Druzenje

Zavisi.
Sa nekima se viđam samo kad se svi okupljamo, sa nekima se viđam i nasamo.
Sa onim ko mi leži i čije mi društvo prija, imamo zajedničkih tema i sl. gradim odnos nezavisno od muškog dela ekipe.
 
Kad sam se udala dobila sam vencanog kuma i jos jedno 7 kumova pride.
Toliko ih je (onako napamet govoreci) ozenio, krstio...moj muz.
Svi su ozenjeni.
Sa nekima nemam nikakvu komunikaciju, vidjam ih po slavama, rodjendanima i to je to.
Neke vidjam cesce i prisnija sam sa njima.
Sa njihovim zenama se uglavnom dobro slazem.
Sa dve cak odlicno, ali retko bas retko ih zovem onako kako bi zvala drugarice ....znaci ne ispijamo kafe, ne razmenjujemo traceve, ne delimo tajne.
Volim ih i postujem al su nam druzenja mahom porodicna, sto ce reci i kad muzeva nema u igri su deca.

Svi ostali muzevljevi prijatelji koje volim mahom su neozenjeni...devojke dovode kako koja natrci. Za njih ne da se ne vezujem, nego ih ni ne pamim.

Ima par zena njegovih kolega koje vidjam redovno,a koje vise nego svesno ignorisem.
Od njihovih prica branim se knjigom posto mi uslovi to dozvoljavaju.
Natakarim cvikere, ponesem najdeblju knjizurinu koju nadjem i pravim se da citam cak i onda kad mi se ne cita.
U njihovom krugu vazim za drcnu i uobrazeno a bas to sam i htela da postignem :cool:
 
druzim se samo porodicno,neke volim vise neke manje ali ne volim previse da se zblizavam,posle jedne divne epizode sa mojom jetrvom shvatila sam kakve se tu igrice igraju pa sam sve te zene stavila na odredjenu distancu,kad se vidimo ispircamo se slatko,kad smo daleko ne zovem ni za rodjendan,e pa toliko licemerna nisam
 
Joooj, kako me to nervira, ta druzenja na silu i radi reda. Jednom smo bili pozvani na rostilj kod njegovog kolege, onako svi porodicno, i malo je reci da sam se grozno osecala jer sa doticnom gospojom, ne da nisam imala dodirnih tacaka, nego kao da sam sa marsa dopala tu... Dobrovoljno sam prala sudove samo da ne bih morala da smisljam nove teme. :mrgreen: Od tada izbegavam takva okupljanja i zene njegovoh kolega. Ima par ljudi sa kojima se kapiramo i sa kojima se druzimo i posecujemo, i to je sasvim dovoljno.
 
Dečkovi prijatelji uglavnom nemaju devojke, a i kad imaju to je nešto kratko i prolazno...
Ako se već nađemo u istom društvu, ok sam sa njima, ali ništa više od toga. Nema poente.

Jedino je drugačije sa ženom njegovog najstarijeg brata, nas dve smo dva različita sveta,
to je osoba sa kojom se ja ne bih ovako u životu družila nikad (nije loša ni zla, jednostavno smo različite),
ali svaki dan proćaskamo malo preko skajpa, za Božić ili kad smo mi u gradu gde oni žive se družimo,
ponekad nas dve same ali najčešće svo četvoro, i to je to...
 
Zavisi da li se kontam sa njima ili...Često je to isto moje društvo a često i sasvim drukčije...Ne mogu da kažem univerzalno...Ja sam uvek good guy,imam dobre namere ali neki to ne mogu da prihvate.
 
У одличним кад је у питању фамилија, формалним односима пуним поштовања и површности, а са женама пријатеља сам увек Ђентлмен.
Моји другови знају да заебавају новопридошле госпође и госпојице у друштву. Свашта ту смешног зна да буде, али није злонамерно, нека штих-проба лол..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top