Друга Србија, добија, само кад Прва Србија губи (стари али веома актуелан текст)

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Нема те теме, нема тог тренутка и нема тог повода око којег се такозване „две Србије“ неће спорити. Прва и Друга Србија налазе се на супротним странама чак и на тему сахране патријарха Павла.





Логично! Све што Прва Србија воли и поштује биће критиковано, нападнуто и исмејано у Другој Србији. Свако јединство Прве Србије изазива панику и бес Друге Србије, а свака љубав Прве изазива мржњу Друге.


Тако су се ових дана могли прочитати коментари у којима представници Друге Србије са згражањем констатују да је неко, намерно, хтео да од сахране патријарха Павла направи већи догађај и од „Брозове и од Ђинђићеве сахране“! Затим, да нико у том лудилу није мислио на атеисте(!), да је Борис Тадић искористио Патријархову смрт за личну промоцију, да је спојио државу и цркву, да министар просвете заслужује кривичну пријаву јер је сугерисао да на дан сахране деца не иду у школу, да је градоначелник Београда ненормалан јер је прогласио дан жалости у Београду, да је јецај Амфилохија Радовића био лажан, да је овом сахраном уведен паганизам на улице главног града, да је државна телевизија намерно обукла своје водитеље у црно, да није било шесто хиљада људи на улицама и трговима, и да су Срби, генерално, народ који би лудо забавио Фројда.

Колико би људи Прве Србије, у погребној поворци, задовољило Другу Србију? Сто хиљада? Десет хиљада? Да ли би ствари прошле са мање мржње и злурадости да је Тијанић своје водитеље обукао у цветне кошуље? Да Драган Ђилас није прогласио дан жалости, да опело није приказано на телевизији, и да се појавио неки декрет из ЦК који би грађанима забранио да дођу на сахрану, како би Брозова остала највећа икад виђена на улицама Београда?

Да ли би било другачије, да није онолико сликан крст, и Храм Светог Саве, да је, некако, било мало мање православља, и српских свештеника, да су се људи мање крстили, да су били мало мање утучени, мало мање достојанствени, да су се смејали или потукли, на пример, да је поворка била дивљачка, а говори запаљиви, и да Прва Србија није спонтано изашла да ода последњу почаст старцу који је постао синоним моралне светлости у овој ојађеној земљи?

Сигурно је да би Друга Србија била задовољнија.

Друга Србија не воли кад Прва Србија поштује и воли некога ко је Другој Србији безначајан. Друга Србија не подноси пристојност Прве Србије, њено достојанство, њену спонтаност. Друга Србија не може да схвати да је могуће да се у овој земљи, без политичког позива, без митинга, без идеје о „злочиначком удруживању“, без мржње, зависти и свести о политичким поделама, могу окупити људи који не ломе излоге и не носе мотке?

Друга Србија не може да схвати да Прва Србија има дрскости да пред целим светом, и нарочито пред Другом Србијом, која је плаћени опуномоћени представник тог света међу нама, покаже колико поштује и слави живот православног великодостојника. Друга Србија мрзи чињеницу да Прва Србија, ничим изазвана, одједном показује колико поштује једног старца који ничим није допринео уласку Србије у НАТО, ни приближавању Србије Европској унији, и који никада ништа није рекао о лустрацији, него се само молио Богу, вређајући тиме Другу Србију, која у Бога не верује.

Друга Србија не може, очигледно, да поднесе да је Прва Србија толико велика. Да се може бити пристојан грађанин са свећом у руци. Да три скупљена прста не означавају више злочинце, и ретроградне умове. Да постоји неки дубоки унутрашњи разлог због кога ће људи мирно, сатима, стајати у реду да се поклоне моштима једног скромног човека. Друга Србија не може да поднесе чињеницу да ће Српска православна црква, овог пута бити на добитку од спонтаности, достојанствености и масовности Прве Србије.

Да ће и Србија бити на добитку.

Пошто, Друга Србија, добија, само кад Прва Србија губи.

(Вечерње новости, 22.11.2009)
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Ovde je u pravu autor ,Risto je tipican crnogorski prevarant i lije suze krokodilske,a vec se video kao kalif umesto kalifa . :ok:

То онај који је држао опело Ђинђићу и крстио Чеду?


а да претходно прочиташ текст?
 

al bundy

Legenda
Poruka
63.973
То онај који је држао опело Ђинђићу и крстио Чеду?


а да претходно прочиташ текст?
Da taj ,tipicna baraba i licimur ,a i procitao sam tekst , manje vise je OK , zena je frustrirana i ogorcena jel je od silne zelje da se po svaku cenu pojavljuje u svim medijima , vise niko ne yebe za suvu sljivu , pa je razumljivo da je ogorcena i da stvara neprijatelje u glavi .
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Da taj ,tipicna baraba i licimur ,a i procitao sam tekst , manje vise je OK , zena je frustrirana i ogorcena jel je od silne zelje da se po svaku cenu pojavljuje u svim medijima , vise niko ne yebe za suvu sljivu , pa je razumljivo da je ogorcena i da stvara neprijatelje u glavi .

толико фрустрирана да јој је текст мање више ОК........?
 

velke712

Elita
Poruka
24.631
друга србија је диносаурус који је експериментом научника добијен из инкубатора
срећа је што су други експерименти исте групе научника пропали, а, дугорочно гледано, и тзв другу србију чека иста судбина
 

al bundy

Legenda
Poruka
63.973
толико фрустрирана да јој је текст мање више ОК........?
Pa da , imala je i zesce bisere u poslednje vreme , kako je Djilas i ostali tajkuni i mracni centri moci progone ,kako joj ne daju da se medijski razmahne , kako su oni krivi sto niko ne gleda njene dosadne emisije i slicno ... ovo je jos OK , mada je debilno sto se bavi time kako neko dozivljava neciju sahranu , a ni preminuli i sahranjeni , ni ti o kojima pise ,joj nisu ni rod ni pomoz Bog, big deal ...
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Prezirati svoj narod – nema li u tome, osim banalne snobovštine, i nečega pomalo neprirodnog? Ima, ali takva pojava nije nepoznata kod žigosanih naroda. Jevreji imaju izraz „samomrzeći Jevrejin“ (Self-hating Jew), nastao prema knjizi Teodora Lesinga (Theodor Lessing), iz 1930. godine, Jevrejske samomržnje (Der Jüdische Selbsthass). Kada neki narod živi u okruženju negativnih stereotipa, pojedini njegovi pripadnici ih usvoje kao istinite. To je poznati psihološki mehanizam „stokholmskog sindroma“, kada žrtve prihvataju vrednosti agresora. Takođe, to je i „sindrom zlostavljanog deteta“, budući da takva žrtva najčešće sebe okrivljuje za zlo koje ga je snašlo. Stoga je među Jevrejima bilo i onih koji su opravdavali najgore antisemitske optužbe, a neki su čak završili kao istaknuti članovi nacističkih stranaka.

„Samomržnja“ u slučaju „samomrzećih Jevreja“, naravno, nije doslovna. „Ovi nikogovići sebe ne mrze“, objašnjava prof. Stiven Plaut (Steven Plaut) u članku Patologija jevrejskog antisemitizma. „Ta oni su narcisoidni do srži. Oni zapravo mrze druge Jevreje i žele da se njima desi neko zlo (podvukao Plaut – A. S). Ovi jevrejski antisemiti nisu asimilacionisti jevrejskog korena koji su izgubili zanimanje za sopstveno nasleđe i postali ravnodušni prema istoriji svog naroda [...]. Naprotiv, antisemitski Jevreji su baš povezani sa svojim `korenima` i upravo te korene vešto koriste kao dimnu zavesu ispod koje šire svoje izdajničke nazore“.
Nekad se pojam „samomrzećeg Jevrejina“ zloupotrebljava kako bi se diskvalifikovali neki kritičari politike Izraela prema Zapadnoj obali. (I Plaut to radi u odnosu na Noama Čomskog). Ipak, ni najdosledniji kritičari Izraela neće toj državi zameriti što na čelo nacionalnih institucija ne postavlja „samomrzeće Jevreje“. Profesor Plaut je svoj članak završio mišljenjem da „psihoza jevrejskog antisemitizma nema svoj pandan ni u jednoj drugoj naciji“. On bi se svakako poprilično iznenadio kada bi čuo da u Srba ne samo da postoji istovetna pojava, već da se u Srbiji upravo „samomrzitelji“ nalaze na čelu nekih od važnijih nacionalnih ustanova.
To je, međutim, ne samo razlika u karakteru vlasti. To je razlika i u karakteru države. Jedna od ovih dveju država je ozbiljna i suverena, a druga operetska i kompradorska. Treba li reći koja je koja?
 
Poruka
19.909
Није никаква тајна да "друга Србија" живи на грбачи "прве" и паразитира. Имам гомилу познаника, неспособних еуропљана, који живе на грбачи оних које њихови изабраници газе и пљачкају и то сматрају без алтернативе.

Банрот је НАЈБОЉЕ решење да се наталожени муљ почисти на један природан начин. Дај Боже што пре.
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Pa da , imala je i zesce bisere u poslednje vreme , kako je Djilas i ostali tajkuni i mracni centri moci progone ,kako joj ne daju da se medijski razmahne , kako su oni krivi sto niko ne gleda njene dosadne emisije i slicno ... ovo je jos OK , mada je debilno sto se bavi time kako neko dozivljava neciju sahranu , a ni preminuli i sahranjeni , ni ti o kojima pise ,joj nisu ni rod ni pomoz Bog, big deal ...

Свиђа ти се?
Признај.
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
друга србија је диносаурус који је експериментом научника добијен из инкубатора
срећа је што су други експерименти исте групе научника пропали, а, дугорочно гледано, и тзв другу србију чека иста судбина
Из твојих уста у ..........
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.315
Malo je matora za moj ukus , al dobra je milfaca nema sta . :D

Ето видиш да ти се допада...

Ја сам је "упознао" када сам имао 7-8 година , на Светог николу 1980., године када је умро Броз..........код другара на слави.......била је тада јако лепа, згодна и неафирмисана цица.
 

velke712

Elita
Poruka
24.631
Из твојих уста у ..........

и они знају да им је пропаст судбина, није то нека новост. функционисаће док стижу новци. кад то престане уследиће још неколико живчаних трзаја и крај
 

munjoliki

Domaćin
Poruka
4.324
Нема те теме, нема тог тренутка и нема тог повода око којег се такозване „две Србије“ неће спорити. Прва и Друга Србија налазе се на супротним странама чак и на тему сахране патријарха Павла.





Логично! Све што Прва Србија воли и поштује биће критиковано, нападнуто и исмејано у Другој Србији. Свако јединство Прве Србије изазива панику и бес Друге Србије, а свака љубав Прве изазива мржњу Друге.


Тако су се ових дана могли прочитати коментари у којима представници Друге Србије са згражањем констатују да је неко, намерно, хтео да од сахране патријарха Павла направи већи догађај и од „Брозове и од Ђинђићеве сахране“! Затим, да нико у том лудилу није мислио на атеисте(!), да је Борис Тадић искористио Патријархову смрт за личну промоцију, да је спојио државу и цркву, да министар просвете заслужује кривичну пријаву јер је сугерисао да на дан сахране деца не иду у школу, да је градоначелник Београда ненормалан јер је прогласио дан жалости у Београду, да је јецај Амфилохија Радовића био лажан, да је овом сахраном уведен паганизам на улице главног града, да је државна телевизија намерно обукла своје водитеље у црно, да није било шесто хиљада људи на улицама и трговима, и да су Срби, генерално, народ који би лудо забавио Фројда.

Колико би људи Прве Србије, у погребној поворци, задовољило Другу Србију? Сто хиљада? Десет хиљада? Да ли би ствари прошле са мање мржње и злурадости да је Тијанић своје водитеље обукао у цветне кошуље? Да Драган Ђилас није прогласио дан жалости, да опело није приказано на телевизији, и да се појавио неки декрет из ЦК који би грађанима забранио да дођу на сахрану, како би Брозова остала највећа икад виђена на улицама Београда?

Да ли би било другачије, да није онолико сликан крст, и Храм Светог Саве, да је, некако, било мало мање православља, и српских свештеника, да су се људи мање крстили, да су били мало мање утучени, мало мање достојанствени, да су се смејали или потукли, на пример, да је поворка била дивљачка, а говори запаљиви, и да Прва Србија није спонтано изашла да ода последњу почаст старцу који је постао синоним моралне светлости у овој ојађеној земљи?

Сигурно је да би Друга Србија била задовољнија.

Друга Србија не воли кад Прва Србија поштује и воли некога ко је Другој Србији безначајан. Друга Србија не подноси пристојност Прве Србије, њено достојанство, њену спонтаност. Друга Србија не може да схвати да је могуће да се у овој земљи, без политичког позива, без митинга, без идеје о „злочиначком удруживању“, без мржње, зависти и свести о политичким поделама, могу окупити људи који не ломе излоге и не носе мотке?

Друга Србија не може да схвати да Прва Србија има дрскости да пред целим светом, и нарочито пред Другом Србијом, која је плаћени опуномоћени представник тог света међу нама, покаже колико поштује и слави живот православног великодостојника. Друга Србија мрзи чињеницу да Прва Србија, ничим изазвана, одједном показује колико поштује једног старца који ничим није допринео уласку Србије у НАТО, ни приближавању Србије Европској унији, и који никада ништа није рекао о лустрацији, него се само молио Богу, вређајући тиме Другу Србију, која у Бога не верује.

Друга Србија не може, очигледно, да поднесе да је Прва Србија толико велика. Да се може бити пристојан грађанин са свећом у руци. Да три скупљена прста не означавају више злочинце, и ретроградне умове. Да постоји неки дубоки унутрашњи разлог због кога ће људи мирно, сатима, стајати у реду да се поклоне моштима једног скромног човека. Друга Србија не може да поднесе чињеницу да ће Српска православна црква, овог пута бити на добитку од спонтаности, достојанствености и масовности Прве Србије.

Да ће и Србија бити на добитку.

Пошто, Друга Србија, добија, само кад Прва Србија губи.

(Вечерње новости, 22.11.2009)

Druga-prva Srbija,patriote-izdajnici,četnici-partizani,ovi-oni,zašto?
 

Top