Azrail psychopath
Obećava
- Poruka
- 66
У јеку рата на простору бивше Југославије, у Србији, јединој држави која није имала ратне сукобе на својој територији, развио антимилитаристички покрет,,Друга Србија'', који се окретањем грађанским вредностима и сарадњи са западним државама замерио тадашњим властима због тезе да су,,Срби главни кривци за све те ратове''...
Временом су иконе ,,другосрбијанства'' постале особе које екстремно заговарају суочавање са свим грешкама своје државе, негирајући кривице остатка света. Због својих ставова који су блиски америчкој политици временом постају оруђе америчке хегемонистичке политике и, у складу са тим, свесрдно се противе било ком патриотизму или величању херојизма толико оштро да исувише често поигравају са националним осећањима и, опште речено заступају тезу да су,,Срби злочинци у оба грађанска рата у Југославији(1941-1945, 1991-1995)'', да је,,Слободан Милошевић најмрачнија личност у светској историји'', а,,Зоран Ђинђић и Иван Стамболић последњи европски великани'' и да,,Србија, која носи огроман терет из злочиначке прошлости, треба да се окрене миру који јој је гарантован уласком у ЕУ и НАТО'' и да је,,бомбардовање било неопходно у циљу спречавања луцидних националних освешћења''...
Највећи медијски нестраначки заговорници таквих идеја су новинари Теофил Панчић, Петар Луковић, Бојан Тончић, Веран Матић, писци Јован Бајфорд, Биљана Србљановић и Светислав Басара, невладини активисти Наташа Кандић, Јелена Милић, Соња Бисерко, Миљенко Дерета, Срђа Поповић, професори Србијанка Турајлић, Дубравка Стојановић...
Страначки круг су кроз историју предводили Зоран Ђинђић, Чедомир Јовановић, а у последње време и Александар Вучић и политичари оријентација сличних наведеним, који су стални актери натписа у медијима попут,,Пешчаника'' и ,,Е-новина''...
Сада питање-откуд такав покрет само у Србији? Зашто смо ми сами осуђени на самодеструкцију? Како се ослободити тог неког општег незадовољства? Чини ли вам се да овај покрет постаје све присутнији и да се омасовљава пребрзо?
Временом су иконе ,,другосрбијанства'' постале особе које екстремно заговарају суочавање са свим грешкама своје државе, негирајући кривице остатка света. Због својих ставова који су блиски америчкој политици временом постају оруђе америчке хегемонистичке политике и, у складу са тим, свесрдно се противе било ком патриотизму или величању херојизма толико оштро да исувише често поигравају са националним осећањима и, опште речено заступају тезу да су,,Срби злочинци у оба грађанска рата у Југославији(1941-1945, 1991-1995)'', да је,,Слободан Милошевић најмрачнија личност у светској историји'', а,,Зоран Ђинђић и Иван Стамболић последњи европски великани'' и да,,Србија, која носи огроман терет из злочиначке прошлости, треба да се окрене миру који јој је гарантован уласком у ЕУ и НАТО'' и да је,,бомбардовање било неопходно у циљу спречавања луцидних националних освешћења''...
Највећи медијски нестраначки заговорници таквих идеја су новинари Теофил Панчић, Петар Луковић, Бојан Тончић, Веран Матић, писци Јован Бајфорд, Биљана Србљановић и Светислав Басара, невладини активисти Наташа Кандић, Јелена Милић, Соња Бисерко, Миљенко Дерета, Срђа Поповић, професори Србијанка Турајлић, Дубравка Стојановић...
Страначки круг су кроз историју предводили Зоран Ђинђић, Чедомир Јовановић, а у последње време и Александар Вучић и политичари оријентација сличних наведеним, који су стални актери натписа у медијима попут,,Пешчаника'' и ,,Е-новина''...
Сада питање-откуд такав покрет само у Србији? Зашто смо ми сами осуђени на самодеструкцију? Како се ослободити тог неког општег незадовољства? Чини ли вам се да овај покрет постаје све присутнији и да се омасовљава пребрзо?
Poslednja izmena od moderatora:
ali nema nikakve sumnje da je "Druga Srbija" ideja odnosno projekat osmišljen i finansiran od strane CIA odnosno vlade SAD..Čak se u jednom dokumentu i govori o sredstvima opredeljenim za "nevladin sektor" čije delovanje ima za cilj "slabljenje srpkih ratnih napora".
