Можда ће некоме деловати као непристојно питање, па нека се не обазире.
Мислим да је ово моја последња дилема везана за форум па би ми значило да чујем одговоре.
Дакле.. када упознајете људе у реали, кренете да градите неки однос (није битно да ли пријатељски или партнерски) да ли говорите о свом бивствовању на форуму?
Ако не говорите, да ли то значи да је небитно или постоји други разлог за непричање о томе?
Ако сте они који причају о својој другој виртуелној страни личности и живота, када је прави моменат за причу о томе?
Одмах или док процените како ће та особа то прихватити?
Занимљиво ми је да људи масовно имају ФБ и то прво питају о томе отворено причају што је и разумљиво обзиром да се ту представљају својим именом, личним подацима итд.. деле интимне тренутке јавно док је са форумом другачије? Ако јесте, зашто је тако?
Да ли сматрате ваш боравак на форуму светлом или мрачном страном своје личности или просто забавом која није битна у смислу ваше личности или карактера?
Много питања? 😁
Ne, ne govorim i nadam se da niko od meni dragih ljudi ne virka ovde.
Ne postoji razlog za otpor, makar ne racionalan. Nikada mi nije prijalo kada bi mi neko stajao iza ledja, dovoljno blizu da mogu da ga osetim, ali ga ne vidim.
Takav osecaj imam, nemam kompletnu sliku a kada slika nije celovita, zbunjuje me.
Kako sam prirodi stidljiva, potrebno mi je vreme da postanem...manje zbunjena. Forum je opozitan takvoj prirodi...po direktnosti, po kolazu od iseckanih slika bez zvuka...
Pitala sam sebe par puta sta trazim na mestu koje mi ne pase prirodno...i nisam mogla da pronadjem odgovor.
Mozda mi je potrebno vreme sa sobom. Poput noci.
Dnevni sam tip, jutarnji, jutra mi mirisu na zivot ali noci me privlace, magicne su, tajnovite, pomalo ih se plasim ali nikako da se odlucim na raniji odlazak u krevet.
Mozda je to duboko zakopana destrukcija ili naprosto privlacnost.
Ja ili sam na forumu ili nisam, pa kad jesam
