Drevna filozofija je zakon

[KPCTAHK]

Uprkos primamljivoj spoljašnjosti, moderna filozofija često razočara one koji se sa njom bave detaljnije. Pitanja koja mnogi teoretičari i filozofi smatraju tako važnim (Koji je smisao? Šta je predmet toga?) često ne daju odgovor na naše prioritete (Zašto sam tako stidljiv/a? Kako mogu da budem srećan/a?).

Možda je to razlog zašto je sve više studenata, naročito na ruskim univerzitetima, upisano u istoriju filozofije (koja se bavi Platonom, Aristotelom, Helenističkim školama...) nego u proučavanju teoretičara kao što su: Derrida, Fuko, Baudrilliard, Deluze...

Drevna filozofija ostaje, naročito za obrazovanije ljude, religiozna slika onoga što filozofija treba da bude. Drevni filozofi su jednostavno verovali da filozofija na neki način treba da pomogne pojedincu da promeni život na bolje – što je divna ambicija, ali tome gotovo da ne veruju više u "savremenoj" filozofiju (umesto da bude uključena u savetodavne rubrike časopisa, da se o njoj svakodnevno raspravlja, čak i u udarnim večernjim terminima i emisijama tipa tok-šoua - ona se krije... Nigde je nema, ili nema više onih koji uopšte i znaju šta je filozofija, čemu služi i zašto je neophodno potrebna... )

Dakle, da utvrdimo gradivo po pravilima silogizma, drevna filozofija je zakon, a sve drugo su slabe i još slabije interpretacije te božanstvene mudrosti ...

Krstan Đ. Kovjenić

 

[oziman]

Uprkos primamljivoj spoljašnjosti, moderna filozofija često razočara one koji se sa njom bave detaljnije. Pitanja koja mnogi teoretičari i filozofi smatraju tako važnim (Koji je smisao? Šta je predmet toga?) često ne daju odgovor na naše prioritete (Zašto sam tako stidljiv/a? Kako mogu da budem srećan/a?).

То су можда твоји приоритети, а питања смисла и суштине су много важнија од питања мизерних баналности свакидашњег живота.

"Jer, аko je išta na ovom svetu poželjno, toliko poželjno da bi to čak i sirova i tupa gomila u svojim prosvetljenijim trenucima više cenila od srebra i zlata, to je da zrak svetlosti padne na tamu našeg postojanja i da saznamo nešto o ovom svom zagonetnom životu, u kome ništa nije jasno sem njegove bede i njegove ništavnosti".
цитат Шопенхауер

А што се тиче филозофије у ударним вечерњим емисијама и ток шоуима, на то ћеш сачекати, јер како је опет говорио Шопенхауер

"Како је ограничен и неадекватан нормални људски интелект и како је мала јасноћа његове свести, може се видети из чињенице да, упркос ефемерној краткоћи човековог живота који је бачен у ток бескрајног времена, несигурне природе нашег постојања, безбројних мистерија које се свуда намећу, значајног карактера толико појава, и крајње неадекватности живота; да, упркос томе, сви не филозофирају стално, без престанка; у ствари, не многи, или бар неки, или можда само неколицина; не, него само овде и тамо, само апсолутни изузеци филозофирају.
Кроз овај животни сан остали се крећу слично животињама од којих се, на дуге стазе, они разликују само по способности предвиђања за неколико година унапред".

 

[letnjekiše]

ova slika je vrlo relevantna za temu

 

[Antihejter]

ova slika je vrlo relevantna za temu

I ja sam pomislio wtf

 

[Antihejter]

Da. Evo u ovom citatu je sve rečeno:

"Filozofija je po svojoj prirodi nešto ezoterično, pa sama po sebi niti je privlačna za svjetinu niti je sposobna da se pravi za nju; ona je samo time filozofija što je upravo protivstavljena razumu, pod čim se podrazumijeva prostorna i vremenska ograničenost jednog pokoljenja ljudi; u odnosu na razum, svijet filozofije je po sebi i za sebe obrnuti svijet.”

HEGEL

 

[Antihejter]

"Ništa veliko na svetu nije postignuto bez strasti.”

Georg Wilhelm Friedrich Hegel (1770- 1831)

Takođe ne čitam ništa od ovih sadašnjih polufilozofa, to se graniči sa popularnom psihologijom i nema tu mudrosti...

Naveo sam Hegelov citat o tome šta je filozofija, jer je odlično rekao, dok recimo cenim više generalno gledano način i pitanja postavljana još pre nove ere...


Odlična ti je tema i drago mi je da si otvorio, ja sam se skoro žalio da se na pdf filozofija više ne govori o pravim filozofima.

 

[Antihejter]

Ne znam da li je pisano o Aristotelizmu...Uticaj koji je Aristotel izvršio je neponovljiv.

 

[manem78]

ova slika je vrlo relevantna za temu

Možda nije, ali prija.

 

[Manga Hilux]

Drevna filozofija ostaje, naročito za obrazovanije ljude, religiozna slika onoga što filozofija treba da bude. Drevni

drevna filosofija ne može da da odgovor i savete za današnje probleme sa kojima se susreću mlađe generacije, možda opšte smernice da , ali problematika ja različita kao nebo i zemlja

 

[Antihejter]

Našao sam temu o Aristotelizmu, iznenadio sam se jer sam autor ja

 

[KPCTAHK]

Osnovni smisao i jedini cilj filozofije je: LJUDE NAUČITI DA BUDU BOLJI, DA ŽIVE BOLJE, U SKLADU SA PRIRODOM, I DA SU SREĆNIJI, ZAHVALJUJUĆI ZNANJU, JER ZNANJE JE SREĆA, NAJVEĆA ...

 

[Manga Hilux]

Osnovni smisao i jedini cilj filozofije je: LJUDE NAUČITI DA BUDU BOLJI, DA ŽIVE BOLJE, U SKLADU SA PRIRODOM, I DA SU SREĆNIJI, ZAHVALJUJUĆI ZNANJU, JER ZNANJE JE SREĆA, NAJVEĆA ...

znanje je moć , znanje je smrt
ne jednom dokazano tokom ljudske istorije

 

[Manga Hilux]

ZAHVALJUJUĆI ZNANJU, JER ZNANJE JE SREĆA, NAJVEĆA ...

ko je srećan
filosofi koji znaju znanje i su emiteri ili
primaoci koji nisu u fazi znanja nego su samo primaoci znanja i kao takvog, suvo saznanje primenjuju , bez emocija za to znanje

 

[gost 434892]

Uprkos primamljivoj spoljašnjosti, moderna filozofija često razočara one koji se sa njom bave detaljnije. Pitanja koja mnogi teoretičari i filozofi smatraju tako važnim (Koji je smisao? Šta je predmet toga?) često ne daju odgovor na naše prioritete (Zašto sam tako stidljiv/a? Kako mogu da budem srećan/a?).

Možda je to razlog zašto je sve više studenata, naročito na ruskim univerzitetima, upisano u istoriju filozofije (koja se bavi Platonom, Aristotelom, Helenističkim školama...) nego u proučavanju teoretičara kao što su: Derrida, Fuko, Baudrilliard, Deluze...

Drevna filozofija ostaje, naročito za obrazovanije ljude, religiozna slika onoga što filozofija treba da bude. Drevni filozofi su jednostavno verovali da filozofija na neki način treba da pomogne pojedincu da promeni život na bolje – što je divna ambicija, ali tome gotovo da ne veruju više u "savremenoj" filozofiju (umesto da bude uključena u savetodavne rubrike časopisa, da se o njoj svakodnevno raspravlja, čak i u udarnim večernjim terminima i emisijama tipa tok-šoua - ona se krije... Nigde je nema, ili nema više onih koji uopšte i znaju šta je filozofija, čemu služi i zašto je neophodno potrebna... )

Dakle, da utvrdimo gradivo po pravilima silogizma, drevna filozofija je zakon, a sve drugo su slabe i još slabije interpretacije te božanstvene mudrosti ...

Krstan Đ. Kovjenić

Крстане скроз се слажем. Смисао филозофије и јесте да нам пружи одговоре на животма питања а животна питања и јесу она која ће нам помоћи да живимо боље и квалитетније и схватимо приоритете или шта већ.

Скроз се слажем. Филозофија је једна од најопштијих наука и тема у животу и мора бити 10000 пута заступљенија не само у науци него као што кажеш и на тв

 

[LBarbara]

Niče je rekao..mudrost postavlja granice čak i znanju..
Znanje nije nimalo bezopasna stvar...
Mudri ljudi znaju mnogo ali znaju i gde i kad da upotrebe to znanje..
Nije Znanje za svakoga..

 

[Steinadler]

Niče je rekao..mudrost postavlja granice čak i znanju..
Znanje nije nimalo bezopasna stvar...
Mudri ljudi znaju mnogo ali znaju i gde i kad da upotrebe to znanje..
Nije Znanje za svakoga..

Mudrost je vještina, a znanje je alat.

 

[KPCTAHK]

„Postoji samo jedno dobro, a to je znanje, i jedno zlo, a to je neznanje.”

~ Platon

 

[KPCTAHK]

Mudrost je vještina, a znanje je alat.

Samom sebi kažem, savkog jutra:
"Nastavi ono pametno od juče, da bi pametniji, možda, postao sutra !"

 

[KPCTAHK]

Meterijalističke religije, a sve dosadašnje najveće monoteističke religije su takve, i jesu odraz straha, primitivne duše i neobrazovanog srca. Verujem u Boga, ali onog Aristotelovog - Mišljenje Mišljenja, a sve druge, malopre pobrojane, religije su lažne i meni, zaista, nimalo nisu važne ... Platonov "eidos" je ono što u dušu duboko zre, misli se tek tada preporode i boli ih uvce za proroke, stada, ovce i novce ...

 

[oziman]

Meterijalističke religije, a sve dosadašnje najveće monoteističke religije su takve, i jesu odraz straha, primitivne duše i neobrazovanog srca. Verujem u Boga, ali onog Aristotelovog - Mišljenje Mišljenja, a sve druge, malopre pobrojane, religije su lažne i meni, zaista, nimalo nisu važne ... Platonov "eidos" je ono što u dušu duboko zre, misli se tek tada preporode i boli ih uvce za proroke, stada, ovce i novce ...

Мишљење заправо није тако важно од када је Кант показао да је сва дотадашња спекулативна метафизика немогућа. Када је извршио поделу на појаву и "ствар по себи" при чему је сво наше мишљење ограничено само на појаву док је "ствар по себи" остала непознато x.
Тог тренутка срушена је спекулативна метафизика, укључујући теологију која је изгубила сваку претензију на знање, оставши јој само вера. А то исто важи и за древне филозофе и њихове покушаје да мишљењем допру до суштине света и живота.
После Канта основни метод филозофирања није више знање, већ "интуиција" онаква како је описао Бергсон. Интуицијом колико толико разоткривамо ствар по себи. Знање је ту само средство које нам треба указати и довести нас до интуиције.

 

[KPCTAHK]

Filozofija nije, i ne može da bude, nauka, ona se ne nauči, ako je ne osećaš u mislima, srcu i duši, jer ne može svaka glava, ma koliko da se muči, naročito ako je porozna, sve to da shvati, prihvati i nauči… To je igra neprestana, svake noćke i svakog dana, koja nema pravila i zato je toliko i dražesna ta misaona igrarija… Filozofija je ljubav, samo ime joj se sastoji od dve predivne st. grčke reči – ljubiti mudrost, ljubav koja zahteva celoga čoveka, sve njegovo ovozemaljsko vreme i pokušaj da se razumeju sve, baš sve, životne teme…

Da, to je istina, filozofija je ljubav opojna, ali ona i onoliko velika poput svemira, koja nema granica i za odmor nema svojih stanica…

Filozofija je najlepša, najslađa i najrađa učiteljica života -
svega te smota, život ti postane divota, duši ti ne razara grehota, oko tebe svuda je lepota, a sve njene čari da shvatiš trebalo bi 100 života ...

 

[KPCTAHK]

U odnosu na sve druge žive organizme koji se nalaze na planeti Zemlji mi, ljudi, smo najsavršeniji, i u odnosu na njih smo bogovi, i zato pitam s(v)e:

Zašto se ne ponašamo u skladu sa tim našim urođenim savršenstvom?

Zašto to naše savršenstvo ne obogaćujemo: znanjem, ljubavlju i dobrodelnošću, kako bismo opravdali sve to što nam je On, Savršenstvo Savršenstva, bezuslovno udahnuo u našu dušu?

 

[letnjekiše]

Zašto se ne ponašamo u skladu sa tim našim urođenim savršenstvom?

juče saznam da neki ljudi imaju toliko nefunkcionalna creva da je nemoguće da jedu hranu, već moraju da uzimaju kese sa svim makro i mikronutrijentima kroz srce. ne kroz rupu u stomaku npr, ili kroz rektum, nego kroz s r c e

toliko o urođenom savršenstvu, kad je mehanizme tog 'savršenstva' moguće zameniti drugim mehanizmima koji su nivoa kompleksnosti provlačenja kabla kroz zid da prikačiš tv

 

[KPCTAHK]

juče saznam da neki ljudi imaju toliko nefunkcionalna creva da je nemoguće da jedu hranu, već moraju da uzimaju kese sa svim makro i mikronutrijentima kroz srce. ne kroz rupu u stomaku npr, ili kroz rektum, nego kroz s r c e

toliko o urođenom savršenstvu, kad je mehanizme tog 'savršenstva' moguće zameniti drugim mehanizmima koji su nivoa kompleksnosti provlačenja kabla kroz zid da prikačiš tv

Prijatelju, sve dok ti materijalno bude nad duhovnim lupaćeš takve besmislice i rugati onima koji daleko više znaju od tebe. Da li je čovek telo ili duša? Šta je telo kada ga napusti duša? Upitaj svoju savest da ti odgovori na ta pitanja i onda budi spreman da aznaš mnogo više .... Važi?

 

[Antihejter]

Prijatelju, sve dok ti materijalno bude nad duhovnim lupaćeš takve besmislice i rugati onima koji daleko više znaju od tebe. Da li je čovek telo ili duša? Šta je telo kada ga napusti duša? Upitaj svoju savest da ti odgovori na ta pitanja i onda budi spreman da aznaš mnogo više .... Važi?

Telo je pozajmljeno. Mi smo naš um.
Um se prilagođava prvo telu (da si u telu mačke, prilagođavao bi se tome)a potom i okruženju.
Zato imamo predrasude tipa jesi li bata ili seka, jer ljudi ne shvataju šta su.
Mnogi kojima je "pozajmljeno" muško telo se diče time i nažalost neki jedino time jer nemaju šta drugo "vredno"...
Mada ovo nije za ovaj potforum 100%, moglo bi i na religiju, psihologiju...