- Poruka
- 9.095
Ovo sam nekada, kada je bila u najvi Vučićeva prva izdaja naroda, napisao srcem, okadio dušom i još uvek suzama zalivam …
----------------------------------------------------------
ДРУГО, ОТВОРЕНО, ПИСМО АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ –
НАЈВЕЋЕМ ШЉАМУ, ИЗДАЈНИКУ, РАЗВРАТНИКУ И КУКАВИЦИ У ИСТОРИЈИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ...
-----------------------------------------------------------
Поштовани Србине брате Александре !
Да ли си се бар јуче постидео свог кукавичког чињења видевши свог учитеља проф. др Војислава Шешеља како се као Прометеј (грч. Προμηθεύς) (лат. Prometheus), мада заточен, обогаљен и тотално обесправљен, бори са смрдљивим орлушинама који му кљују очи у папском инквизиторском суду у Хагу, сам самцијат, препуштен својој тузи, болу и патњи? Том нашем заједничком брату по Господу, оводобом Прометеју, нарочито тешко пада што си га Ти, његов рођени брат Атлас (грч. Ατλας, лат. Atlas), само у Тебе и Господа је имао неограничено поверење, изневерио, издао и сотони продао. Веровао је у Тебе, био сигуран да ћеш Земљу моћи да држиш на рукама бар толико дуго док се не појави Херакло (грч. Ἡпακλῆς, Хêраклễс) и скине му окове. Зар си стварно после свега онога што си синоћ чуо могао не заридати и у миру заспати ? Да ли те је бар савест упитала:
„Куда то срљаш, кукавицо !?“
Поштовани Србине брате Александре, верујем да и Ти знаш исто тако као и моја сваколика ништавност да само будале у свему виде случајност. Знаш да није баш случајност већ Господње провиђење и само Твоје име које се састоји од две предивне грчке речи АЛЕКС-АНДЕР које су намењене само ономе ко је и БОРАЦ и ЧОВЕК у исто време. Шта си Ти данас, поштовани брате Александре ? Колико је у Теби још остало борца, а колико човека ? Да ли ту мрвицу борца и човека у Теби може још увек да измери и једна апотекарска вага, или је све то исчезло као паучинаста сумаглица после појаве сунца ? Молим Те промени име ако се будеш одлучио да издаш браћу своју, веру Христову и отаџбину, јер само тако ће нас Србе и Српкиње Твоја издаја мање да заболи !
Поштовани Србине брате Александре, знам да су те Тадићеве геј-бригаде, гранд-накараде и остале сотонине иродијаде посве залудиле, заслепиле и демону окренуле и да би из тог разлога волео да Ти на крају овог мог преболног вапаја комуњарским вокабуларом из прича партизанки довикнем:
„Не окрећи се, сине !“
али нећу то чинути из разлога што још увек помало поштујем и Тебе и себе, а нарочито Србе и Српкиње којима сам већ за живота постао синоним борбе за СРПСТВО, СВЕТОСАВЉЕ и СРБИЈУ, јер многи од тих обесправљених, ојађених, понижених и гладних Срба и Српкиња се уче на мојим свакодневним исповестима. Из тог разлога пре него ли пођеш на сметлиште српске историје, место на којем издајници СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА и СРБИЈЕ завршавају своју овоземаљскост и улазе у свесрпску клетву, молим Те да неколико пута (пр)очиташ Молитву Господњу, прекрстиш се и Господа ридајући замолиш да Ти опрости оно што ти ја, многогрешни слуга Његов, никада нећу моћи опростити.
ЗБОГОМ, НЕКАДАШЊИ БРАТЕ !
Нека Ти Господ опрости оно што ја никада нећу моћи – код нас Срба се издаја никада и никоме не опрашта …
Крстан Ђ. Ковјенић
----------------------------------------------------------
ДРУГО, ОТВОРЕНО, ПИСМО АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ –
НАЈВЕЋЕМ ШЉАМУ, ИЗДАЈНИКУ, РАЗВРАТНИКУ И КУКАВИЦИ У ИСТОРИЈИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ...
-----------------------------------------------------------
Поштовани Србине брате Александре !
Да ли си се бар јуче постидео свог кукавичког чињења видевши свог учитеља проф. др Војислава Шешеља како се као Прометеј (грч. Προμηθεύς) (лат. Prometheus), мада заточен, обогаљен и тотално обесправљен, бори са смрдљивим орлушинама који му кљују очи у папском инквизиторском суду у Хагу, сам самцијат, препуштен својој тузи, болу и патњи? Том нашем заједничком брату по Господу, оводобом Прометеју, нарочито тешко пада што си га Ти, његов рођени брат Атлас (грч. Ατλας, лат. Atlas), само у Тебе и Господа је имао неограничено поверење, изневерио, издао и сотони продао. Веровао је у Тебе, био сигуран да ћеш Земљу моћи да држиш на рукама бар толико дуго док се не појави Херакло (грч. Ἡпακλῆς, Хêраклễс) и скине му окове. Зар си стварно после свега онога што си синоћ чуо могао не заридати и у миру заспати ? Да ли те је бар савест упитала:
„Куда то срљаш, кукавицо !?“
Поштовани Србине брате Александре, верујем да и Ти знаш исто тако као и моја сваколика ништавност да само будале у свему виде случајност. Знаш да није баш случајност већ Господње провиђење и само Твоје име које се састоји од две предивне грчке речи АЛЕКС-АНДЕР које су намењене само ономе ко је и БОРАЦ и ЧОВЕК у исто време. Шта си Ти данас, поштовани брате Александре ? Колико је у Теби још остало борца, а колико човека ? Да ли ту мрвицу борца и човека у Теби може још увек да измери и једна апотекарска вага, или је све то исчезло као паучинаста сумаглица после појаве сунца ? Молим Те промени име ако се будеш одлучио да издаш браћу своју, веру Христову и отаџбину, јер само тако ће нас Србе и Српкиње Твоја издаја мање да заболи !
Поштовани Србине брате Александре, знам да су те Тадићеве геј-бригаде, гранд-накараде и остале сотонине иродијаде посве залудиле, заслепиле и демону окренуле и да би из тог разлога волео да Ти на крају овог мог преболног вапаја комуњарским вокабуларом из прича партизанки довикнем:
„Не окрећи се, сине !“
али нећу то чинути из разлога што још увек помало поштујем и Тебе и себе, а нарочито Србе и Српкиње којима сам већ за живота постао синоним борбе за СРПСТВО, СВЕТОСАВЉЕ и СРБИЈУ, јер многи од тих обесправљених, ојађених, понижених и гладних Срба и Српкиња се уче на мојим свакодневним исповестима. Из тог разлога пре него ли пођеш на сметлиште српске историје, место на којем издајници СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА и СРБИЈЕ завршавају своју овоземаљскост и улазе у свесрпску клетву, молим Те да неколико пута (пр)очиташ Молитву Господњу, прекрстиш се и Господа ридајући замолиш да Ти опрости оно што ти ја, многогрешни слуга Његов, никада нећу моћи опростити.
ЗБОГОМ, НЕКАДАШЊИ БРАТЕ !
Нека Ти Господ опрости оно што ја никада нећу моћи – код нас Срба се издаја никада и никоме не опрашта …
Крстан Ђ. Ковјенић
