грађана Србије који је последњих година улагао на светске берзе преко Интерацтиве Брокерса, америчке брокерске платформе.
„Члан 13 Закона о девизном пословању дозвољава да грађани Србије купују и продају власничке хартије од вредности у иностранству уз прецизирање чије могу да буду“, објашњава Александар. „Многи из Србије то раде преко америчког Интерацтиве Брокерса, јер тргује на највећим светским безама уз минималне провизије“.
Новац слали преко три банке
Средства су, како нам објашњава, могли да пребаце преко три банке у Србији.
„Новац можете да се пребаците само са свог рачуна. Не може неко други да уплати новац. То је начин да се пре свега спречи прање новца. Најавите да ће новац стићи, колико и преко које банке. Он може да стоји неко време и да онда дате налог за куповину акција“, додаје Александар.
Када продају хартије и враћају новац у земљу, све пријављују Пореској управи. Последњих дана, међутим, новац не могу да пребаце по досадашњим условима.
„Банке сада траже документ које ћемо тачно хартије купити и по којој цени. Ми то не можемо да знамо. Можда и можемо да знамо за које смо акције заинтересовани, али не можемо да кажемо цену. Она се мења из минута у минут“, истиче Александар.
Банке се, додаје, позивају на мишљење Народне банке Србије. Централна банка је тим поводом издала саопштење. Напомињу да се прописи нису мењали од 2018. и да грађани и даље могу да купују хартије од вредности у иностранству. Уз документ да је трговина законита. А то је управо документ на који се улагачи жале.
Улагачи, међутим, приликом слања новца у банци потписују изјаву да недозвољене хартије неће куповати.
„Ми под материјалном и кривичном одговорношћу потписује изјаву да то нећемо радити. Интерацтиве Брокерс нам то не би ни дозволио“, јасан је Александар. „Потписујемо да нећемо купити никада више од 10 одсто акција неке компаније, да не бисмо били мали акционари. И други папир је да нећемо куповати хартије законом забрањене у Србији“.
Берза

Није све дозвољено законом
„Сви резиденти који врше плаћање према иностранству, укључујући и оне који тргују финансијским инструментима у иностранству, дужни су да банци доставе документ на основу кога се може утврдити да је предметно плаћање дозвољено са аспекта примене девизних прописа. Из којих се може утврдити да ће резиденти трговати финансијским инструментима у иностранству који су дозвољени законом“, стоји у саопштењу. „Будући да улагање резидената у финансијске инструменте у иностранству није још у потпуности либерализовано, имајући у виду да се ради о изразито волатилним капиталним токовима, који могу да проузрокују значајне ризике по финансијску стабилност земље“.
Ограничења су наведена у Закону о двеизном пословању. Укратко, наши грађани не могу да тргују хартијама чији су издаваоци из земаља које нису чланице Европске уније. Могу онима чији су издаваоци из земаља чланица ОЕЦД чији је дугорочни кредитни рејтинг најмање А (према Стандард&Поор’с) односно А2 (према Моодy’с). Када је реч о краткорочним дужничким хартијама од вредности чији су издаваоци из трећих земаља могу да тргују само банке, али не и други резиденти.
Шта су ризици
„Такође, резиденти не могу још слободно да обављају послове са финансијским дериватима којима се тргује ван регулисаног тржишта и/или мултилатералне трговачке платформе у иностранству. Ове послове могу да обављају само ради заштите од прописаних ризика. Од промене девизног курса, промене каматне стопе, промене цене хартија од вредности, промене цена робе или вредности берзанског индекса. Поред тога, важећим прописима резидентима није дозвољено да врше трговину валутама у иностранству“, истичу у НБС.
Зато, поручују из НБС, сви који тргују финансијским средствима у иностранству морају да доставе документацију на основу које банка може да утврди да ће резидент трговати само оним финансијским инструментима који су дозвољени законом.
тхумбнаил имаге
Вести
Берза се „трезни“ од Трампа: Шест највећих компанија изгубиле 458 милијарди долара у једном дану
Форбес
тхумбнаил имаге
Новац
Која је најбоља акција за улагање на Београдској берзи: Ево шта кажу најпознатији брокери
Петрица Ђаковић
„Из наведених разлога, још једном понављамо да нема сметњи да резиденти тргују хартијама од вредности у иностранству које су дозвољене законом. Али, дужни су да банци доставе документ из кога се може утврдити да се ради о законитом трговању. То су на пример уговор са иностраним брокером или било који други документ из кога се може утврдити којим хартијама од вредности ће резидент трговати у иностранству и у ком износу. Он се може утврдити на основу оквирне цене хартија од вредности које резидент купује у иностранству. На пример, цене акција одређене компаније у претходном периоду или лимита који резидент одреди за улагање у ове хартије од вредности“, стоји у саопштењу НБС.
Девизе могу само у банке
НБС подвлачи и да грађани Србије могу да држе девизе у иностранству само код страних банака. То значи да резиденти не могу пренети средства на своје рачуне отворене код иностраних брокера и тамо их држати све док не одлуче да ли ће средства уложити у одређене финансијске инструменте.
„Или ће ова средства са брокерског рачуна пренети на рачуне код банака у иностранству супротно наведеној одлуци и искористити за плаћања у иностранству која нису дозвољена важећим прописима“, упозорава НБС.
Супротно мишљење
Улагачи, међутим, напомињу да у случају Интерацтиве Брокерса то није могуће.
„Они то не дозвољавају. Не могу средства да се пребаце у неку банку“, сигуран је Александар.
Инвеститори би могли накнадно да доставе извештај шта су и по којој цени купили. За НБС ово није прихватљиво.
Централна банка наводи да су у претходном периоду уочени бројни случајеви да су резиденти куповали инструменте које нису смели.
„Уочено је да су преносили средства иностраним брокерима, платним картицама или давањем налога банци, на основу оквирног уговора са иностраним брокером који није садржао прецизније информације у вези са планираним трговањем, при чему је банка тек након повраћаја ових средстава у земљу, од резидената добијала информације да су трговали у иностранству финансијским инструментима који нису дозвољени законом. Отуда, накнадно извештавање резидената о трговању финансијским инструментима у иностранству не може обезбедити законитост оваквог трговања, нити се може очекивати да ће резиденти – физичка лица обавестити Народну банку Србију да су поступали супротно важећим прописима“, кажу у НБС.
На ово појашњење улагачи одговарају да је то као када људима не бисте дозволили да купују секире за сечу дрвеће, јер може да се искористи и за кривично дело.
У Србији послују брокери који заправо посредују између улагача и Интерацтиве Брокерса. Њихове провизије су, међутим, далеко веће.
„Провизије Интерацтиве Брокерса се крећу од нула до четири евра по транскацији. Овдашњи брокери наплаћују 16 евра по једној трансакцији“, подсећа Александар. „Наш утисак је да НБС на овај начин спречава да девизе улажемо ван Србије, што је наше право. Ми не желимо да купујемо некретнине и улажемо у квадрате, а то је скоро једини начин инвестирања у Србији“.
https://forbes.n1info.rs/novac/drza...ni-srbije-i-dalje-ulagati-na-stranim-berzama/
Који дебилизам, замисли да знаш унапред колико ће неки ЕТФ да има вредност тог дана када га купујеш.
Зашто да даш 1% неком америчком брокеру или чак и мање, када можеш да даш 10% домаћем брокеру и да будеш 2-3% у минусу годишње, практично да ти се не исплати да улажеш на берзу.