- Poruka
- 953
Dragan Salak
Rođen sam u hrišćanskoj porodici oca Rusina i majke Srpkinje, a ime mi je Dragan. Živim u Novom Sadu, a moji roditelji, iako po zvanju hrišćani, nisu mnogo religiozni što dokazuje njihovo neodlaženje u crkvu. Oni jednostavno "veruju" bez neke prakse. Međutim, ja sam sa oko 10 godina prvi put slušao o Bogu od rođake na jednom prelepom imanju u blizini Novog Sada. Ona je hrišćanka i to veoma pobožna i redovno joj je bilo zadovoljstvo da meni i mojoj starijoj sestri priča zanimljive priče iz Biblije. Ja sam to veoma pažljivo slušao i nesumljivo prihvatio postojanje Boga kao jedinu moguću istinu.
Zar bi svet postojao da ga neko nije sačinio, ovako raznovrsnog, prelepog, zasnovanog na određenim zakonitostima i pravilima, a usto i pun ljubavi, mržnje i čuda? Ljudi oko mene se pitaju: "A gde ti vidiš čuda?"
Pa zar nije čudo samo postojanje živoga sveta koji je nastao od neživog?! Zar je moguće da se atomi i molekuli jednostavno povežu u službu nekog samostalnog bića, "mašine" a da to nije smišljeno mudro i stvoreno sa svrhom? Naravno i čovekova osećanja govore o tome da on ima dušu, njegova ljubav, mržnja i moć učenja, menjanja postojećeg i usavršavanja što nijedno drugo biće ne ume. I tako sam ja, bez ikakvog oklevanja u srcu prihvatio Boga kao Gospodara svega.
Vremenom, postao sam hrišćanin koji je išao dosta redovno u crkvu u odnosu na svoje vršnjake kojima bi to bilo smešno. Bilo je naravno dosta njih poput mene, a sakupljali su se na veronauci, u blizini saborne crkve u Novom Sadu. Pročitao sam Bibliju, slušao neka predavanja, posećivao više crkava - i svuda sam video samo jedno - veru koja je daleko odstupila od Boga.
Hrišćanstvo, doduše, propoveda prelepe stvari o ljubavi, poštenju, dobrosusedstvu, milostinji, zabrani bluda i tome slično, ali nikako se ne pridržava Starog Zaveta u kome je istina o Bogu, vremenom iskrivljena.
Nije mi bilo jasno kako hrišćanski sveštenici koji toliko čitaju Bibliju (i Stari i Novi Zavet) nisu pročitali delove kod Mojsijevih spisa u kojima Bog zaista zabranjuje svinjsko meso i alkohol. Gde su im oči kada čitaju Božje stroge propise u kojima zabranjuje ikone, statue i bilo kakve oblike prikazivanja nebeskih bića? Zar to nije bogohuljenje? I tako jedno vreme sam ostao hrišćanin, pravoslavac, iako su mnoge sumnje u meni postojale, bunile se i ponekad izazivale potajni bes i kontradikciju u verovanju. Mislio sam: "Zar je moguće da sam ja u pravu, a svi ostali nisu? Valjda oni znaju šta rade."
I tako sam živeo na granici spokojnosti sve dok nije počelo bombardovanje Jugoslavije 1999.godine.
Kao patriota te zemlje išao sam na internet, na američki i muslimanski chat da branim jugoslovensku stranu i utičem da se ljudi smiluju na civilne žrtve. U takvim raspravama, našli su se ljudi, muslimani iz Malezije, Amerike i Turske koji su imali strpljenja za moje argumente, a ponekad nestrpljive i neugodne iskaze zbog kojih sam se posle pokajao. No, na kraju, dogodilo se čudo.
Čitavši sve više o Islamu, veri o kojoj pre toga nisam znao skoro ništa, kao da se duboko u meni budila radost koja mi je vremenom govorila i ubeđivala me: "To je to! Nema dileme, ako umeš i jednu zamerku da nađeš islamu, odmah je reci!" Zamerki nije bilo. U početku sam uporno upoređivao hrišćanstvo i Islam tražeći greške, propuste, mane, istorijske kontradikcije - ali ništa. Nije preostalo ništa drugo do rečenice "La ilahe illallah Muhameder resulullah" koju sam izgovorio i kao da je slepilo, nedoumica, sumnja i tuga otišla iz mene. Otvoreni su mi bili novi vidici, upoznao sam mnogo braće iz susedne Bosne preko interneta i inša'Allah otići ću da ih posetim ove zime. Poznanik iz Beograda mi je omogućio da nabavim Kur'an i pročitavši ga relativno brzo više nije ostalo ni mikrograma sumnje u meni.
Tada su nastupili sledeći postupci: ako želim da postanem musliman i odreknem se prethodnog načina života to se mora i u delu učiniti. Neće se nikome prihvatiti vera bez dela niti dela bez vere! I danas proučavam Islam, jedva čekam odlazak u Sarajevo u decembru (2001 op.a.) i trudim se da živim onako kako bi Allah bio sa mnom zadovoljan. Za sada, niko ne zna za moju veru od prijatelja i rođaka, samo su primetili moje interesovanje. Tako stvari stoje do sada, a šta će se dogoditi u buduće, samo Allah zna.
Rođen sam u hrišćanskoj porodici oca Rusina i majke Srpkinje, a ime mi je Dragan. Živim u Novom Sadu, a moji roditelji, iako po zvanju hrišćani, nisu mnogo religiozni što dokazuje njihovo neodlaženje u crkvu. Oni jednostavno "veruju" bez neke prakse. Međutim, ja sam sa oko 10 godina prvi put slušao o Bogu od rođake na jednom prelepom imanju u blizini Novog Sada. Ona je hrišćanka i to veoma pobožna i redovno joj je bilo zadovoljstvo da meni i mojoj starijoj sestri priča zanimljive priče iz Biblije. Ja sam to veoma pažljivo slušao i nesumljivo prihvatio postojanje Boga kao jedinu moguću istinu.
Zar bi svet postojao da ga neko nije sačinio, ovako raznovrsnog, prelepog, zasnovanog na određenim zakonitostima i pravilima, a usto i pun ljubavi, mržnje i čuda? Ljudi oko mene se pitaju: "A gde ti vidiš čuda?"
Pa zar nije čudo samo postojanje živoga sveta koji je nastao od neživog?! Zar je moguće da se atomi i molekuli jednostavno povežu u službu nekog samostalnog bića, "mašine" a da to nije smišljeno mudro i stvoreno sa svrhom? Naravno i čovekova osećanja govore o tome da on ima dušu, njegova ljubav, mržnja i moć učenja, menjanja postojećeg i usavršavanja što nijedno drugo biće ne ume. I tako sam ja, bez ikakvog oklevanja u srcu prihvatio Boga kao Gospodara svega.
Vremenom, postao sam hrišćanin koji je išao dosta redovno u crkvu u odnosu na svoje vršnjake kojima bi to bilo smešno. Bilo je naravno dosta njih poput mene, a sakupljali su se na veronauci, u blizini saborne crkve u Novom Sadu. Pročitao sam Bibliju, slušao neka predavanja, posećivao više crkava - i svuda sam video samo jedno - veru koja je daleko odstupila od Boga.
Hrišćanstvo, doduše, propoveda prelepe stvari o ljubavi, poštenju, dobrosusedstvu, milostinji, zabrani bluda i tome slično, ali nikako se ne pridržava Starog Zaveta u kome je istina o Bogu, vremenom iskrivljena.
Nije mi bilo jasno kako hrišćanski sveštenici koji toliko čitaju Bibliju (i Stari i Novi Zavet) nisu pročitali delove kod Mojsijevih spisa u kojima Bog zaista zabranjuje svinjsko meso i alkohol. Gde su im oči kada čitaju Božje stroge propise u kojima zabranjuje ikone, statue i bilo kakve oblike prikazivanja nebeskih bića? Zar to nije bogohuljenje? I tako jedno vreme sam ostao hrišćanin, pravoslavac, iako su mnoge sumnje u meni postojale, bunile se i ponekad izazivale potajni bes i kontradikciju u verovanju. Mislio sam: "Zar je moguće da sam ja u pravu, a svi ostali nisu? Valjda oni znaju šta rade."
I tako sam živeo na granici spokojnosti sve dok nije počelo bombardovanje Jugoslavije 1999.godine.
Kao patriota te zemlje išao sam na internet, na američki i muslimanski chat da branim jugoslovensku stranu i utičem da se ljudi smiluju na civilne žrtve. U takvim raspravama, našli su se ljudi, muslimani iz Malezije, Amerike i Turske koji su imali strpljenja za moje argumente, a ponekad nestrpljive i neugodne iskaze zbog kojih sam se posle pokajao. No, na kraju, dogodilo se čudo.
Čitavši sve više o Islamu, veri o kojoj pre toga nisam znao skoro ništa, kao da se duboko u meni budila radost koja mi je vremenom govorila i ubeđivala me: "To je to! Nema dileme, ako umeš i jednu zamerku da nađeš islamu, odmah je reci!" Zamerki nije bilo. U početku sam uporno upoređivao hrišćanstvo i Islam tražeći greške, propuste, mane, istorijske kontradikcije - ali ništa. Nije preostalo ništa drugo do rečenice "La ilahe illallah Muhameder resulullah" koju sam izgovorio i kao da je slepilo, nedoumica, sumnja i tuga otišla iz mene. Otvoreni su mi bili novi vidici, upoznao sam mnogo braće iz susedne Bosne preko interneta i inša'Allah otići ću da ih posetim ove zime. Poznanik iz Beograda mi je omogućio da nabavim Kur'an i pročitavši ga relativno brzo više nije ostalo ni mikrograma sumnje u meni.
Tada su nastupili sledeći postupci: ako želim da postanem musliman i odreknem se prethodnog načina života to se mora i u delu učiniti. Neće se nikome prihvatiti vera bez dela niti dela bez vere! I danas proučavam Islam, jedva čekam odlazak u Sarajevo u decembru (2001 op.a.) i trudim se da živim onako kako bi Allah bio sa mnom zadovoljan. Za sada, niko ne zna za moju veru od prijatelja i rođaka, samo su primetili moje interesovanje. Tako stvari stoje do sada, a šta će se dogoditi u buduće, samo Allah zna.
8)
