Drveće u bašti

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
73.135

Ovo drveće treba da ima svako dvorište, a ovo nikako ne sme: Po verovanju starih Slovena, okućnica mora ovako da izgleda​

Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci
BAŠTA
Izvor: Milica Krajnov
Ovo drveće treba da ima svako dvorište, a ovo nikako ne sme: Po verovanju starih Slovena, okućnica mora ovako da izgleda

Foto: Profimedia

Još od starih Slovena prenose se verovanja o lošem, odnosno pozitivnom dejstvu pojedinih vrsta drveća, poput onog da se hrast ne seče i da se za Božić unosi grana.
-Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma.
-Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti.


-Orah u dvorištu donosi nesreću i smrt. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.
-S druge strane hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.

-Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Drvo, Krečenje drveća
foto: Shutterstock

-Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.

-Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
-Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporni na bolesti.
-Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.
-Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
izvor Stil / sd.rs

https://stil.kurir.rs/lifestyle/basta/220822/koje-drvece-treba-posaditi-u-dvoristu-a-koje-ne

 

Ovo drveće treba da ima svako dvorište, a ovo nikako ne sme: Po verovanju starih Slovena, okućnica mora ovako da izgleda​

Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci
BAŠTA
Izvor: Milica Krajnov
Ovo drveće treba da ima svako dvorište, a ovo nikako ne sme: Po verovanju starih Slovena, okućnica mora ovako da izgleda

Foto: Profimedia

Još od starih Slovena prenose se verovanja o lošem, odnosno pozitivnom dejstvu pojedinih vrsta drveća, poput onog da se hrast ne seče i da se za Božić unosi grana.
-Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma.
-Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti.


-Orah u dvorištu donosi nesreću i smrt. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.
-S druge strane hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.

-Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Drvo, Krečenje drveća
foto: Shutterstock

-Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.

-Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
-Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporni na bolesti.
-Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.
-Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
izvor Stil / sd.rs

https://stil.kurir.rs/lifestyle/basta/220822/koje-drvece-treba-posaditi-u-dvoristu-a-koje-ne

Ja bih najvise voleo hrast luznjak i svom dvoristu oko kuce ali njemu treba barem 50 godina da dostigne visinu za neki hlad. Ostalo ne dolazi u obzir cak ni lipa, ima mnogo povrsinskih zila. Volim visoka drveta oko kuce, navise mi se svidja platan ali i on sporo raste.Ostaje mi samo paulovnija?
 

Back
Top