Драматичан преокрет - Макрон разматра да поднесе оставку!

Фамилија Ле Пен су нацисти.

Наиме, матори Ле Пен је био потрчко неком добро рангираном издајнику и нацисти из Петенове Издајничке Владе, који је преживео рат и политички се активирао 60их.

Када је тај господин крепао, тада млађахни Ле Пен је преузео партију нациста и издајника (Издајнички Фронт пиздурина и нациста).

Онда је Ле Пен добио деменцију па је партију преузела његова кћерка.

Е сад, има Француза нациста и колаборациониста (Пен, Коко Шанел итд) али убедљива већина су слободољубива господа.

Данас фамилија Ле Пен опет колаборационише нацистима, који овог пута владају Русијом.

Али ништа од тога.
Макрон је главни нациста Европе!!!
 
Већина тренутних проблема потичу од Русије и њеног малигног утицаја, да.

Наиме Русија шири и нацизам и исламски фундаментализам.
Dobro, nema potrebe da te uveravam u suprotno, imas svoje misljenje.
Samo ni vecina Francuza ne veruje u to.
 
Dobro, nema potrebe da te uveravam u suprotno, imas svoje misljenje.
Samo ni vecina Francuza ne veruje u to.

Па мислим, фрејминг твог одговора је погрешан. То су две дискусије које се мимоилазе.

Ја кажем чињенице: "Породица Ле Пен је преузела странку петеновских колбароациониста и данас раде за интересе Русије" а твој одговор на то је "Камо среће да је Русија крива за све проблеме у Француској".

Мислим, наравно да није крива за то што неко млад добије рак, или што деца плачу или што постоји сиромаштво и туга на свету, и такве опште ствари.

Али у ужем смислу, причајући о геополитици, јесте крива за распиривање екстремистичких идеологија широм ЕУ, па и у Француској.

Алегорија са Сауроном и орцима Урук Хаја уопште није претрана.

Елем, око 50% Француза је подложно екстремистичким идеологијама које финансира Русија (Екстремна Левица, Екстремна Десница- теорија потковице).

50% није, на срећу.

И толико о томе.
 
Prica koju je pokrenuo Chirac sa levicarima. Potpomognut medijskom hajkom i sirenjem straha, uz glasove stranaca sa dvojnim drzavljanstvom, bilo ko ce izaci kao pobednik ako nasuprot ima familiju Le Pen.
Sistem je siguran, pitanje je da li bi se nesto menjalo i sa Marin na celu drzave.

Izborni sistem je takav, međutim, matematka može biti jako kompleksna, nisam siguran da je Makron baš dobro sabrao.

Le Pen može još neko da podrži, osim nećake, i da ih gurne blizu 40% što vrlo lako može da bude dovoljno u mnogim izbornim jedinicama

Makron računa da će svi ostali glasati PROTIV Le Pen a ne ZA drugog kandidata, bez obzira odakle dolazi.
Do sada je to prolazilo ali je veliko pitanje hoće li i sada.

Cepanje francuskih zastava od strane antife i migranata svakako nije nešto što će pomoći Makronu i njegovoj matematici.
 
Izborni sistem je takav, međutim, matematka može biti jako kompleksna, nisam siguran da je Makron baš dobro sabrao.

Le Pen može još neko da podrži, osim nećake, i da ih gurne blizu 40% što vrlo lako može da bude dovoljno u mnogim izbornim jedinicama

Makron računa da će svi ostali glasati PROTIV Le Pen a ne ZA drugog kandidata, bez obzira odakle dolazi.
Do sada je to prolazilo ali je veliko pitanje hoće li i sada.

Cepanje francuskih zastava od strane antife i migranata svakako nije nešto što će pomoći Makronu i njegovoj matematici.
Verovatno racuna na glasove ljudi koji su poreklom iz Magreba, cak ni to nisu sigurni glasovi, medju njima postoje oni koji glasaju za Marin, razlog je sve veca nesigurnost koju ljudi na vlasti previse tolerisu.

Francuzi znaju vrlo dobro da poklone svoj glas opciji koja je u opoziciji a koju ne podrzavaju da bi kaznili i opomenuli vlast.
 
Verovatno racuna na glasove ljudi koji su poreklom iz Magreba, cak ni to nisu sigurni glasovi, medju njima postoje oni koji glasaju za Marin, razlog je sve veca nesigurnost koju ljudi na vlasti previse tolerisu.

Francuzi znaju vrlo dobro da poklone svoj glas opciji koja je u opoziciji a koju ne podrzavaju da bi kaznili i opomenuli vlast.

Upravo tako

Francuzi su ponosan narod, verovatno poslednji istinski slobodan narod u Evropi, narod za poštovanje.

Verujem da im je granica trpljenja dosta visoko postavljena ali verujem i da je dostignuta ili je jako blizu da bude dostignuta.
 
Upravo tako

Francuzi su ponosan narod, verovatno poslednji istinski slobodan narod u Evropi, narod za poštovanje.

Verujem da im je granica trpljenja dosta visoko postavljena ali verujem i da je dostignuta ili je jako blizu da bude dostignuta.
Slazem se sa tobom. Neverovatno su tolerantni, sto ne znaci da ce dozvoliti da budu pregazeni u svojoj zemlji.
 
Slazem se sa tobom. Neverovatno su tolerantni, sto ne znaci da ce dozvoliti da budu pregazeni u svojoj zemlji.

Znam neke koji su na desnicu gledali sa podsmehom i dozom odvratnosti.

Ako je njima puklo trpilo i sada vrlo otvoreno hejtuju Makrona i kažu da bi bez problema glasali za Le Pen onda znači da su se stvari ozbiljno promenile
 
Znam neke koji su na desnicu gledali sa podsmehom i dozom odvratnosti.

Ako je njima puklo trpilo i sada vrlo otvoreno hejtuju Makrona i kažu da bi bez problema glasali za Le Pen onda znači da su se stvari ozbiljno promenile
Normalno extremna desnica je najvise glasova crpela iz ruralnih podrucja, kvartova koje su naseljavali radnici izmesani sa pridoslicama.
Sada se glasackom telu pridruzuju mladih i tolerantniji ljudi koji u Marin vide cvrstu ruku sposobnu da zavede red.

Francuska ekonomija je u padu, ljudi sve teze zive, gube se privilegije za koje su se borili.
Vlast se nije ni trudila da sakrije svoju nezainteresovanost za zelje naroda, Francuzi nisu navikli na takav zivot.
Sto opet ne znaci da ce vecina podrzati desnicu u odlucujucem trenutku.
 
‼️ЛЕВИЧАРСКА ПЕДЕРСКА ПАРТИЈА ФРАНЦУСКЕ ЗАХТЕВА ДА СЕ МУШКАРЦИМА ОМОГУЋИ ДА РАЂАЈУ ДЕЦУ

Чини нам се да западњачким болестима нема краја.
У предизборној кампањи на парламентарним изборима "левичарска" Партија Француске залаже се да на основу устава државе влада буде у обавези да обезбеди научна и финансијска средства како би мушкарци могли да рађају децу.

Ова монструозна педерска партија тврди да је то начин да се "модерно друштво у Француској" избори са "патријархатом" и "средњовековним стеротипима о постојању два пола".

🇷🇺Путине, шта чекаш, стискај ту дугмад🇷🇺

✈️ Васељенска
 

„Makronovi saveznici ne žele lice francuskog predsednika na svojim posterima“: Politico o vanrednim izborima u Francuskoj​

FoNet12.06.2024. 23:29
Makronovi saveznici ne žele lice francuskog predsednika na svojim posterima: Politico o vanrednim izborima u Francuskoj 1
Foto: EPA-EFE
Predsednik Francuske Emanuel Makron u inostranstvu predstavlja uglađenog, samouverenog evropskog državnika, ali Francuzi na njega sada gledaju kao na prepreku, a posle odluke da raspiše vanredne izbore, njegovi saveznici strahuju da bi ih mogao odvesti u katastrofu, piše Politiko.

Nećete videti Makronovo lice na mojim predizbornim posterima, to vam sigurno mogu reći, rekao je član parlamenta koji pripada koaliciji francuskog predsednika.
Jelisejska palata nije baš razumela „antipredsedničko“ raspoloženje u Francuskoj, dodao je zvaničnik iz Makronove poslaničke grupe u nacionalnom parlamentu, kome je, kao i drugima u ovoj priči, garantovana anonimnost.
Ankete pokazuju da Francuzi predsednika vide kao autoritarnog vođu koji štiti elitu od naroda, što se videlo u jeku brojnih kriza, poput pobune Žutih prsluka i pandemije Kovida. Makronovo odbijanje da promeni mišljenje suočen sa rasprostranjenim protestima zbog penzione reforme prošle godine ojačalo je stav da je „van stvarnosti“, arogantan i elitistički.

U nedelju se sve to pokazalo kada su brojani glasovi na evropskim izborima, jer je Makronova partija doživela debakl u duelu sa desničarskim Nacionalnim okupljanjem. Istraživanje sprovedeno na dan glasanja pokazalo je da je skoro polovina birača imala samo jedan cilj: „da iskažu nezadovoljstvo Makronom i njegovom vladom“.
Kao odgovor na poraz, Makron je šokirao Evropu raspuštanjem parlamenta i raspisivanjem vanrednih izbora, čiji ishod preti ne samo da sruši francusku vladu, već i da raznese evropsku politiku u kritičnom trenutku ukrajinskog rata.
Dok Makron vidi vanredne izbore kao jedini način da suzbije desničarsku plimu i okupi sve mejnstrim glasače oko sebe, u njegovom taboru postoji strah da bi se moglo dogoditi suprotno.
Ako se predsednik direktno angažuje u kampanji, to je ogroman rizik, jer je sigurno da će samo dodatno mobilisati ljude protiv sebe, rekao je istraživački analitičar u Ipsosu Matje Galar.

Ovonedeljno ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da bi Makronova stranka mogla još jednom da „dobije batine“ na izborima zakazanim za 30. jun i 7. jul, a čak se nazire perspektiva da bi Makronova koalicija mogla da padne na treće mesto, iza krajnje desnice i potencijalno levice.
Fransoa Bajru, ključni saveznik i jedan od Makronovih najvećih pristalica, bio je u ponedeljak uveče u Jelisejskoj palati kako bi rekao Makronu da „ne sme previše da se meša u kampanju“, a spominjao je čak i da je neophodna „demakronizacija“.
„Što više govori, sve više padamo u anketama“, rekao je jedan poslanik iz Makronove Renesansne partije.
Ono što je sigurno je da se Makron sve više doživljava kao „predsednik bogatih“, a ne kao čovek koji treba da predvodi narod.

Uprkos mišljenju svojih saradnika, Makron je odlučio da bude veoma aktivan u kampanji i, prema francuskim medijima, planira tri pojavljivanja nedeljno.
„Idem u bitku da pobedim“, poručio je Makron, zaboravivši da je u velikoj meri bio uključen i u kampanju za evropske izbore, koji su za njegovu stranku završeni katastrofom.
Makron je često preuzimao rizik tokom političke karijere i njegov uspon na vlast od skromnog savetnika do ministra ekonomije, a potom i predsednika, priča je o pravovremenim kockanjima, ali očigledno zaboravlja da je doživeo dva izborna poraza zaredom – na parlamentarnim izborima 2022. i ponovo u nedelju, a smeši mu se i treći.
„Bačeni smo pod autobus zbog grešaka koje je on napravio“, rekao je jedan od njegovih savetnika Politiku.
 

„Makron i francuski bolesnik“: Profesor Tenzer iznosi tri moguća scenarija u Francuskoj nakon izbora​

S. D.danas 19:03
Makron i francuski bolesnik: Profesor Tenzer iznosi tri moguća scenarija u Francuskoj nakon izbora 1
Foto: EPA-EFE/DONATO FASANO
„Francuska će postati bolesnik Evrope ako propadne kocka šefa države. Ovo su opasna vremena“, ukazuje Nikolas Tenzer, predsednik Centra za studije i istraživanja o političkim odlukama (CERAP) i gostujući profesor na Pariskoj školi međunarodnih poslova, u analizi za Cepa.org.

Istraživanja javnog mnjenja su to predviđala: rezultate evropskih izbora u Francuskoj obeležio je spektakularan uspeh krajnje desnice, sa kumulativnim rezultatom od oko 39 odsto. Ono što nisu predvideli jeste odluka predsednika Emanuela Makrona da pogleda u ove katastrofalne rezultate i raspiše vanredne opšte izbore.
Ako uspe da se suoči sa krajnjom desnicom, Makron će biti pozdravljen kao smeli politički operater koji se kreće u zemlji između rizika od ekstremizma i političkog zastoja.
Neuspeh će skoro sigurno dovesti do smirivanja Francuske, nesposobne da se pozabavi svojim ozbiljnim domaćim problemima i teško naštetiti njenoj novostečenoj ulozi glavnog pristalica Ukrajine i bedema protiv ponovnog pojavljivanja ruskog imperijalizma.

Stoga su ulozi izuzetno visoki.
Glavna stranka krajnje desnice, Rassemblement National (Nacionalni skup) Marin Le Pen, čiju listu je predvodio Džordan Bardela, osvojila je 31,3 odsto. Ukupno za sve antisistemske stranke bilo je oko 52 odsto kada je uključena krajnja levica.
Lista koju predvodi kandidat predsedničke većine dostigla je 14,6 odsto, odmah iza levičarske liste koju predvodi Rafael Gluksman. Konzervativna desnica osvojila je 7,25 odsto, a ekolozi 5,5 odsto, a nadmašila ih je krajnja levica sa 9,9 odsto glasova.
U stvarnosti, ovakav razvoj događaja je jednostavno nastavak gotovo stalnog uspona krajnje desnice u zemlji od 1984. godine, čiji se kandidat kvalifikovao u drugi krug predsedničkih izbora 2002, 2017. i 2022. Podsetimo se da je u prvom u krugu poslednjih predsedničkih izbora, antisistemske stranke su osvojile 58 odsto glasova.

Dok je krajnja desnica napredovala u nekoliko zemalja Evropske unije (EU), a u drugima je u padu, Francusku karakteriše rekordno glasanje ekstremista koji svedoči o svojevrsnoj nacionalnoj bolesti.
To je jednostavno poslužilo da se potvrdi široko rasprostranjeno uverenje da bi, uprkos njenim neuspelim pokušajima 2017. i 2022. godine, kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen mogla da pobedi na sledećim predsedničkim izborima zakazanim za 2027.
Upravo u toj pozadini, koju karakteriše veliki poraz na evropskim izborima, predsednik Emanuel Makron je odlučio da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše vanredne izbore koji će biti održani 30. juna i 7. jula.
Čini se da je ovu odluku donela mala grupa ljudi bliskih predsedniku, isključujući premijera, glavne ministre i predsednika Narodne skupštine.

Predsednik nije bio u obavezi da to učini, čak i ako se plašio da će nedostatak apsolutne većine u Skupštini otežati donošenje budžeta za 2025. godinu i nekih drugih zakona.
Ova odluka dolazi u najgorem mogućem trenutku. Na nacionalnom nivou, Emanuel Makron se suočava sa masovnim kampanjama odbacivanja i mržnje na društvenim mrežama, posebno iz ekstrema, koje ponekad pojačavaju ruske propagandne mreže.

Ankete su već nekoliko meseci pokazale da bi krajnja desnica mogla da osvoji između 250 i 300 poslanika — apsolutna većina u Skupštini je 289. Sada je prisutna u svim regionima Francuske, osim u nekim gradovima poput Pariza, i u svim starosnim grupama , pre svega mladi — što nije ništa novo — ali i penzioneri, i to u svim društvenim kategorijama.
Tradicionalne stranke, i desne i levice, su oslabljene i podeljene, a krajnja levica već nekoliko godina igra strategiju haosa, ponašajući se kao najbolji saveznik Le Penove.

Na međunarodnom planu, ovo raspuštanje dolazi u trenutku kada je francuski predsednik značajno ojačao svoju poziciju podrške Ukrajini nakon sastanka sa predsednikom Zelenskim tri dana pre izbora i ponovo preuzeo svoju ulogu pokretačke snage u Evropi za nove inicijative.
Pobeda krajnje desnice, koja je u velikoj meri okrenuta prema Rusiji, čak i ako to neki poriču, i koja je odbila sve mere podrške Kijevu i u Narodnoj skupštini i u Evropskom parlamentu, mogla bi da ugrozi ovaj napredak.
Ta bojazan je navodno izazvala značajan gnev u Briselu, gde su zvaničnici sa Parizom radili na kreiranju ogromne nove finansijske podrške Ukrajini. Svi nedavni stvarni, iako nedovoljni, napori vlade da se suprotstavi stranom mešanju, i Rusije i Kine, takođe bi mogli biti dovedeni u pitanje.
Možda se stekao utisak da predsednikova odluka nije uzela u obzir kontekst sveopšteg rata Rusije čiji će ishod oblikovati lice Evrope i sveta u decenijama koje dolaze.

Ova igra je stoga više nego rizična i, kako je većina francuskih i međunarodnih medija istakla, njen ishod će imati veliku težinu na Makronovom nasleđu.
Ako dobije svoju opkladu, mi ćemo svakako pozdraviti ovo novo preuzimanje rizika; ako izgubi, ostaće upamćen kao čovek koji je doveo krajnju desnicu u vladu.
Nikolas Tenzer u svojoj analizi iznosi tri moguća scenarija:
Prvi je krajnja desničarska većina u Narodnoj skupštini kao rezultat parlamentarnih izbora. Za većinu zakona, on bi ustavno mogao nadjačati protivljenje Senata.
Takođe možemo očekivati da će pokrenuti kampanju protiv Ustavnog suda. Ako bi stranka Marin Le Pen kasnije pobedila na predsedničkim izborima, neke institucije bi mogle biti ugrožene, zajedno sa slobodama na kojima se zasniva vladavina prava.

Druga mogućnost je nagli porast broja poslanika ekstremne desnice bez apsolutne većine u Narodnoj skupštini. Parlament bi tada bio neupravljiv zbog velikih podela u opoziciji, posebno sa jakom manjinom krajnje levice u iskušenju da igra, kao što je već pokušano, politiku sistematske opstrukcije. Deo konzervativne desnice, kao što je očigledno, takođe bi bio u iskušenju da se okupi za ekstremnu desnicu.
Treći scenario – najbolji verodostojni ishod – je da se umereni elementi realističke levice, centra i klasične konzervativne desnice udruže da formiraju koalicionu vladu, u obliku koji podseća na proširenu Grosse koaliciju nemačkog stila.
Međutim, to bi pretpostavljalo da su ove stranke zajedno uspele da osvoje potrebnih 289 mandata – nešto što još uvek nije gotovo. U nedostatku ovog ishoda, otvara se sumorna perspektiva — da Francuska postane bolesnik kontinenta koji je okrenut unutra upravo kada je Evropi potrebna da bi bila okrenuta ka spolja i angažovana.
 

Back
Top