DRON, civilna i vojna upotreba

[proka]

DRON, civilna i vojna upotreba


Za dronove smo relativno skoro čuli, ali brzo su ušli u našu svakodnevicu. Čak ni snimanje veselja ne može da prođe bez drona. Zakonom su propisana pravila, ali 90 odsto letova bespilotnih letelica nije registrovano.

Bespilotne letelice, dronove, može da kupi bilo ko, pa i maloletnici. Osim za snimanje, mogu da se koriste i u poljoprivredi, geodeziji, građevinarstvu, spasilačkim misijama...

Iako su za upravljanje i snimanje potrebne posebne dozvole, mnogi ih nemaju. Od 2015. godine, kada su kod nas ove letelice postale popularne, prodato je oko 5.000 komada, registrovano oko 400, a dozvole poseduje oko 600 korisnika.

Prema Pravilniku o bespilotnim letelicama, sve one teže od 500 grama moraju da se registruju. Prema podacima Nacionalnog klastera bespilotnih letelica, u Srbiji je trenutno odobreno 515 bespilotnih letova. Ali, to su samo oni registrovani.

„Devedeset odsto letova nije registrovano. To predstavlja jako veliki problem“, rekao je Sima Marković iz Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora.

„U našem krugu profesionalnih letača, nema nas mnogo, siguran sam da se poštuje. Ali, 99 odsto letača apsolutno ne poštuje taj naš Pravilnik“, kaže Dejan Marković, prodavac i korisnik bespilotnih letelica.

Dronovi se prave uglavnom od plastike, teške su od 200 grama, pa sve do 26 kilograma, sa celom opremom. Mogu da razviju brzinu od 30, pa čak do 250 kilometara na sat, i da budu u vazduhu od tri minuta do pet sati, u zavisnosti od modela.

Dozvoljena visina koju mogu da dostignu je 100 metara, a moguće je da polete i do 500.

A moguće su i zloupotrebe.

Srećom, tragičnih ishoda još nije bilo. Zabranjeno je letenje noću, iznad ljudi, na aerodromima i stadionima, a letelica uvek mora biti u vidokrugu onog koji njom upravlja.

Dozvola za letenje dobija se u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije, a za snimanje od Ministarstva odbrane. O poletanju treba obavestiti i kontrolu letenja.


https://www.rts.rs/page/magazine/sr...e-brojniji-dronovi-lete-bez-registracije.html

 

[proka]

Za sada najveći multikopter koji leti u Srbiji proizvela je kompanija Konelek. Ovde viđena u verziji za radio ometanje / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

 

[proka]

kombinaciju dronovih osobina i klasičnih aviona pa još na električni pogon, napravili su komšije

Pipistrel predstavio još jednu novu letelicu: Srbi projektovali nekoliko VTOL koncepata, Slovenci samo jedan i već planiraju njegovu komercijalnu upotrebu sledeće godine

Pipistrel je juče najavio pokretanje još jednog novog ambicioznog projekta koji će biti spreman za komercijalnu upotrebu, kako najavljuju, u drugoj polovini 2023. godine. Reč je o „clean sheet“ dizajnu familije civilnih komercijalnih bespilotnih kargo letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem sa „pusher propeler“ pogonom tokom horizontalnog leta.


Pod nazivom Nuuva, planirane su dve veličine letelice. Veća koja će biti u stanju da ponese 460 i manja koja će nositi 20 kilograma korisnog tereta.


(Još jedna) najava predstavlja očigledan plan Pipistrela da veći deo budućnosti svog proizvodnog programa i njegovih pratećih elemenata zasnuje na novom ekosistemu univerzalnog električnog pogona koji je počeo konceptualnim razmišljanjem u sferi rešenja „urbane mobilnosti“ i koji je paralelno rezultirao manjim sertifikovanim letelicama u ultralakoj avijaciji. Plan takođe sadrži komercijalnu upotrebu mreže punjača baterija i kako sada vidimo – evoluira u ozbiljan komercijalni program kojim kompanija počinje novo poglavlje i obogaćivanje svog portfolia na organski, ne preterano riskantan, način.


V300 imaće 8 Pipistrelovih E-811 električnih motora i jedan, FADEC kontrolisani, konvencionalni motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Maksimalna visina krstarenja planirana je na 6000 metara, autonomija leta do 12 sati, maksimalni dolet (uz 30-minutnu rezervu) biće do 300 kilometara uz opciju manje nosivosti i većeg doleta do čak 2500 kilometara / Ilustracija: Pipistrel

Kako su saopštili iz slovenačke kompanije, Nuuva eVTOL (Electric Vertical Take-off and Landing) V300 biće deset puta jeftinija kada se razmatraju operativni troškovi od današnjih helikoptera i sa njom planiraju da unesu revoluciju u segment avio-kargo prevoza. Nedostatak helikoptera u domenu veće horizontalne brzine prilikom krstarenja kompanija je rešila, u industriji već poznatim, konceptom rotora na električni pogon koji pružaju vertikalni potisak i odvojenim „pusher“ propelerom sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koji preuzima pogon letelice u trenutku tranzicije iz vertikalnog u horizontalni let. Vertikalne pogonske grupe biće električne (tečno hlađene) Pipistrelove, oznake E-811, već tip-sertifikovane, što predstavlja (sada već naziremo) planiranu evoluciju i pravac kompanije koji je cementiran njihovom pionirskom najavom u junu.

Nuuva V300 biće u stanju, prema Pipistrelovoj najavi, da u svojoj kargo kabini primi do tri Euro-palete (EPAL) koje se, kako kažu iz kompanije, bez poteškoća mogu utovariti viljuškarem. Letelica će, poput većine bespilotnih letelica u razvoju ili upotrebi, leteti autonomno uz auto-pilot sistem koji će upravljati letelicom na osnovu predefinisanog plana leta uz mogućnost preuzimanja kontrole od strane pilota na zemlji. Digitalne „fly-by-wire“ komande leta i autopilot biće integrisani uz pomoć američke kompanije Hanivel.

Vertikalna pogonska grupa koja je već u upotrebi (i kako smo naveli EASA sertifikovana) biće pogonjena električnim baterijama koje će biti moguće puniti na dosta lokacija jednom kada već pokrenuti projekat Pipistrela i švajcarske kompanije Green Motion u potpunosti bude raširen.

Pipistrel kaže da će Nuuva V300 biti optimizovana za isporuku korisnog tereta prosečne težine 300 kilograma na daljinu do 300 kilometara. Ukoliko je operateru potreban i veći dolet moguće je trgovati sa ukupnim kapacitetom letelice i njenim anti-icing sposobnostima za više upotrebljivog goriva (koje koristi horizontalna pogonska grupa) pri čemu se koristan teret smanjuje na 50 kilograma ali se dolet povećava na 2500 kilometara sa zadržanom sposobnošću vertikalnog sletanja, kako kompanija tvrdi, i sa 8000 fita.

 

[proka]

 

[proka]

i manja veriziija:

Skalirana verzija manje letelice takođe će imati tandem krilo sličnih aerodinamičkih svojstava sa „fly-by-wire“ komandama leta / Ilustracija: Pipistrel
Manji član najavljene Nuuva porodice biće skalirana verzija pod oznakom V20 i moći će da ponese 20 kilograma korisnog tereta. Pipistrel najavljuje da će ova verzija letelice biti spremna za isporuku naručiocima već sledeće godine.


https://tangosix.rs/2020/02/09/pipi...njegovu-komercijalnu-upotrebu-sledece-godine/

 

[skawzy]

DRON, civilna i vojna upotreba

Iako su za upravljanje i snimanje potrebne posebne dozvole, mnogi ih nemaju. Od 2015. godine, kada su kod nas ove letelice postale popularne, prodato je oko 5.000 komada, registrovano oko 400, a dozvole poseduje oko 600 korisnika.

Dronovi se prave uglavnom od plastike, teške su od 200 grama, pa sve do 26 kilograma, sa celom opremom. Mogu da razviju brzinu od 30, pa čak do 250 kilometara na sat, i da budu u vazduhu od tri minuta do pet sati, u zavisnosti od modela.

Svaka televizija i svi novinari su navikli da jedu g.... i da pametuju. Neke informacije pokupe sa official sajta a neke dodaju sami tako da igraju psihicki igru. Druge informacije stoje na sajtu Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva o tacnosti broja registrovanih dronova i dozvole koje ljudi poseduju.

A ovo drugo za brzinu drona, hahahhahaha. Maksimalna brzina dostupnog drona koji mi "obicni ljudi" mozemo da kupimo je do 100km/h a to je DJI FPV koji moze da razvije tu brzinu. Sve ostalo moze da poseduje samo MUP i Vojska.