- Poruka
- 39.948
Diplomirani inženjer rudarstva i magistar tehničkih nauka za oblast rudarstva Boro Popović*, ukazao je na činjenicu koja, kako tvrdi, do sada nije bila prisutna u diskusiji o projektu "Jadar" Rio Tinta. Tiče se snižavanja nivoa podzemnih voda iznad rudnog tela i mogućeg nestanka vode u bunarima i izvorima.
Uz saglasnost autora, obraćanje javnosti prenosimo u celini.
Obraćam Vam se kao diplomirani inženjer rudarstva i magistar tehničkih nauka za oblast rudarstva.
Tema mog obraćanja Vama je otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra u svetlu snižavanja nivoa podzemnih voda iznad rudnog tela koje bi bilo predmet eksploatacije. U mom obraćanju neću se osvrtati na problem otrovnih voda koje izlaze iz rudnika, to ću uraditi u nekom drugom slučaju.
Obraćam Vam se da bih izneo svoje mišljenje o samoj eksploataciji u uslovima kada se u rudnom telu koje je predmet eksploatacije nalazi voda pod pritiskom koji joj omogućava da izlazi na površinu kroz bušotine koje su izvođači pokušali zatvoriti i koje još uvek pomalo ispuštaju vodu iz rudnog tela. U projektu je rečeno da se rudno telo nalazi na dubini od oko 300 do 700 metara. Ako se uzme da se pritisak povećava za jednu atmosferu na svakih 10 metara (10,33 m), onda je pritisak vode u rudnom telu se dobija tako što se pritisku vode u bušotini na površini dodaje dodatni pritisak od 30 do 70 atmosfera. Pod ovim pritiskom vode se ne može odvijati podzemna eksploatacija.
Da bi se oborio pritisak u rudnom telu i omogućila normalna eksploatacija potrebno je ispumpati vodu čija količina zavisi od filtracionih karakteristika rudnog tela i okoline kao i od ispucalosti rudnog tela i okolnih stena. Znači da bi se odvijala normalna eksploatacija rude, potrebno je da pritisak vode u rudnom telu bude blizu nule i da postoji samo normalni dotok koji bi predstavljao redovno ispumpavanja vode kao iz svake jame. Znači, očigledno je da mora uslediti ispumpavanje znatne količine vode pre nego što počne eksploatacija, kao i u samom toku eksploatacije.
Pritisak vode u rudnom telu je hidrostatski, odnosno on je posledica dotoka voda iz viših nivoa. Viši nivoi su svi podzemni tokovi koji se nalaze iznad rudnog tela, kao i procedna voda iz površinskih tokova, a koja hrani basen rudnog tela. To znači, da bi se smanjio pritisak vode u rudnom telu, mora se oboriti nivo podzemnih voda koje hrane taj prostor. To može dovesti do nestanka vode u bunarima i izvorima čije su vode hranile basen rudnog tela.
Površina na kojoj će uslediti takva pojava u ovim uslovima nije poznata jer se ne znaju tokovi podzemnih voda. Prema tome, bez obzira na kvalitet vode koji se ispumpava iz rudnika, samo otvaranje rudnika i njegova eksploatacija će dovesti do presušivanja svih bunara i izvora koji se nalaze iznad rudnog tela, a čije snabdevanje vodom se nalazi u zoni podzemnih tokova koji hrane basen rudnog tela.
Ovaj problem se može prevazići samo izradom novih vodovoda, ali ostaje upitno odakle će se uzimati voda, kao i ko će snositi troškove dopreme vode, kakav je komoditet svakog pojedinca u tadašnjim i sadašnjim uslovima. Koliko znam ne postoje nikakvi podaci koliko se vode troši na prostoru koje će potencijalno ostati bez vode, što bi bila polazna osnova za projektovanje takvog vodovoda.
Ova činjenica do sada nije bila prisutna u diskusiji i svakako građani Rađevine i Jadra moraju računati na nju jer će ih bezuslovno pogoditi samim otvaranjem rudnika. Razmislite o tome i donesite svoju odluku na koji način ćete razrešiti potencijalni predstojeći problem."
Link
Uz saglasnost autora, obraćanje javnosti prenosimo u celini.
Obraćam Vam se kao diplomirani inženjer rudarstva i magistar tehničkih nauka za oblast rudarstva.
Tema mog obraćanja Vama je otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra u svetlu snižavanja nivoa podzemnih voda iznad rudnog tela koje bi bilo predmet eksploatacije. U mom obraćanju neću se osvrtati na problem otrovnih voda koje izlaze iz rudnika, to ću uraditi u nekom drugom slučaju.
Obraćam Vam se da bih izneo svoje mišljenje o samoj eksploataciji u uslovima kada se u rudnom telu koje je predmet eksploatacije nalazi voda pod pritiskom koji joj omogućava da izlazi na površinu kroz bušotine koje su izvođači pokušali zatvoriti i koje još uvek pomalo ispuštaju vodu iz rudnog tela. U projektu je rečeno da se rudno telo nalazi na dubini od oko 300 do 700 metara. Ako se uzme da se pritisak povećava za jednu atmosferu na svakih 10 metara (10,33 m), onda je pritisak vode u rudnom telu se dobija tako što se pritisku vode u bušotini na površini dodaje dodatni pritisak od 30 do 70 atmosfera. Pod ovim pritiskom vode se ne može odvijati podzemna eksploatacija.
Da bi se oborio pritisak u rudnom telu i omogućila normalna eksploatacija potrebno je ispumpati vodu čija količina zavisi od filtracionih karakteristika rudnog tela i okoline kao i od ispucalosti rudnog tela i okolnih stena. Znači da bi se odvijala normalna eksploatacija rude, potrebno je da pritisak vode u rudnom telu bude blizu nule i da postoji samo normalni dotok koji bi predstavljao redovno ispumpavanja vode kao iz svake jame. Znači, očigledno je da mora uslediti ispumpavanje znatne količine vode pre nego što počne eksploatacija, kao i u samom toku eksploatacije.
Pritisak vode u rudnom telu je hidrostatski, odnosno on je posledica dotoka voda iz viših nivoa. Viši nivoi su svi podzemni tokovi koji se nalaze iznad rudnog tela, kao i procedna voda iz površinskih tokova, a koja hrani basen rudnog tela. To znači, da bi se smanjio pritisak vode u rudnom telu, mora se oboriti nivo podzemnih voda koje hrane taj prostor. To može dovesti do nestanka vode u bunarima i izvorima čije su vode hranile basen rudnog tela.
Površina na kojoj će uslediti takva pojava u ovim uslovima nije poznata jer se ne znaju tokovi podzemnih voda. Prema tome, bez obzira na kvalitet vode koji se ispumpava iz rudnika, samo otvaranje rudnika i njegova eksploatacija će dovesti do presušivanja svih bunara i izvora koji se nalaze iznad rudnog tela, a čije snabdevanje vodom se nalazi u zoni podzemnih tokova koji hrane basen rudnog tela.
Ovaj problem se može prevazići samo izradom novih vodovoda, ali ostaje upitno odakle će se uzimati voda, kao i ko će snositi troškove dopreme vode, kakav je komoditet svakog pojedinca u tadašnjim i sadašnjim uslovima. Koliko znam ne postoje nikakvi podaci koliko se vode troši na prostoru koje će potencijalno ostati bez vode, što bi bila polazna osnova za projektovanje takvog vodovoda.
Ova činjenica do sada nije bila prisutna u diskusiji i svakako građani Rađevine i Jadra moraju računati na nju jer će ih bezuslovno pogoditi samim otvaranjem rudnika. Razmislite o tome i donesite svoju odluku na koji način ćete razrešiti potencijalni predstojeći problem."
Link
