Drvo starije i od mamuta

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
275.152
25599_shutterstock-638168683_f.jpg


Drvo mozak, osidž pomorandža, konjska jabuka, majmunska lopta.
Samo su nekoliko od desetina naziva za severnoameričko drvo i njegov plod, koje je ipak u botanici poznatije kao maklura.

Beograđani ga znaju i kao ono stablo koje u doba dozrevanja zaspe parkove sa svojim čudnovatim plodom nalik zelenoj pomorandži,
koje kao da vas prosto žica da ga tokom šetnje šutnete u maniru vanserijskog golgetera, nesvesni da su se istim tim plodom nekada hranili mamuti.

Prvi zapisi o makluri datiraju iz 1804. godine kada je škotski istraživač Vilijam Danbar nabasao na drvo tokom svojih putešestvija od reke Misisipi do reke Vašita.

Čast da krsti osidž pomorandžu ukazana je ocu američke teologije, čoveku koji je u 19. veku prvi izradio geološku mapu Severne Amerike, škotskom geologu Vilijamu Makluru, koji ju je nazvao maclura pomifera 1804. godine. Potonji atribut, pomifera, predstavlja latinsku reč za plodno.

Uprkos ustaljenom imenu na američkom kontinentu, osidž pomorandža ipak ne deli nikakve rodbinske veze sa pomorandžom. Naime, vodi poreklo od dudova, tj. pripada tzv. dudovci, čija mreža cvetnica obuhvata i broji 38 rodova i više od 1.100 vrsta.

Maklura je listopadno stablo, koje raste do 15 m i formira razgranatu, široku krošnju zasutu oštrim i tvrdim trnjem. Deblo je prečnika do 90 cm, dok je kora zagasito narandžasta i izrazito izbrazdana. Ima svetlo jasno i zeleno lišće, meko na dodir, koje pri otkidanju pušta svoje mleko lepljivo među prstima, koje potom na vazduhu žuti. To je služilo urođenicima da boje lica i odeću. Znalci vele da je drvo otporno, snažno i dvostruko tvrđe od hrastovine, zbog čega su ga indijanska plemena koristila za izradu visoko kvalitetnih lukova.

Biljka cveta od aprila do juna, noseći na sebi viseće, zelene cvasti. Na jesen stiže krupan plod, krajnje egzotičnog izgleda, grube površine, nalik na moždane vijuge, te otuda naziv drvo-mozak. Zarezivanjem loptastog ploda može se primetiti da obiluje sokom i semenom kojim se hrane veverice.

Prohujala su dva veka i danas maklura se može spaziti kako se izvija u prestoničkim i drugim gradskim parkovima širom zemlje. Razume se, sasvim zasluženo zauzima svoje mesto u Botaničkoj bašti Jevremovac, tik iza kapija skrivenog beogradskog raja. Takođe, verovali ili ne, stablo se ustoličilo u kutku Arhiva Srbije.
Clipmamut.jpg

Izvor: 011info i wikipedija)
 

Prekognisticar

Zainteresovan član
Poruka
130
Upravo tako treba paziti na sve i svasta dati drvetu dovoljo sunca djubriva zalivati zastiti.Isto tako neke vrste se bukvalno ne trpe i treba ih razdvojiti.Ima neka fora kod pojedinih vrsta da treba musko i zensko drvo u blizini radi oplodnje. A posebna paznja oko sadnje i odrzavanja drveta treba da se obrati u parkovima i setalistima itd itd.Treba saditi malo sa stilom a ne ko da je vetar razneo semenke :).Treba obratiti paznju na alergene na oblik i krtost drveta na mrave insekte detlice rostilje u blizini tih drveca itd itd. Drvo treba biti zdravo biti zdravo biti zdravo ;)
 
Da biste mogli da otvarate nove teme i trajno koristite svoje ime - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.