Мислим да је било обрнуто.
Тито није волео краља, али је волео његову имовину, толико да му је отео, присвојио и башкарио се у свему што су други створили. Бели двор, Брдо код Крања... списак колики хоћеш.
Узео би му вероватно и имање на Опленцу, да тамо није била црква, а он се ето малера плашио крста, а изгледа да му ни савест није била чиста јер се плашио да га не походе духови потомака краљевске лозе који тамо почивају. Но, то га није спречило да благослови своје комунистичке јуришнике да похарају здање и опљачкају све драгоцености које су се тамо налазиле и којима до данас нема трага.