dakica
Ističe se
- Poruka
- 2.605
61. Кански фестивал
Дриблинг Марадоне и Кустурице у Кану
Кустурица и Марадона у Кану(Фото АФП)
Од специјалног извештача
Кан – „Марадона” Емира Кустурице изазвао је огромно интересовање у Кану. Ово је филм о спорту, дроги и политици, из угла легендарног фудбалера. Иако није у конкуренцији за „Златну палму”, вечерас ће бити један од главних догађаја на црвеном тепиху и у дворани Лимијер. Овако је започео своје „живо” јављање утелевизијски програм станице Сити њуз из Торонта, извештач Џулијен Брас, ометајући повремено своје колеге на конференцији за новинаре која је била у току, на шпанском и енглеском језику.
Легендарни фудбалер Армандо Дијего Марадона и двоструки добитник „Златне палме” (и једне награде за најбољу режију), редитељ Емир Кустурица, којем је ово шести боравак на Канском фестивалу, били су јуче обасути питањима и пажњом којом су их током послеподнева
обасипали новинари, камермани и фоторепортери, после новинарске пројекције дугометражног документарног филма „Марадона”, чија је свечана пројекција одржана синоћ у поноћ.
Како би предупредили колеге који себе сматрају најбољим експертима за „најспореднију ствар на свету”, и тако бар на тренутак спречили могућу најезду експертских фудбалских питања, питање вашег извештача било је типично „женско” и у функцији опуштања усијане атмосфере.
„Драги Дијего, не разумем се у фудбал, али умем да препознам страсног мушкарца, па ме занима колико сте жена током каријере љубили?
У сали смех, а на Марадонином лицу широки осмех и онај мушки враголасти поглед. „Много, много. Прво сам љубио моју маму, затим жену, па ћерке. Имам пет сестара, две ћерке, према томе љубио сам много жена у свом животу, укључујући и своју баку. Не знам колико вам признања треба, али свакако не могу да се жалим на тему љубљења жена!”, одговорио је орасположени Марадона, упустивши се потом у дугу и озбиљну причу о фудбалској каријери, политичком и хуманитарном ангажману, проблемима са дрогом, религији, сарадњи и другарству са Кустурицом и о филму који сматра својим, јер је то једино филмско дело о њему у којем он отворено и директно говори о себи („Сви други филмови су били виђења других о мени”).
И заиста, овај дугометражни документарни, хуморно-драмски филму целини је аутентичан, Марадонин. Кустурица о спортском и животном путу једног од најталентованијих и најзначајнијих фудбалера 20. века говори кроз три нивоа. Први је прича о возу који вози у Мардел Плату где је 2005. године одржан највећи антиимперијалистички самит и прокламовано јединство и будућност латиноамеричких земаља. Други ниво је прича о религији и Марадониној цркви коју финансира власник једног ноћног бара у Буенос Ајресу, а трећи је, такорећи права исповедна проза Дијега Арманда Марадоне, човека чији је вокабулар богат и динамичан. Управо у том делу филма, Марадона отворено и без зазора говори о свом спортском и животном успону, а потом и великом паду до којег га је довела тешка зависност од кокаина и алкохола, због чега је чак два пута доживео и клиничку смрт.
Јуче је пред новинарима и публиком стајао поново нови Марадона, здрав и ментално јак, расположен и спреман на дуге и исцрпљујуће разговоре. У добром расположењу био је и Емир Кустурица иако је традиционално у Кану увек изложен и непријатним питањима и провокацијама која стижу од новинара из бивших југословенских република, и понеких из Србије. Питање „зашто је последњих година све више милитантан” стигло је од дописнице Танјуга из Париза. Кустурица је на ово „тенденциозно храбро” питање одговорио мирно и духовито, на њему својствен начин:
– Господин Кисинџер би ово називао „тихом већином” и надам се да ме нисте назвали милитантним због начина мог одевања, јер је модерно ићи овако одевен. Не могу бити милитантан јер то није у мојој природи. Могу бити страстан и понекад можда диваљ. Дијего и ја смо слободни људи који не припадају никаквом покрету, већ сматрамо да имамо право на своје мишљење и своја веровања и на свој начин да покажемо своја осећања...
Зашто не дозвољава приказивање својих филмова у Хрватској, било је питање колегинице из ове земље, на које је Кустурица дао исцрпан одговор, подсећајући да су га тамо пре петнаестак година извесни десничари упоредили чак са Хитлером, те да не види разлог зашто би хрватску публику узнемиравао својим „хитлеровским смећем”.
На наше питање да ли је овим филмом заправо дао и сопствени политички манифест, Кустурица је одговорио:
– Ја долазим из једне од 24 земље света које су САД бомбардовале после завршетка Другог светског рата. Када неко у Србији каже: „Немојте нас бомбардовати”, они тврде: „Ови су националисти!” Дакле, ризикујем много када кажем, али овај филм је више него мој политички манифест, он представља здрав разум оних земаља које се традиционално називају Трећим светом, у смислу да казује мишљење које се разликује од мејнстрима. Идентификујем се политички са многим Дијеговим идејама о свету и желео сам да пројектујем неке од њих. Овај филм рефлектује само неке од мојих политичких ставова, они су иначе много дубљи и можда оштрији с обзиром на то да долазим из земљебомбардоване у име „Анђела милосрђа”.
Антиглобалистички шоу најславнијег аргентинског фудбалера у режији српског уметника (Фото АФП)
Нешто касније Кустурица је посведочио и о томе да је био један од милиона људи широм планете који су скакали од среће када је Марадона дао два гола против Енглеске 1986. године. „Та утакмица је представљала правду у свету, први и последњи пут. Аргентина и Србија су две земље које су биле сломљене потезима Међународног монетарног фонда, рекао је Кустурица, додајући да се ове две земље боре против ове моћне силе Запада, да се сличности могу видети и на основу фудбала који се игра у ове две земље и да је разлог што је пожелео да сними филм о Марадони, између осталог, и тај што је прочитао књиге и таблоидне приче о фудбалској легенди, које су му нанеле многе неправде.
По многим питањима Марадона и Кустурица су изнели истоветне ставове. Марадона је стрпљиво одговарао и на питања о Роналду, Роналдињу, Зиданеу, Златану Јусуфспаховићу, а Кустурица на она која су се односила на то зашто не би снимао филм о Пелеу и зашто би евентуално снимио онај о Зинадину Зидану. Детаљно је објаснио и зашто Марадону многи сматрају богом и зашто је Марадону Бог много пута одбио да прими к себи...
О филму „Марадона” и наступу Кустурице и славног фудбалера на поноћној пројекцији филма у великом Театру Лимијер, бићеречи у следећој канској причи.
Дубравка Лакић
[објављено: 21/05/2008]
http://www.politika.co.yu/rubrike/Kultura/Dribling-Maradone-i-Kusturice-u-Kanu.sr.html
Дриблинг Марадоне и Кустурице у Кану
Кустурица и Марадона у Кану(Фото АФП)
Од специјалног извештача
Кан – „Марадона” Емира Кустурице изазвао је огромно интересовање у Кану. Ово је филм о спорту, дроги и политици, из угла легендарног фудбалера. Иако није у конкуренцији за „Златну палму”, вечерас ће бити један од главних догађаја на црвеном тепиху и у дворани Лимијер. Овако је започео своје „живо” јављање утелевизијски програм станице Сити њуз из Торонта, извештач Џулијен Брас, ометајући повремено своје колеге на конференцији за новинаре која је била у току, на шпанском и енглеском језику.
Легендарни фудбалер Армандо Дијего Марадона и двоструки добитник „Златне палме” (и једне награде за најбољу режију), редитељ Емир Кустурица, којем је ово шести боравак на Канском фестивалу, били су јуче обасути питањима и пажњом којом су их током послеподнева
обасипали новинари, камермани и фоторепортери, после новинарске пројекције дугометражног документарног филма „Марадона”, чија је свечана пројекција одржана синоћ у поноћ.
Како би предупредили колеге који себе сматрају најбољим експертима за „најспореднију ствар на свету”, и тако бар на тренутак спречили могућу најезду експертских фудбалских питања, питање вашег извештача било је типично „женско” и у функцији опуштања усијане атмосфере.
„Драги Дијего, не разумем се у фудбал, али умем да препознам страсног мушкарца, па ме занима колико сте жена током каријере љубили?
У сали смех, а на Марадонином лицу широки осмех и онај мушки враголасти поглед. „Много, много. Прво сам љубио моју маму, затим жену, па ћерке. Имам пет сестара, две ћерке, према томе љубио сам много жена у свом животу, укључујући и своју баку. Не знам колико вам признања треба, али свакако не могу да се жалим на тему љубљења жена!”, одговорио је орасположени Марадона, упустивши се потом у дугу и озбиљну причу о фудбалској каријери, политичком и хуманитарном ангажману, проблемима са дрогом, религији, сарадњи и другарству са Кустурицом и о филму који сматра својим, јер је то једино филмско дело о њему у којем он отворено и директно говори о себи („Сви други филмови су били виђења других о мени”).
И заиста, овај дугометражни документарни, хуморно-драмски филму целини је аутентичан, Марадонин. Кустурица о спортском и животном путу једног од најталентованијих и најзначајнијих фудбалера 20. века говори кроз три нивоа. Први је прича о возу који вози у Мардел Плату где је 2005. године одржан највећи антиимперијалистички самит и прокламовано јединство и будућност латиноамеричких земаља. Други ниво је прича о религији и Марадониној цркви коју финансира власник једног ноћног бара у Буенос Ајресу, а трећи је, такорећи права исповедна проза Дијега Арманда Марадоне, човека чији је вокабулар богат и динамичан. Управо у том делу филма, Марадона отворено и без зазора говори о свом спортском и животном успону, а потом и великом паду до којег га је довела тешка зависност од кокаина и алкохола, због чега је чак два пута доживео и клиничку смрт.
Јуче је пред новинарима и публиком стајао поново нови Марадона, здрав и ментално јак, расположен и спреман на дуге и исцрпљујуће разговоре. У добром расположењу био је и Емир Кустурица иако је традиционално у Кану увек изложен и непријатним питањима и провокацијама која стижу од новинара из бивших југословенских република, и понеких из Србије. Питање „зашто је последњих година све више милитантан” стигло је од дописнице Танјуга из Париза. Кустурица је на ово „тенденциозно храбро” питање одговорио мирно и духовито, на њему својствен начин:
– Господин Кисинџер би ово називао „тихом већином” и надам се да ме нисте назвали милитантним због начина мог одевања, јер је модерно ићи овако одевен. Не могу бити милитантан јер то није у мојој природи. Могу бити страстан и понекад можда диваљ. Дијего и ја смо слободни људи који не припадају никаквом покрету, већ сматрамо да имамо право на своје мишљење и своја веровања и на свој начин да покажемо своја осећања...
Зашто не дозвољава приказивање својих филмова у Хрватској, било је питање колегинице из ове земље, на које је Кустурица дао исцрпан одговор, подсећајући да су га тамо пре петнаестак година извесни десничари упоредили чак са Хитлером, те да не види разлог зашто би хрватску публику узнемиравао својим „хитлеровским смећем”.
На наше питање да ли је овим филмом заправо дао и сопствени политички манифест, Кустурица је одговорио:
– Ја долазим из једне од 24 земље света које су САД бомбардовале после завршетка Другог светског рата. Када неко у Србији каже: „Немојте нас бомбардовати”, они тврде: „Ови су националисти!” Дакле, ризикујем много када кажем, али овај филм је више него мој политички манифест, он представља здрав разум оних земаља које се традиционално називају Трећим светом, у смислу да казује мишљење које се разликује од мејнстрима. Идентификујем се политички са многим Дијеговим идејама о свету и желео сам да пројектујем неке од њих. Овај филм рефлектује само неке од мојих политичких ставова, они су иначе много дубљи и можда оштрији с обзиром на то да долазим из земљебомбардоване у име „Анђела милосрђа”.
Антиглобалистички шоу најславнијег аргентинског фудбалера у режији српског уметника (Фото АФП)
Нешто касније Кустурица је посведочио и о томе да је био један од милиона људи широм планете који су скакали од среће када је Марадона дао два гола против Енглеске 1986. године. „Та утакмица је представљала правду у свету, први и последњи пут. Аргентина и Србија су две земље које су биле сломљене потезима Међународног монетарног фонда, рекао је Кустурица, додајући да се ове две земље боре против ове моћне силе Запада, да се сличности могу видети и на основу фудбала који се игра у ове две земље и да је разлог што је пожелео да сними филм о Марадони, између осталог, и тај што је прочитао књиге и таблоидне приче о фудбалској легенди, које су му нанеле многе неправде.
По многим питањима Марадона и Кустурица су изнели истоветне ставове. Марадона је стрпљиво одговарао и на питања о Роналду, Роналдињу, Зиданеу, Златану Јусуфспаховићу, а Кустурица на она која су се односила на то зашто не би снимао филм о Пелеу и зашто би евентуално снимио онај о Зинадину Зидану. Детаљно је објаснио и зашто Марадону многи сматрају богом и зашто је Марадону Бог много пута одбио да прими к себи...
О филму „Марадона” и наступу Кустурице и славног фудбалера на поноћној пројекцији филма у великом Театру Лимијер, бићеречи у следећој канској причи.
Дубравка Лакић
[објављено: 21/05/2008]
http://www.politika.co.yu/rubrike/Kultura/Dribling-Maradone-i-Kusturice-u-Kanu.sr.html
Poslednja izmena:
