Prvi put pišem, nov sam član. Moderatore molim da premeste temu ukoliko joj ovde nije mesto, pokušavao sam da pošaljem privatnu poruku ne bih li se informisao o tome ali neuspesno.
Elem, imam problem. Komplikovano je pa ću da krenem iz početka. Imam 22 god, nikad nisam imao dužu vezu, uglavnom sam bio nezainteresovan za to, voleo sam slobodu više a onda kako već biva kad bi se nekad dogodilo da se zaljubim pa poželim nešto ozbiljnije druga strana nije želela i tako.
Važim za dobrog momka, ne dobar dečko(čitaj papuča
). Nisam varao devojke iako ih je bilo dosta, zli jezici će reći nije ni imao kada jer su to uglavnom bile kratkotrajne veze ali eto. Zaljubljivao sam se više puta, pa valjda zato i ukapirao da nema svrhe patiti za nekim ko te ne zaslužuje jer uvek neko nov naiđe i bolje bude, držao do sebe, nisam prelazio preko prevara, nepoverenja, laži, ljubomore i koje čega još, možda i prestrog bio u tome ali nisam tražio ništa više od onoga što sam spreman da pružim bio te se nisam osećao krivim zbog toga.
Za lepotu kažu da je relativna, dobijao sam komplimente da sam san snova ali i da sam pacov te ćemo reći da sam tek malo iznad proseka, sportista sam te verovatno tu dobijam dodatne poene za izgled.
Od osobina ovako mislim da sam malo i narcis, ogromno samopouzdanje imam, ruku na srce prate me rezultati, uspešan sam na faksu, na poslu, u sportu, u većini stvari kojima se bavim ali opet, neko više ceni lažnu skromnost od vere u sebe i da sve možeš ako se potrudiš dovoljno.
Toj veri u sebe najviše i dugujem uspeh sa devojkama po mom mišljenju, i jako retko mi se dešavalo da ne uspem da smuvam devojku koja mi se svidi.
Dogadjalo se naravno da popijem korpu, pa i više za redom, ali ako ne upali na izgled i žvaku na prvi pogled, probam na duhovitost, pa na uprnost i kreativnost, pa ako ni to probamo sa kuliranjem itd itd ali uvek je bilo nešto...
I tako dolazimo do subjekta ove teme. Na jednoj žurci, u kojoj sam inače u katastrofalnom izdanju bio (taj dan raskinuo sa devojkom nekom, rešio da kažem zbogom ženskom rodu, ošišao se na ćelavo(koje mi očajno stoji osim iz profila) zapio se malo, nisam ni doteran bio preterano jer je u pitanju klinačka žurka, ni Š od mog šarma, retko loše izdanje) upoznam tu devojku. Dogodila se 50procentna hemija, 100 % kod mene i 0% kod nje..
Elem, upoznali se, razmenili par reči, malo je prozivao nešto, 'izvukao iza uva joj ružu od salvete' čisto da bacim neku foru, da popravim utisak, pošto sam zaturio telefon negde iskoristio njen da se nazovem da ga nađem i tako joj do broja došao (nije bila fora, ozbiljno zaturih) i na tome se završilo...
Pošto sam jako intuitivan, te se prepuštam instiktima imao sam dobar osećaj u vezi nje, delovala mi je kao vredna cimanja, i rešio sam da se potrudim...
Jako je slatka bila, ali vremenom sam prestao da preterano cenim fizičkii izgled kod devojaka, naravno da mi je važan bio ali uvek sam se vodio tim da je pun grad dobrih riba i ukoliko u glavi nisu najčistije preskakao sam, te želim reći da mi je prijala nekako njena ličnost sama.
Nazvah je posle par dana, rekoh da tu formalnost obavimo pa da budemo srećni, haha, al' ne lezi vraže. Taj dan kad smo se čuli joj je bio dan uoči rođendana, te nije mogla da se vidimo, 'naravno' zbog toga, spremio sam joj super foricu to veče i u njoj pisalo pored čestitke i mesto i vreme sastanka našeg.. Naravno ni tad nije mogla, a ni u sledećih x predloženih termina.. Do tada nisam bio u fazonu da nešto preterano uporan budem od starta, uvek je kuliranje davalo bolje rezultate, ali pošto je ova patila za nekim likom i odbijla aposlutno svakog ko bi se nameračio, rekoh ae da probamo na upornost, mora da popusti pre ili kasnije... Koja greška...
Počelo je tu moje to osvajanje, delovalo je filmski, ona neće a ja konstantno smišljam dobre fore, nasmejem je pa odem, na trenutke je bila jako blizu odluci da se vidimo ali sve vreme je to odbijala jer joj nije bilo te neke hemije, nisam joj se svideo a moj ego je imao problema da se pomiri sa tim, delom i zbog toga jer sam bio svestan da je prvi utisak bio očajan i da umem mnogo bolje..
Potrajalo je to neka dva meseca, nisam sebi nikad priznao da sam se zaljubio jer sam je bukvalno samo jednom video u životu, ali bio sam prokleto blizu toga, imali smo uspona i padova, umeli po 5 sati da pričamo u komadu, a i da se svađamo kad mi ponestane ideja pa počnem da dosađujem. Svi oko mene su bili u fazonu da sam zapeo za nju samo zato što je jedina koje se eto usudila da kaže ne velikom meni, moš misliti, ali sam znao da nije tako. Za vreme dok smo se čuli se pomirila sa jednim bivšim, ja joj rekao da nema šanse da potraje jer mi nije pružila šansu i stvarno nije.. Pa se sa nekim drugim kasnije smuvala, posle njega smo prestali da se čujemo ali sam joj rekao da nije on taj, da će da je prevari i stvarno jeste, posle par dana... Počeo sam da verujem da imam natprirodne moći, a boga mi i ona..
Posle neka dva meseca relativno uspešnog mog hlađenja, nazovem je opet, ona sa nekim isto u šemi, kažem joj ja neće to dugo i sutradan raskinu, haha, nevera, počela je još u sudbinu da veruje vezno za mene..
I tu negde počne to naše druženje, dopisivanje, prozivanje.. Ja bez ikakve želje za nečim ozbiljnijim sa devojkama, ona isto tako.. I malo po malo, već ne mogu da zamislim dan bez dopisivanja ili priče sa njom. Skapiramo se kao nikad ni sa kim ranije što je bilo ko od nas.. Meni i dalje u jednom delu potsvesti stoji crv koji mi mira nije davao jer je verovao da bi super par bili, jer stvarno smo mnogo kompatibilni, sa druge strane inat moj joj ne bi dao tu šansu sad kad sam ohlađen a sa treće ona je i ne želi po mojoj slobodnoj proceni.. Uvod gotov, idemo na razradu... haha
U principu pitam se kuda ovo vodi, i sam sam previše razmišljao, počinjem stvarno da je volim kao prijatelja ali ne verujem u muško ženska druženja, da je nisam jurio siguran bih bio da ona želi nešto više ali se ovako pitam da li sam sebe lažem.. Znam da bi mi u izvesnoj meri smetalo da je sad vidim sa nekim dečkom.. Ali kapiram da će to da me prođe, ili neće?
S druge strane šta ako ona posle nekog vremena ukapira da joj se i sviđam iako nije tako mislila a ja tad ne budem ništa želeo, povredio bih je a ne želim to. Možda ništa od toga se ne desi i ostanemo prijatelji ceo život a možda se nekad kad to ne budemo očekivali smuvamo i to bude ono pravo, trenutno stvarno ne znam devojku sa kojom mislim da bih imao bolju vezu nego s njom..
Trudim se da ne razmišljam na temu svojih osećanja prema njoj jer sumnjam da išta dobro po mene može da izađe iz toga.. 'Prihvatio' sam da ne želi ništa sa mnom kao momkom, iako nastojim, i tek ću, da uvidi da nije bio najpametniji izbor ne dati mi šansu, a ono ako ništa drugo malo samopouzdanje da vratim...
Nekako imam osećaj da ću kad god budem slobodan jednim delom sebe maštati o njoj jer stvarno do sada nisam sreo bolju devojku, i generalno i za mene, da se toliko slažemo.. Čak mi nije jasno kako je moguće da nema kod nje te hemije što kaže a da je postala zavisna od mojih poruka, nasmejem je u sekundi kad poželim..
Iskreno sumnjam da če ovo iko pročitati do kraja, i mene sad mrzi da pregledam zbog greški pravopisnih ali ako se nađe neko takav, bio bih mu zahvalan na bilo kakvom savetu, opažanju, predlogu ili konstataciji.. Jer ovo je prvi put u životu da se osećam nemoćno po nekom pitanju. Hvala dobri ljudi
Elem, imam problem. Komplikovano je pa ću da krenem iz početka. Imam 22 god, nikad nisam imao dužu vezu, uglavnom sam bio nezainteresovan za to, voleo sam slobodu više a onda kako već biva kad bi se nekad dogodilo da se zaljubim pa poželim nešto ozbiljnije druga strana nije želela i tako.
Važim za dobrog momka, ne dobar dečko(čitaj papuča
). Nisam varao devojke iako ih je bilo dosta, zli jezici će reći nije ni imao kada jer su to uglavnom bile kratkotrajne veze ali eto. Zaljubljivao sam se više puta, pa valjda zato i ukapirao da nema svrhe patiti za nekim ko te ne zaslužuje jer uvek neko nov naiđe i bolje bude, držao do sebe, nisam prelazio preko prevara, nepoverenja, laži, ljubomore i koje čega još, možda i prestrog bio u tome ali nisam tražio ništa više od onoga što sam spreman da pružim bio te se nisam osećao krivim zbog toga. Za lepotu kažu da je relativna, dobijao sam komplimente da sam san snova ali i da sam pacov
te ćemo reći da sam tek malo iznad proseka, sportista sam te verovatno tu dobijam dodatne poene za izgled.Od osobina ovako mislim da sam malo i narcis, ogromno samopouzdanje imam, ruku na srce prate me rezultati, uspešan sam na faksu, na poslu, u sportu, u većini stvari kojima se bavim ali opet, neko više ceni lažnu skromnost od vere u sebe i da sve možeš ako se potrudiš dovoljno.
Toj veri u sebe najviše i dugujem uspeh sa devojkama po mom mišljenju, i jako retko mi se dešavalo da ne uspem da smuvam devojku koja mi se svidi.
Dogadjalo se naravno da popijem korpu, pa i više za redom, ali ako ne upali na izgled i žvaku na prvi pogled, probam na duhovitost, pa na uprnost i kreativnost, pa ako ni to probamo sa kuliranjem itd itd ali uvek je bilo nešto...
I tako dolazimo do subjekta ove teme. Na jednoj žurci, u kojoj sam inače u katastrofalnom izdanju bio (taj dan raskinuo sa devojkom nekom, rešio da kažem zbogom ženskom rodu, ošišao se na ćelavo(koje mi očajno stoji osim iz profila
) zapio se malo, nisam ni doteran bio preterano jer je u pitanju klinačka žurka, ni Š od mog šarma, retko loše izdanje) upoznam tu devojku. Dogodila se 50procentna hemija, 100 % kod mene i 0% kod nje.. Elem, upoznali se, razmenili par reči, malo je prozivao nešto, 'izvukao iza uva joj ružu od salvete' čisto da bacim neku foru, da popravim utisak, pošto sam zaturio telefon negde iskoristio njen da se nazovem da ga nađem i tako joj do broja došao (nije bila fora, ozbiljno zaturih) i na tome se završilo...
Pošto sam jako intuitivan, te se prepuštam instiktima imao sam dobar osećaj u vezi nje, delovala mi je kao vredna cimanja, i rešio sam da se potrudim...
Jako je slatka bila, ali vremenom sam prestao da preterano cenim fizičkii izgled kod devojaka, naravno da mi je važan bio ali uvek sam se vodio tim da je pun grad dobrih riba i ukoliko u glavi nisu najčistije preskakao sam, te želim reći da mi je prijala nekako njena ličnost sama.
Nazvah je posle par dana, rekoh da tu formalnost obavimo pa da budemo srećni, haha, al' ne lezi vraže. Taj dan kad smo se čuli joj je bio dan uoči rođendana, te nije mogla da se vidimo, 'naravno' zbog toga, spremio sam joj super foricu to veče i u njoj pisalo pored čestitke i mesto i vreme sastanka našeg.. Naravno ni tad nije mogla, a ni u sledećih x predloženih termina.. Do tada nisam bio u fazonu da nešto preterano uporan budem od starta, uvek je kuliranje davalo bolje rezultate, ali pošto je ova patila za nekim likom i odbijla aposlutno svakog ko bi se nameračio, rekoh ae da probamo na upornost, mora da popusti pre ili kasnije... Koja greška...
Počelo je tu moje to osvajanje, delovalo je filmski, ona neće a ja konstantno smišljam dobre fore, nasmejem je pa odem, na trenutke je bila jako blizu odluci da se vidimo ali sve vreme je to odbijala jer joj nije bilo te neke hemije, nisam joj se svideo a moj ego je imao problema da se pomiri sa tim, delom i zbog toga jer sam bio svestan da je prvi utisak bio očajan i da umem mnogo bolje..
Potrajalo je to neka dva meseca, nisam sebi nikad priznao da sam se zaljubio jer sam je bukvalno samo jednom video u životu, ali bio sam prokleto blizu toga, imali smo uspona i padova, umeli po 5 sati da pričamo u komadu, a i da se svađamo kad mi ponestane ideja pa počnem da dosađujem. Svi oko mene su bili u fazonu da sam zapeo za nju samo zato što je jedina koje se eto usudila da kaže ne velikom meni, moš misliti, ali sam znao da nije tako. Za vreme dok smo se čuli se pomirila sa jednim bivšim, ja joj rekao da nema šanse da potraje jer mi nije pružila šansu i stvarno nije..
Pa se sa nekim drugim kasnije smuvala, posle njega smo prestali da se čujemo ali sam joj rekao da nije on taj, da će da je prevari i stvarno jeste, posle par dana... Počeo sam da verujem da imam natprirodne moći, a boga mi i ona.. Posle neka dva meseca relativno uspešnog mog hlađenja, nazovem je opet, ona sa nekim isto u šemi, kažem joj ja neće to dugo i sutradan raskinu, haha, nevera, počela je još u sudbinu da veruje vezno za mene..
I tu negde počne to naše druženje, dopisivanje, prozivanje.. Ja bez ikakve želje za nečim ozbiljnijim sa devojkama, ona isto tako.. I malo po malo, već ne mogu da zamislim dan bez dopisivanja ili priče sa njom. Skapiramo se kao nikad ni sa kim ranije što je bilo ko od nas.. Meni i dalje u jednom delu potsvesti stoji crv koji mi mira nije davao jer je verovao da bi super par bili, jer stvarno smo mnogo kompatibilni, sa druge strane inat moj joj ne bi dao tu šansu sad kad sam ohlađen a sa treće ona je i ne želi po mojoj slobodnoj proceni.. Uvod gotov, idemo na razradu...
hahaU principu pitam se kuda ovo vodi, i sam sam previše razmišljao, počinjem stvarno da je volim kao prijatelja ali ne verujem u muško ženska druženja, da je nisam jurio siguran bih bio da ona želi nešto više ali se ovako pitam da li sam sebe lažem.. Znam da bi mi u izvesnoj meri smetalo da je sad vidim sa nekim dečkom.. Ali kapiram da će to da me prođe, ili neće?
S druge strane šta ako ona posle nekog vremena ukapira da joj se i sviđam iako nije tako mislila a ja tad ne budem ništa želeo, povredio bih je a ne želim to. Možda ništa od toga se ne desi i ostanemo prijatelji ceo život a možda se nekad kad to ne budemo očekivali smuvamo i to bude ono pravo, trenutno stvarno ne znam devojku sa kojom mislim da bih imao bolju vezu nego s njom..
Trudim se da ne razmišljam na temu svojih osećanja prema njoj jer sumnjam da išta dobro po mene može da izađe iz toga.. 'Prihvatio' sam da ne želi ništa sa mnom kao momkom, iako nastojim, i tek ću, da uvidi da nije bio najpametniji izbor ne dati mi šansu, a ono ako ništa drugo malo samopouzdanje da vratim...
Nekako imam osećaj da ću kad god budem slobodan jednim delom sebe maštati o njoj jer stvarno do sada nisam sreo bolju devojku, i generalno i za mene, da se toliko slažemo.. Čak mi nije jasno kako je moguće da nema kod nje te hemije što kaže a da je postala zavisna od mojih poruka, nasmejem je u sekundi kad poželim..
Iskreno sumnjam da če ovo iko pročitati do kraja, i mene sad mrzi da pregledam zbog greški pravopisnih ali ako se nađe neko takav, bio bih mu zahvalan na bilo kakvom savetu, opažanju, predlogu ili konstataciji.. Jer ovo je prvi put u životu da se osećam nemoćno po nekom pitanju. Hvala dobri ljudi
