Drevna Persija - uspon carstva od antike do njegovog procvata pod muslimanima

Khal Drogo · 10.03.2023. u 06:38

CreamPythagoras · 17.03.2023. u 12:04

CreamPythagoras · 18.03.2023. u 12:59

@Khal Drogo ако си у могућности провери ја имам 2 књиге у пдф-у а све остале као аудиокњиге.
Пастир који је одгајио Кира се зове Митрадат(или јако слично) и описије га негде уз Кавказ.
Ја ћу прелистати тачно.

Khal Drogo · 28.03.2023. u 09:59

NickFreak:
@Khal Drogo ако си у могућности провери ја имам 2 књиге у пдф-у а све остале као аудиокњиге.
Пастир који је одгајио Кира се зове Митрадат(или јако слично) и описије га негде уз Кавказ.
Ја ћу прелистати тачно.

Да, то предање препричава Херодот. Имаш на енглеском (овдје стр. 43-46). на хрватском (овдје стр 101-103) те у спојлеру на српском

О Кировом рођењу и спасењу

108) Кад је удао Мандану за Камбиза, Астијаг је прве године уснио други сан. Сањао је како је из Манданиног крила израсла винова лоза и како је та лоза обухватила целу Азију. И тај је сан поверио врачима, па пошаље у Персију по кћер која је била пред порођајем. Кад је ова дошла,
стави је под стражу с намером да јој убије новорођенче, јер су му свештеници, на основу сна, били прорекли да ће дете његове кћери краљевати уместо њега. Будући да се хтео да осигура од тога, кад се Кир родио, позове он Харпага, свога дворанина и рођака, највернијег од свих Међана и свих његових доглавника, па му рече: ''Харпаже, немој никако да не извршиш задатак који ти постављам; немој ни мене излагати опасности и немој га поверавати другом, јер ако будеш ухваћен, сам ћеш бити крив за своју несрећу. Узми дете што га је Мандана родила, однеси га својој кући и тамо га убиј! После тога сахрани га како год ти хоћеш!’’
Харпаг му одговори: ’’Господару, ниси ни досада никада имао разлога да будеш незадовољан мноме, и убудуће ћу се чувати да не погрешим. Него, ако је по твојој вољи да тако буде, моја је дужност да те савесно услужим.’’

109) Овако је одговорио Харпаг, а кад му је било предато дете, оде он са сузама у очима својој кући. Кад је стигао кући, исприча све својој жени што му је рекао Астијаг. Ова му рече: „А сада шта си наумио да учиниш?’’
Харпаг јој одговори: „Сигурно да нећу извршити оно што ми је Астијаг наредио, па ма он полудео и пукао од беса; нећу га послушати и нећу извршити то убиство. Из много разлога нећу то дете да убијем. Дете је мој рођак, а Астијаг је сасвим стар и нема мушког потомства. Ако пак жели да после његове смрти дође на престо та кћи чије дете он сад убија мојом помоћи, зар може бити откуд веће опасности за мене? Него, дакле, ради моје сигурности, и кад је већ моја дужност да се побринем да се то дете убије, треба свакако да то изврши неко од Астијагових рођака, а не неко од мојих.’’

110) То рече и одмах пошаље гласника једном од Астијагових пастира, за кога је знао да су му пашњаци за то врло згодни, јер су у планинама и пуни су крволочних звери. Тај се пастир звао Митрадат. А био је ожењен робињом којој је било име Кина (Куја), на хеленском језику, а на
персијском звала се Спака, јер се код Персијанаца реч „кион" (пас) каже „спака". Пашњаци по којима је Митрадат чувао и напасао своја стада говеда лежали су у подножју планина северно од Агбатане и у правцу Црног мора. Овај део Медије, који се граничи са Саспирима, јако је горовит крај, стрм и обрастао густим шумама, док је сва остала Медија равна.
Кад је, дакле, пастир сместа дошао на његов позив, рече му Харпаг: ‘’Астијаг ти наређује да узмеш ово дете и да га оставиш на најудаљенијем месту у планинама како би што пре погинуло. И ово је рекао да ти кажем да ће те, ако га не убијеш, него га на неки начин спасеш, убити најстрашнијом смрћу. Ја сам одређен да проверим да ли си га заиста убио.’’

111) Кад је пастир то чуо, узме дете и врати се истим путем својој кући. Случајно се и његова жена порађала, и то цео дан, и баш се тада, на несрећу, породи кад је пастир отишао у град. Обоје су били много забринути једно због другог. Он је страховао због порођаја жене, а она, што је, преко обичаја, Харпаг био послао по њеног мужа. Кад је на повратку стигао кући, и кад га је са изненађењем жена угледала, прво га је запитала зашто га је Харпаг тако хитно к себи звао. Овај јој одговори: ‘’Жено, кад сам дошао у град, видео сам и чуо то што камо среће да нисам никад видео и да се није никад десило код наших господара. У Харпаговој кући сви су плакали. Са страхом сам ушао унутра. Чим сам ушао, спазим ти ја детенце како се бацака и плаче, а било је окићено златом и обучено у пурпурне хаљинице. Харпаг, међутим, чим ме спази, заповеди ми да сместа узмем дете и да га однесем и оставим на најудаљенијем месту у планинама, те додаде да ми је Астијаг то заповедио и страшно ми запрети, у случају да то не учиним. Мислећи да је дете неког дворанина, ја га узмем и однесем. Нисам ни слутио откуда је. Зачудио сам се кад сам видео да је дете обучено у златом извезене хаљинице, а још и то како код Харпага гласно наричу. Ускоро на путу дознам за цео случај од слуге који ме је допратио до изван града и предао ми дете. Дете је, заправо, било Астијагове кћери Мандане и Камбиза, сина Кирова, и Астијаг наређује да се оно убије. Ево, дакле, то је то дете.’’

112) Изговарајући то, пастир одвије дете и покаже. А кад је жена видела како је дете лепо и велико, заплаче се, падне пред мужа и, грлећи му колена, стане га заклињати да дете никако не убија. А овај рече да не може друкчије него да мора то учинити, јер ће доћи Харпагове уходе да
виде и, ако то не учини, да ће бити најстрашнијом смрћу убијен. Кад пак никако није могла да наговори мужа, рече му поново жена: ‘’Дакле, кад не могу да те наговорим да га не носиш у шуму, а ти учини овако, ако се баш безусловно мора видети да је дете остављено у шуми и убијено. И ја сам, наиме, родила дете, али мртво. Однеси ово и остави, а дете Астијагове кћери однегујмо као да смо га ми родили. И тако нити ће те ухватити да ниси послушао господара нити ћемо имати немирну савест. Покојно дете ће добити краљевски гроб, а ово живо неће умрети.’’

113) Пастиру се учини да у овој прилици жена врло паметно говори, те сместа тако и учини. На смрт осуђено дете донесе и преда га својој жени, а оно своје, које је било мртво, узме и метне у колевку у којој је донео оно друго. Пошто је мртвом обукао цело одело и ставио на њега накит
оног живога, однесе га у најудаљенији крај планине и тамо га остави. Кад је прошло три дана откако је дете био оставио, пастир, оставивши једног од пастира за свог заменика, оде у град, дође у Харпагов двор и каже му да је спреман да му покаже дечији леш. Харпаг пошаље своје
најповерљивије копљанике и тако сахране пастирово дете. Оно пак које ће касније добити име Кир, узме и неговала га је пастирова жена, давши му неко друго име, а не Кир

И ту нам Херодот препричава предање како је Астијаг, краљ Медије, кад је увалио кћерку Мандану неком Камбизу, уснио како ће му унук доћи главе, те је дао задатак Харпагу, човјеку на двору од повјерењња да убије новорођенче.
Овај Харпаг је тај задатак повјерио пастиру Митрадату, којем се баш тада порађала жена и родила мртворођенче. Знајући да ће га пратити Харпагове уходе, а на преклињање жене, Митрадат се одлучује на обману, на удаљеном мјесту како му је и наређено оставио је мртворођено дијете а Камбизовог и Манданиног сина, унука медијског краља Астијага одгојио као свога.
Касније је сплетом околностима, заплетима и расплетима који су својствени предањима, ова обмана разооткривена, Астијаг је казнио Харпага који је поред казне морао обећати "нећу више никад матере ми" а од дјечака ће израсти човјек предодређен за велика дјела владар који ће промијенити ток историје. Чијом појавом ће једно царство, медијско, доживјети свој крај на чијим рушевинама ће бити рођено ново царство, још моћније и раскошније, персијско а тај владар биће упамћен као Кир Велики.

Khal Drogo · 17.04.2023. u 16:10

Khal Drogo:
Опет и код изучавања предисламске историје Персије, доста пажње се посвећује староперсијском или ахеменидском периоду, као и сасанидском периоду, па и селеукидском хеленистичком периоду, но некако је потиснуто царство које је најдуже потрајало прије арапске инвазије, Партско или Арсакидско царство које ће трајати пуна четири и по вијека, од око 238. (или 247.) године п.н.е до 224. године н.е., царство које бјеше уз Рим једно од двије суперсиле античког свијета и равноправан ривал Риму, уосталом царство које бјеше непремостива брана Риму у даљњем ширењу на исток.
Веома добар документарац кроз који је обрађена историја Партског царства

Партско или Арсакидско царство након пропасти Картагине постало је главни ривал самом Риму, бјеше то поново успостављен биполарни свијет античког времена, гдје су се двије силе бориле да остваре доминацију на Истоку, а погранични сукоби углавном на простору Анадолије и Леванта су се дешавали перманентно. Са промјењивом срећом у тим ратовима и биткама,.
Једну од највећих војних катастрофа у својој историји Рим је доживио у бици код Каре (овдје) која се одиграла 53.године п. н. е. И била која одлучујућа побједа партског војсковође Сурене који је нанио тежак пораз неколико пута бројнијој риомској војсци коју је предводио војсковођа Марко Лициније Крас.
Рим бјеше осрамоћен овим поразом, понижење бјеше веће јер су Парћани заробили легионарске симболе, а сам Крас бјеше заробљен и скончао је на понижавајући начин, неколико је верзија његове судбина, по једној Парћан су сипали истопљено злато у његово грло, као знак презира према Красовој похлепи.

Rogonos · 18.04.2023. u 12:40

Khal Drogo:
Партско или Арсакидско царство након пропасти Картагине постало је главни ривал самом Риму, бјеше то поново успостављен биполарни свијет античког времена, гдје су се двије силе бориле да остваре доминацију на Истоку, а погранични сукоби углавном на простору Анадолије и Леванта су се дешавали перманентно. Са промјењивом срећом у тим ратовима и биткама,.
Једну од највећих војних катастрофа у својој историји Рим је доживио у бици код Каре (овдје) која се одиграла 53.године п. н. е. И била која одлучујућа побједа партског војсковође Сурене који је нанио тежак пораз неколико пута бројнијој риомској војсци коју је предводио војсковођа Марко Лициније Крас.
Рим бјеше осрамоћен овим поразом, понижење бјеше веће јер су Парћани заробили легионарске симболе, а сам Крас бјеше заробљен и скончао је на понижавајући начин, неколико је верзија његове судбина, по једној Парћан су сипали истопљено злато у његово грло, као знак презира према Красовој похлепи.

Bravo, veoma dobro zapažanje Khale.

Ja mislim, na taktičkom nivou, partska vojska je bila efikasna samo na pogodnom terenu. To znači da je protivnik morao biti namamljen na što širi, ravni prostor. Tajna uspeha bitke kod Kare, na primer, leži u činjenici da je Kras pao na lažno bekstvo Partijana i da ih je sledio. Ovo je tipična preterana specijalizacija konjičke vojske, kao što se može naći i recimo u zapadnoafričkom Ojo kraljevstvu. Pešački vojnici su verovatno korišćeni samo u apsolutnim izuzecima, kao u suzbijanju pobune u planinama opisanom u Arbelskoj hronici. Međutim, kvalitet ovih pešačkih trupa je morao biti prilično nizak, barem u poređenju sa Rimom.

Sa druge strane, partska vojska je bila izuzetno nefleksibilna, pošto je Veliki kralj u tom pogledu skoro u potpunosti zavisio od partskog plemstva (satrapa i regionalnih kraljeva). Zauzvrat, njihovo učešće u vojnim akcijama nagrađivano je donacijama zemljišta i sl. prekaljen i kaljen. Tako da je ovo bilo veoma skupo za Velikog kralja i na kraju je dobio samo vojsku na poziv.

U takvim okolnostima, kako da razvije dugoročnu strategiju za osvajačke pohode, a kamoli za opsade i okupacije? Jedini mogući izlaz bio je stvaranje plaćeničke vojske. Sve u svemu, mislim da je tajna Karaevog uspeha u konju streličaru i njegovoj upotrebi, na isti način na koji su se Mongoli borili. Međutim, pre pronalaska muškete sa bajonetom, strelac na konju je bio najmultifunkcionalniji tip oružja koji se najverovatnije mogao koristiti protiv svih drugih trupa. Protiv neprijateljske konjice držanjem na konju, protiv lake pešadije koju uništavate vatrom, protiv teške pešadije kojoj možete da izbegnete po volji, itd.

Khal Drogo · 18.04.2023. u 13:37

Rogonos:
Bravo, veoma dobro zapažanje Khale.

Ja mislim, na taktičkom nivou, partska vojska je bila efikasna samo na pogodnom terenu. To znači da je protivnik morao biti namamljen na što širi, ravni prostor. Tajna uspeha bitke kod Kare, na primer, leži u činjenici da je Kras pao na lažno bekstvo Partijana i da ih je sledio. Ovo je tipična preterana specijalizacija konjičke vojske, kao što se može naći i recimo u zapadnoafričkom Ojo kraljevstvu. Pešački vojnici su verovatno korišćeni samo u apsolutnim izuzecima, kao u suzbijanju pobune u planinama opisanom u Arbelskoj hronici. Međutim, kvalitet ovih pešačkih trupa je morao biti prilično nizak, barem u poređenju sa Rimom.

Sa druge strane, partska vojska je bila izuzetno nefleksibilna, pošto je Veliki kralj u tom pogledu skoro u potpunosti zavisio od partskog plemstva (satrapa i regionalnih kraljeva). Zauzvrat, njihovo učešće u vojnim akcijama nagrađivano je donacijama zemljišta i sl. prekaljen i kaljen. Tako da je ovo bilo veoma skupo za Velikog kralja i na kraju je dobio samo vojsku na poziv.

U takvim okolnostima, kako da razvije dugoročnu strategiju za osvajačke pohode, a kamoli za opsade i okupacije? Jedini mogući izlaz bio je stvaranje plaćeničke vojske. Sve u svemu, mislim da je tajna Karaevog uspeha u konju streličaru i njegovoj upotrebi, na isti način na koji su se Mongoli borili. Međutim, pre pronalaska muškete sa bajonetom, strelac na konju je bio najmultifunkcionalniji tip oružja koji se najverovatnije mogao koristiti protiv svih drugih trupa. Protiv neprijateljske konjice držanjem na konju, protiv lake pešadije koju uništavate vatrom, protiv teške pešadije kojoj možete da izbegnete po volji, itd.

Да, Римљани су се тада први сусрели са противником који је користио тај начин борбе, употреба мобилне коњице и сталне препаде кроз које би касапио, избезумљивао и деморалисао противника.
Римљани јесу имали бројчану предноаст, уосталом они су већ имали уходан систем регрутовања и обуке легионара, имали су врхунски обучену професионалну војску, до савршенства уходан ратни строј, којем нико није могао парирати у за то вријеме традиционалној борби.
Међутим, партска армија бјеше прилагођена начину ратовања номада и бјеше састављена махом од коњице. Око једну десетину коњице су чинили катафракти, тешко оклопљени коњаници (у Европи ће нешто слично бити успостављено тек у развијеном средњем вијеку, чак је коњица у Европи била у раном средњем вијеку потпуно потиснута до реформе коју ће учинити Карло Мартел) са тешким оклопима наоружани копљима и мачевима који су служили за разбијање одбрамбене формације противника а 90% коњице је чинила лака коњица нароржана луковима далеког домета која и има заслуге за побједу код Каре.

Опет људи имају доживљај тих битака на основу филмског приказа и робују увјерењу да су те битке брзо одлучене. Међутим, није тако, осим тек неколико биле су то дуготрајне и ужасно исцрпљујуће битке. Када имате употребу стријелаца тек свака стота стријела погађа у месо, не као у филму малтене свака, но те битке су како написах трајале јако дуго, некад и по читав дан или неколико дана, битка код Калке 1223. је трајала пуна три дана и ноћи, код Плиске 811. исто, код Букаре 557. пуних осам дана, овдје пишем о биткама гдје смо имали управо примијењен такав начин борбе и употребу лаке коњице и стријелаца.
И ту су Парћани у бици код Каре вршили константне препаде, нападе и брза повлачења, испаљивали на стотине и стотине стријела, касапили и касапили Римљане. Када би Римљани некако успиијевали притиснутио противника, у битку би се укључивали катафракти, тешки коњаници, против којих Римљани тада нису имали одговарајући начин борбе.

Kрас се надао да ће његови легионари издржати док Парћанима не понестане стријела, међутим, Сурена је користећи хиљаде камила обезбиједио потребне залихе.
Римљани су у једном моменту извршили више очајан напад, предвођени Красовим сином келтски коњаници и римски легионари су натјерали у бијег парћанску лаку коњицу, но то бјеше замка, када су се одвојили од остатка армије слиједио је са бокова и леђа снажан напад катафракта, услиједила је кланица. Преостали исцрпљени и деморалисани Римљани су се повукли у оближњи град Кару, Сурена је понудио преговоре, Крас се нећкао, но због бојазни од побуне ипак пристао, када су кренули у преговоре, Парћани су разумљиво по старом добром обичају испровоцирали диверзију и побили Римљане. Оно јес' мало кварно, али није до њих, обичај је обичај, а обичаје ваља поштовати.
И сам Крас је скончао трагично, постоје више верзија његове смрти, на другој страни парћански војсковођа Сурена је показао врхунско војно умијеће

Са овим начином борбе, употребом лаке коњице стријелаца који користе брзе маневре и препаде, Римљани су се тада први пута сусрели, касније ће имати грозно искуство са Хунима, а још касније ће се и у Европи и друге војне силе XIII вијека, како си већ примијетио, сусрести са противником који ће још више унапредити такав начин борбе, Монголима.

Khal Drogo · 25.04.2023. u 09:43

Khal Drogo:
Партско или Арсакидско царство након пропасти Картагине постало је главни ривал самом Риму, бјеше то поново успостављен биполарни свијет античког времена, гдје су се двије силе бориле да остваре доминацију на Истоку, а погранични сукоби углавном на простору Анадолије и Леванта су се дешавали перманентно. Са промјењивом срећом у тим ратовима и биткама,.
Једну од највећих војних катастрофа у својој историји Рим је доживио у бици код Каре (овдје) која се одиграла 53.године п. н. е. И била која одлучујућа побједа партског војсковође Сурене који је нанио тежак пораз неколико пута бројнијој риомској војсци коју је предводио војсковођа Марко Лициније Крас.
Рим бјеше осрамоћен овим поразом, понижење бјеше веће јер су Парћани заробили легионарске симболе, а сам Крас бјеше заробљен и скончао је на понижавајући начин, неколико је верзија његове судбина, по једној Парћан су сипали истопљено злато у његово грло, као знак презира према Красовој похлепи.

Rogonos · 06.05.2023. u 18:31

Čitam o drevnoj iranskoj religiji i naišao sam na kontradikcije u pogledu boga Mitre (iliti Mitra)

U osnovi, Mitra je verovatno arijevsko / staro indoevropsko božanstvo koje je već bilo poznato Hetitima. U drevnom Iranu on se takođe pojavljuje kao bog, za njegovo ime se kaže da znači ugovor, savez.

Tokom vremena i kasnije, on je važno božanstvo Persijanaca i klasifikovan je kao bog suda, reda i dobro božanstvo.

S druge strane, postoji Zaratustrino neprijateljstvo prema Mitrinom kultu i predstavljanje ovog kulta u antičko doba, što mu je potpuno suprotno.

Ono što ostaje konstantno jeste da je kult Mitre sve vreme bio muška religija, da je Mitra bio klasifikovan kao bog zvezda i zvezdanog neba i da je privlačio ratoborne ljude, što je jasno u suprotnosti sa njegovim prikazom u kasnijim vremenima u Persiji.

Prema predstavama u antičkim spisima, takođe i prema verskim tekstovima Zoroastrijanaca, stari kult Mitre je bio krvoločna, ratoborna religija. Njegovi sledbenici bi u neredu lutali zemljom, šireći nasilje i razdor, ističe se opijenost. Mitrini sledbenici su koristili drogu (Hauma, Haoma), njihov bog je klasifikovan kao sluga zlog duha, i stoji za aspekt Aeshma tj ludnica za ubistvo. Mitra se ovde takođe smatra ubicom bogova. Njegovi sledbenici nose crne standarde sa simbolom zmaja i slave krvave praznike noću, jedući sirovo meso i krv.

Rani Zoroastrijanci, pa čak i sam Zaratustra, oštro su osudili ovaj kult i upotrebu droge Hauma.

Khal Drogo · 11.07.2023. u 08:36

suave · 31.08.2023. u 07:45

Već smo spominjali Darijevu avanturu na prostoru Evrope kad je ustanovio posebnu satrapiju Skudra na području današnje Bugarske, kao i pohod koji je izveo pokušavajući da pokori Skite, no tek sam sinoć naišao na materijalni trag koji bi mogao biti potvrda tog pohoda. U pitanju je natpis iz Gherle, malog grada na severozapadu današnje Rumunije, što jeste malo iznenađenje i odstupa od uobičajenih ruta o kojima se govori kad se govori o Darijevom pohodu.

One of the most remarkable inscriptions from Antiquity is the following fragmentary text, written in Persian cuneiform script, found in 1937 on a clay tablet in Gherla, and published in 1954:

[...] king [Darius] son of Hystaspes [...]
[...] did [...]

Kliknite za proširenje...

This is of course not a text full of very important information, but the fact that it exists is remarkable, because Gherla is in the northwestern part of modern Romania

https://www.livius.org/articles/person/darius-the-great/sources/the-gherla-inscription/

https://en.wikipedia.org/wiki/Gherla

Khal Drogo · 01.09.2023. u 18:14

Rogonos · 03.09.2023. u 15:43

Khal Drogo:

mali dodatak videu odnosno potaklo me na mali vremenski skok. Julijanova persijska kampanja definitivno nije bila najistočnija vojna operacija carstva. pod Trajanom, Jermenija, Mesopotamija i Asirija su nakratko postale rimske provincije, a Rimljani su proširili svoj uticaj skoro do Kaspijskog mora. Hadrijan je ponovo evakuisao ove oblasti. međutim, Rimljani su kasnije ponovo okupirali delove Mesopotamije uključujući Nisibis

Parti i Sasanidi su povremeno sezali duboko u Siriju, gde je Šapur uspeo da osvoji nesuđenu Antiohiju ad Orontem. U kontranapadu su Rimljani nekoliko puta osvajali i Selevkiju i Ktesifon pod Trajanom, Lucijem Verom i Septimijem Severom. pretpostavljam da su najdalje na istok napredovali legionari Lucija Vera i Kasija. na početku vladavine Marka Aurelija, Parti su napredovali duboko u carsku teritoriju, ali su u kontranapadu Rimljani osvojili Mesopotamiju sa prestonicom Ktesifonom i pojedinačni rimski ekspedicioni korpusi su došli do Medije

Khal Drogo · 18.09.2023. u 19:37

Khal Drogo · 26.09.2023. u 11:38

Khal Drogo · 20.10.2023. u 09:35

Maki! · 20.10.2023. u 10:40

Трагедија да је оваква једна цивилизација пала под ислам.

Khal Drogo · 03.11.2023. u 22:17

Khal Drogo · 23.11.2023. u 15:59

Rogonos · 23.11.2023. u 21:39

Maki!:
Трагедија да је оваква једна цивилизација пала под ислам.

uspesi Arapa svakako nisu posledica njihovih velikih strateških sposobnosti, oni su jednostavno udarili u veoma dobrom trenutku. sasanidsko carstvo i Vizantija su imali manje ratoborne odnose jedno sa drugim još od mirovnog testamenta cara Arkadija, ali su moćno-politički interesi jednostavno govorili protiv takvog saveza protiv Arapa, tim pre što se može pretpostaviti da ni Vizantinci ni Persijanci su ispravno procenili situaciju.

Persijanci sigurno nikada nisu očekivali njihovo uništenje. drugi problem je bila vojna filozofija Sasanida. Rimljani i Persijanci su se sve više oslanjali na teške konjanike, posebno u njihovoj kasnoj fazi, pa je u to vreme postojala trka u naoružanju između dve supersile, ali takva taktika nije bila od koristi protiv okretnih konjanika Arapa.

pazi, u bici na mostu, Persijanci su se oslonili na taktiku strelaca i odmah su bili uspešni. može se pretpostaviti da bi se Arapi, da su se Persijanci borili starim normadsko-partskim stilom, odnosno okretnim konjanicima sa lukovima, imali mnogo više poteškoća ili bi verovatno čak izgubili od Persije.

taktika poput ove u Carrhae bi nanela znatno veće gubitke Arapima, ali sa taktikom Sasanidskog carstva u to vreme nije bilo moguće pobediti Arape osim ako su oni očigledno bili u većini. druga komponenta koja je odigrala važnu ulogu u kolapsu Irana bila je napeta unutrašnja politička situacija.

od pobune Mazdaka, Iran je bio veoma poljuljan, obično stanovništvo nezadovoljno, bivša državna religija pod pritiskom hrišćanstva na Zapadu i budizma na Istoku. Islam je takođe delimično promovisao sadašnje jedinstvo Irana i brzu opozicionu poziciju šiiti od strane Bujida na današnjoj iransko-iračkoj teritoriji ojačali su iransku svest o novoj religiji. Čak i pre osvajanja, Iran je bio nestabilan i okarakterisan je vekovnom verskom neizvesnošću, vakuumom koji je islam uspeo da popuni, zbog čega su veliki narodni ustanci u Iranu uglavnom bili ograničeni

Khal Drogo · 24.12.2023. u 10:49

qvey · 27.12.2023. u 05:19

Persijsko Carstvo od 628 god n.e je bilo u fazi polu-raspada bez prave centralne vlast izgubljen rat dvorski pucevi..u pojedinim provincijama ustanci seljaka..Mozemo pretpostaviti da nije bilo tako i da je Carstvom vladao tada Car kalibra napr Shahpura I da bi Arapska invazija bila lako odbijena a Persijske snagu u Meki i Medini..na slican nacin se i Asirsko Carstvo vishe urushilo samo od sebe nakon smrti Asurbanipala nego pod pritiskom strane invazije..

Rogonos · 27.12.2023. u 09:54

qvey:
Persijsko Carstvo od 628 god n.e je bilo u fazi polu-raspada bez prave centralne vlast izgubljen rat dvorski pucevi..u pojedinim provincijama ustanci seljaka..Mozemo pretpostaviti da nije bilo tako i da je Carstvom vladao tada Car kalibra napr Shahpura I da bi Arapska invazija bila lako odbijena a Persijske snagu u Meki i Medini..na slican nacin se i Asirsko Carstvo vishe urushilo samo od sebe nakon smrti Asurbanipala nego pod pritiskom strane invazije..

veliki i odlučujući kulturni i politički impuls došao je iz istočnoiranskih krajeva. Zoroasterizam je poreklom iz tog regiona i tamo su napisani najstariji delovi Aveste. takođe treba imati na umu da je sama Persija (današnji Fars) dugo vremena ostala elamitska i da su Persijanci tamo predstavljali samo malu višu klasu. u ratovima su persijski vladari uvek bili zavisni od iranskih saveznika iz centralne Azije. bitke u ovim regionima se često prvo borio za presto, što čini da je ova jasna kontrola nad tim regionima bila ključna za vladara Persijskog carstva.

Persijsko carstvo je bilo previše krhko i previše zavisno od plaćenika, država klijenata i drugih plemena. jednostavno je bilo preveliko za svoje vreme da bi imalo centralizovanu administraciju. Aleksandrovo carstvo se takođe pokazalo prevelikim i podeljeno. tu je razlika kod Rimljana, koji su uspeli da izgrade snažnu i razumno funkcionalnu i centralizovanu administraciju za skoro sve vreme

Satrapije Male Azije su se posebno razvile u prava mala kraljevstva pod Ahemenidima u kojima je guvernerstvo bilo nasledno. na primer, u Frigiji (Daskilejon) pod porodicom Farnakid ili u Kariji (Halikarnas) sa porodicom Mausolos

Khal Drogo · 04.01.2024. u 07:58

Khal Drogo · 09.02.2024. u 14:47

Drevna Persija - uspon carstva od antike do njegovog procvata pod muslimanima

Veoma poznat

Elita

Elita

Veoma poznat

Veoma poznat

Primećen član

Veoma poznat

Veoma poznat

Primećen član

Veoma poznat

Domaćin

Veoma poznat

Primećen član

Veoma poznat

Veoma poznat

Veoma poznat

Elita

Veoma poznat

Veoma poznat

Primećen član

Veoma poznat

Primećen član

Primećen član

Veoma poznat

Veoma poznat

Slične teme