Quantcast

Doza nauke i kulture

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Zanimljive činjenice o prirodi i njenim zakonima


Svi se oduševljavamo božanstvenim čarima prirode koja nas okružuje. No, koliko zapravo znamo o njoj? Pripremili smo za vas fantastične činjenice o prirodi i njenim zakonima koje će vas oduševiti.

1. U Kanadi se nalazi više jezera nego u svim ostalim državama na svetu – zajedno. Ova država je dom za oko 60% svetskih jezera.

2. Pećine dišu. Udahnu i izdahnu velike količine vazduha kada se pritisak na površini menja i vazduh juri u ili izvan pećine pokušavajući da uspostavi balans.

3. U ovom trenutku, Zemlja je usred ledenog doba koje je počelo pre oko 2,58 miliona godina. Trenutno se nalazimo u interglacijalnom razdoblju koje je započelo pre 10,000 do 15,000 godina, a može trajati i narednih 50,000 godina pre nego što globalna glacijacija ponovno počne.

01 Zanimljive cinjenice priroda 1 Doza nauke i kulture: Zanimljive činjenice o prirodi i njenim zakonima

4. Antarktik je najhladniji, najsušniji i najvetrovitiji kontinent, a takođe ima najvišu prosečnu visinu. Unutrašnjost kontinenta se tehnički smatra najvećom pustinjom na svetu.

5. Na Antarktiku padne vrlo malo snega. Ako se pitate zbog čega je onda ovaj kontinent prekriven snegom, odgovor je: zato što se sneg koji padne na Antarktik gotovo nikada ne topi.

6. Antarktik je jedini kontinent bez gmazova ili zmija.
7. Postoji više od 2,000 različitih vrsta minerala, ali manje od 100 minerala smatra se lepim ili dovoljno trajnim da se koriste kao drago kamenje. Od tih 100, samo njih 20 koristi se u standardnoj proizvodnji nakita.

02 Zanimljive cinjenice priroda 1 Doza nauke i kulture: Zanimljive činjenice o prirodi i njenim zakonima

8. Istanbul (Turska) je jedini grad na svetu koji leži na dva kontinenta.

9. Sibir je dom za oko 25% svih šuma na svetu. Zbog toga je Rusija najveći pretvarač ugljen-dioksida u kiseonik na svetu.

10. Celokupna voda (na globalnom nivou) kruži u okviru zatvorenog sistema, tako da retko dolazi do gubitka ove materije. Stoga je voda koja je na našoj planeti bila pre milion godina, prisutna i dan-danas.

11. Mont Everest svake godine naraste za oko 5-10 milimetara zahvaljujući indijskom potkontinentu koji se sudara sa Evroazijom.

12. 50 najviših planina na svetu nalazi se u Aziji.

13. Geografski gledano, Hulunbuir je najveći grad na svetu. Nalazi se u Unutrašnjoj Mongoliji, autonomnoj regiji koja pripada Kini, a zauzima površinu od 263,953 kvadratnih kilometara. Uprkos tome što zauzima ogromnu površinu, u ovom gradu živi tek 2,5 miliona ljudi.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
03 Zanimljive cinjenice priroda 1 Doza nauke i kulture: Zanimljive činjenice o prirodi i njenim zakonima

14. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, reka Roe najkraća je reka na svetu. Dugačka je samo 61 metar, a nalazi se u blizini Grejt Folsa, grada u američkoj saveznoj državi Montana.

15. 60% kopnene površine Afrike prekrivaju pustinje i neplodna zemlja.

16. Kada bismo mogli smanjiti Sunce na veličinu belog krvnog zrnca, Mlečni put bio bi veličine Sjedinjenih Država.

17. Kada su tri potresa jačine oko osam stepeni po Rihterovoj skali pogodila južni deo SAD-a 1811. i 1812. godine, reka Misisipi počela je da teče unatrag, a u Tenesiju se “stvorilo” veliko Rilfut jezero.

18. Teško je utvrditi koliko je tačno dubok pesak u Sahari, ali prema procenama, njegova dubina u proseku iznosi oko 150 metara, odnosno 320 metara od vrha dina do senovite podloge.

19. BPM 37093 (poznata i kao Lusi) jeste zvezda koja se u potpunosti sastoji od dijamanata. Udaljena je oko 50 svetlosnih godina od planete Zemlje (sazvežđe Kentaur) i ima dijamantsko jezgro od 10 decilona (1×10 na 34) karata, što otprilike iznosi oko 2 septiliona (10 na 42) metričkih tona.

20. U svemiru, astronauti ne mogu da plaču, jer suze ne mogu teći bez gravitacije.

21. Zvuk putuje mnogo brže kroz čelik nego što putuje kroz vazduh: zvuk putuje 5,100 m/s kroz čelik, 1,480 m/s kroz vodu i 330 m/s kroz vazduh.

04 Zanimljive cinjenice priroda 1 Doza nauke i kulture: Zanimljive činjenice o prirodi i njenim zakonima

22. Kada zamahnete bičem u vazduhu, oštri zvuk koji nastane zapravo je zvuk probijanja zvučnog zida, jer je bič prvi objekat (koji je napravio čovek) koji može probiti zvučni zid.

23. Snaga potrebna za uklanjanje noge iz živog peska pri brzini od jednog centimetra u sekundi zahtevaće istu količinu snage kao da podižete osrednji automobil.

24. Kada je Anders Celzijus (1701-1744) stvorio Celzijusovu skalu, ona je bila naopako: 0℃ je bila tačka ključanja vode, a 100℃ tačka smrzavanja. U godini Celzijusove smrti, Karl fon Line obrnuo je skalu.

25. Kada se bace na čvrstu površinu, staklene i metalne kugle odskočiće više od gumenih. Razlog tome je taj što se gumene kugle deformišu kada udare o površinu i ponovo se vraćaju u svoj primarni oblik kada se odbijaju – zbog čega gube energiju.

26. Uragan u 10 minuta oslobodi više energije od svih svetskih nuklearnih oružja zajedno.

Aleksandra Grujić
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
31.918
Verovatno ne, ali o cemu mislis .
Isto tako ne mogu da nadjem sad na netu vise o podzemnim rekama u Sahari.
Ljudi već hiljadama godina vole da grade podzemne skrivene prostorije i tunele iz raznih razloga. Navodno je dosta toga napravljeno u Evropi. Na nekim mestima su već i otkriveni delovi tih tunela....Ako je u Egiptu postojala civilizacija koja je mogla da napravi piramide, nekoj sličnoj uopšte ne bi bio problem da napravi hiljade km tunela po Evropi?
Da malo razradim ideju: Kada bi ljudi kolonizirali Mars, to bi morali biti PODZEMNI gradovi, POVEZANI TUNELIMA! Da se nije nešto slično događalo i na Zemlji nekada davno?
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Kulturološke razlike – mudre i korisne stvari koje bi trebalo da naučimo od Japanaca


Kada je u pitanju kultura življenja, a naročito vaspitanje dece i radna etika, obično uzimamo za primer zemlje Skandinavije, koje su u tom pogledu daleko otvorenije, opuštenije i organizovanije, držeći se zdravorazumskih vrednosti i svoje autonomije, u odnosu na zapadnjački potrošački duh i patrijarhat i predrasude koje ga prate. Za nas su te vrednosti u ovom trenutku kolektivno nedostižne, baš kao da pripadaju Marsovcima, ili Japancima – ali ako razmišljamo van okvira, postoje vrednosti i prakse koje možemo individualno usvojiti i praktikovati, jer su mudre, razumne, valjane i u skladu sa našim stavovima i težnjom da budemo otvorenog duha i da živimo opuštenije i ispunjenije. Evo nekih stvari koje bi trebalo da naučimo od Japanaca, a odnose se uglavnom na poštovanje.

U japanskim školama učionice, hodnike i toalete ne čiste “tetkice” nego učenici, zajedno sa svojim učiteljima i nastavnicima. Oni tu borave, oni koriste sve te prostorije i na njima je da ih održavaju u redu. To je lekcija iz skromnosti, ravnopravnosti i odgovornosti. Rad se poštuje, kao i red i čistoća. A svako ko lično učestvuje u održavanju reda, neće imati nikakav poriv da iz besa i destrukcije pravi nered.

masaaki komori qwPSnBvdhtI unsplash e1596176038255 Kulturološke razlike – mudre i korisne stvari koje bi trebalo da naučimo od Japanaca

U Japanu se vreme poštuje – tačnost je zakon. Njihovi vozovi kasne prosečno sedam sekundi godišnje. Mi ne možemo naterati železnički i autobuski saobraćaj da usvoji japanske standarde tačnosti, ali možemo u svom životu, u svojoj porodici i u svom poslu negovati poštovanje vremena, tačnost i ažurnost.

U Japanu postoji radno mesto “inženjer zdravlja” – u suštini, ti radnici su higijeničari, odnosno, čistači, i za svoj rad su veoma dobro plaćeni. Oni ne bi razumeli pretnju koju roditelji često upućuju deci “čistićeš ulice, ako ne završiš školu”.

Mobilni telefoni se ne koriste u gradskom prevozu, restoranima i javnim mestima – zato što to uznemirava druge i nije pristojno. Niko nije dužan da sluša vaš razgovor u prevozu, ili na nekom drugom javnom mestu, kao što i oni koji sa vama sede u restoranu ili kafiću zaslužuju vašu pažnju i prisutnost (a ne kuckanje po mobilnom).

Od prvog do šestog razreda osnovne škole, deca izučavaju predmet “etika” – mali Japanci uče kako da se ophode prema drugim ljudima, kako da rešavaju sukobe, kako da iskažu poštovanje i da uspostave i održe korektne i stabilne međuljudske odnose.

Japanski standard je veoma visok, oni dobro zarađuju i spadaju u najbogatiju naciju. Ali japanski roditelji nikada ne angažuju kućne pomoćnice i dadilje, oni sami brinu o svojoj deci i svojim domovima.

sorasak  UIN pFfJ7c unsplash e1595862797655 Kulturološke razlike – mudre i korisne stvari koje bi trebalo da naučimo od Japanaca

U mlađim razredima nema ocena. Zato što se u Japanu ne podstiče takmičarski duh, ambicija, vrednovanje – cilj obrazovanja je pre svega izgradnja zdrave i stabilne ličnosti, svesne svoje vrednosti.

Hrana se ne baca u Japanu. Tamo svi jedu onoliko koliko im je potrebno – zato i nemaju problem sa gojaznošću, kao što ga imaju Amerikanci.

U školama, deca imaju pola sata pauze za ručak, da bi jela bez žurbe. A posle obroka, uvek peru zube.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
31.918
malo crnog humora: radijacija nakon Hirošime i Nagasakija je dovela do evolucije Japanaca pa su stigli I do ovog ( sa čim smo imali problema još i 90tih) :

"Od prvog do šestog razreda osnovne škole, deca izučavaju predmet “etika – mali Japanci uče kako da se ophode prema drugim ljudima, kako da rešavaju sukobe, kako da iskažu poštovanje i da uspostave i održe korektne i stabilne međuljudske odnose. :rotf: :rotf:
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Zanimljive činjenice o ljudskom telu


Funkcionisanje ljudskog tela je oduvek bilo intrigantno i interesantno za ispitivanje. Ovom prilikom predstavljamo vam 40 fascinantnih činjenica koje svako od nas treba da zna o svom telu.

1. Probavne kiseline u želucu dovoljno su jake da rastvore cink. Srećom, ćelije u sluznici želuca obnavljaju se dovoljno brzo da kiseline nemaju vremena da ga rastvore.

2. Pluća sadrže više od 300,000 miliona kapilara. Ukoliko bismo ih raširili njihova ukupna širina iznosila bi 2,400 km.

3. U proseku, muškarci su snažniji od žena za 30%, pogotovo u gornjem delu tela.

4. Ljudska kost je jaka kao granit. Blok kosti veličine kutije šibica može podneti težinu od 9 tona – to jest, četiri puta više od betona.

5. Noktima je potrebno šest meseci da izrastu od baze do vrha.

6. Najveći organ u telu je koža. Odraslog čovjeka pokriva oko 1.9 m2. Koža se konstantno obnavlja. U životu prosečne osobe, oko 18kg kože biće odbačeno i zamenjeno novom.

01 DNIK Cinjnice o ljudskom telu Doza nauke i kulture: Zanimljive činjenice o ljudskom telu

7. Kada spavate narastete za oko 8mm. Sledećeg dana ponovo se smanjite na svoju prethodnu visinu. Razlog tome je što se diskovi hrskavice stisnu poput sunđera kada stojite ili sedite.

8. Ljudi udahnu više od 6 milijardi tona kiseonika godišnje.

9. Svaki bubreg sadrži 1 milion individualnih filtera. U proseku, oni filtriraju oko 1,3 litara krvi po minuti, a izbace do 1,4 litara urina dnevno.

10. Fokusni mišići očiju pokrenu se oko 100,000 puta na dan. Da bi mišići nogu postigli isto, trebalo bi hodati 80 km svaki dan.

11. Jedno krvno zrnce napravi potpuni krug u telu za samo 60 sekundi.

12. Oči primaju oko 90 posto svih informacija, što nas u osnovi čini vizuelnim stvorenjima.

13. Kada čovek duboko spava (što je poznato kao REM faza sna) njegovo telo iskusi privremenu paralizu.
14. Nervni impulsi putuju do i iz mozga brzinom od 274 kilometra na sat.

15. Težina tipičnog ljudskog mozga iznosi oko 1,4 kg. Mozak sadrži nekoliko milijardi neurona spojenih stotinama triliona sinapsi.

16. Krv pređe 96,540 km kroz telo prosečnog čoveka… svaki dan! Poređenja radi, dužina Zemljinog ekvatora je oko 40,070 kilometara. Prema publikaciji objavljenoj na Franklin Institutu, procenjuje se da bi sve krvne žile u ljudskom telu, kada bi se mogle razvući od kraja do kraja, okružile Zemlju četiri puta. To znači da telo odrasle osobe sadrži oko 160,000 km arterija, vena i kapilara.

17. U proseku, žene trepnu duplo više puta od muškaraca.

18. Zubi počinju da se razvijaju i rastu šest meseci pre nego što se beba rodi.

02 DNIK Cinjnice o ljudskom telu Doza nauke i kulture: Zanimljive činjenice o ljudskom telu

19. Ukoliko se prejedete vaš sluh oslabi.

20. Vaš nos može zapamtiti 50,000 različitih mirisa.

21. Više od 90% bolesti uzrokovane su ili zakomplikovane stresom.

22. Potrebno je 17 mišića da se nasmejete i 43 da se namrštite.

23. Svaki dan, telo odrasle osobe proizvede 300 milijardi novih ćelija.

24. Što je hladnija soba u kojoj spavate, to su veće šanse da ćete imati loše snove.

25. U proseku, desnoruki žive devet godina duže od levorukih.

26. Svi znamo da svaki čovek poseduje unikatan otisak prsta, ali činjenica je da posedujemo i unikatan otisak jezika.

27. Bebe se rode sa 350 kostiju, dok odrasli imaju 206. U toku odrastanje neke od kostiju se spajaju.

28. Do šezdesete godine, 60% muškaraca i 40% žena će hrkati. Iako je glasnoća hrkanja u proseku 60 decibela (glasnoća normalnog ljudskog govora), neki ljudi hrču jačinom i do 80 decibela – što je jednako glasnoći zvuka pneumatske bušilice. 85 decibela smatra se opasnim za ljudske uši.

29. Procenjuje se da mozak proizvede 70,000 različitih misli u toku dana.

03 DNIK Cinjnice o ljudskom telu Doza nauke i kulture: Zanimljive činjenice o ljudskom telu

30. Osmeh je najčešće korišćen izraz lica.

31. Prosečna osoba sanja više od 1,460 snova godišnje.

32. Trepnete 20,000,000 puta godišnje.

33. Prehladu mogu uzrokovati više od 200 različitih virusa, a nijedan od tih virusa ne uzrokuje grip.

34. Jedna četvrtina kostiju u vašem telu nalazi se u nogama.

35. Svake sekunde, u našem mozgu desi se oko 100,000 hemijskih reakcija.

36. U prvih 6 nedelja ljudskog embrionalnog razvoja samo X hromozom vrši uticaj. To znači da svi počnemo kao žene. Bradavice se formiraju pre nego što Y hromozom počne da deluje – i to je upravo razlog zašto muškarci uopšte i imaju bradavice.

37. Dužina vašeg stopala jednaka je udaljenosti između ručnog zgloba i lakta.

38. Vaše oči stalno vide nos, ali ga mozak konstantno ignoriše.

39. Kada prislonite školjku na uho, ne čujete okean već svoju krv.

40. Nakon rođenja veličina očiju ostaje ista, za razliku od nosa i ušiju, koji nikada ne prestaju da rastu.

Aleksandra Grujić
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Kako je zapravo nastala Darvinova teorija evolucije
Autor teorije evolucije, engleski prirodnjak Čarls Darvin (1809-1882) rodio se pre
tačno 210 godina. Ovo je priča o kreatoru jedne od najpoznatijih svetskih teorija!
„Za bilo koga ko bude proučavao simbole našeg doba“, piše engleski biolog i mislilac Tomas Haksli (1825–1895), „pojava filozofije evolucije, u odnosu na njenu poziciju na tronu ljudske misli, na koju je stigla iz limba prezrenih i, kako su se mnogi nadali, zaboravljenih stvari, predstavljaće najveće znamenje 19. veka.“



Njen kreator, autor teorije evolucije, engleski prirodnjak Čarls Darvin (1809-1882) rodio se 12. februara, pre tačno 210 godina. Tokom većeg dela života koji se sasvim smestio u 19. vek, Darvin je bio poznat širom Engleske isključivo kao autor knjige „Putovanje broda Bigl” koja mu je uz slavu donela i materijalnu sigurnost, a sadržala je brojne egzotične biološke nalaze sa putovanja iz mladosti.

Čitave četiri decenije nakon povratka sa HMS Bigla, Darvin je neprekidno boravio u svojoj kući u Daunu, bez ikakve volje da bilo kuda ponovo putuje. No, mada ga je tokom ovog perioda ideja o preobražaju živog sveta podsticala da sakuplja i tumači dokaze iz paleontologije, embriologije, geologije, botanike i zoologije, Darvin je svoju teoriju držao gotovo u tajnosti sve do 1859. godine.

Jedan od razloga zašto je tako bojažljivo nastupao sa svojim „poreklom sa modifikacijom“ bilo je stanje u kom se transformističko učenje zateklo sredinom 19. veka. Biologijom tog doba do te mere dominira fiksističko učenje francuskog anatoma i oca paleontologije Žorža Kuvijea (1769–1832), da se samom Darvinu činilo kako se u naučnim krugovima na transformizam gleda gotovo kao na jeres.

Koreni transformizama sežu u 17. vek, dok se kao učenje o promenama u živom svetu ozbiljnije razvija sa istraživanjima švedskog botaničara Karla Linea (1707–1778). Krajem XVIII veka, uz razvoj matematike i sve češća otkrića fosilnih ostataka transformizmu se okrenuo veliki broj prirodnjaka. Među njima je bio i deda Čarlsa Darvina, Erazmo (1731–1802), koji je 1794. godine objavio „Zoonomiju ili zakon organskog života“.

Njegovo delo nije presudno uticalo na unuka. Čarls Darvin je, kako piše u „Autobiografiji“, dva puta čitao „Zoonomiju“, ali je došao do razočaravajućeg zaključka o preteranom udelu spekulacija u odnosu na činjenice. Kako piše Tomas Haksli „Erazmo Darvin je zapravo anticipirao pojavu Lamarka, a ne Čarlsa Darvina“.

Prvu celovitu teoriju evolucije pre Darvina postavio je Žan-Batist Lamark (1744–1829) u knjizi „Zoološka evolucija“ iz 1809. godine, ali je zapravo on i najodgovorniji za propast svoje teorije. U dugoj debati sa Kuvijeom nije uspeo da odbrani transformističke ideje koje su prirodnjaci, potom, napustili.

Darvin je umesto jedinki počeo da posmatra ponašanje populacija, dao je objašnjenje kako dolazi do transformacije u prirodnoj selekciji. Na njega je u najvećoj meri, uz Lamarka, uticalo delo engleskog geologa Čarlsa Lajela (1797–1875) „Principi geologije“ koju je čitao tokom putovanja Biglom.

Ispostavilo se, međutim, da on nije jedini koji se u tišini bavio transformizmom. U proleće 1857. godine, Darvinu je u Daun stiglo pismo sa Malajskog arhipelaga, koje mu je poslao istraživač Alfred Rasel Volas (1823–1913) i u kome izlaže svoje viđenje borbe za opstanak, do kog je nezavisno došao i koje je objavio prethodne, 1856. godine.

Smatra se da je pojava Volasove alternativne teorije zapravo, u najvećom meri podstakla Darvina da sa svojim učenjem konačno izađe u naučnu javnost. Ispostaviće se da među naučnicima ipak nije bilo nepoznato čime se Darvin bavi i on će tokom sledeće godine odgovarati na brojna pisma koja ga podstiču da svoju teoriju objavi. To Darvinovo prvenstvo kao tvorca evolucije čini neupitnim.

No, Darvin će naredne godine ipak ubrzati rad na knjizi, da bi u novembru 1859. godine, „Poreklo vrsta“ (Origin of Species by Means of Natural Selection) izašlo iz štampe. Prvo izdanje knjige doživelo je neverovatan uspeh za jednu naučnu knjigu, verovatno jednu od poslednjih koje su pisane jezikom razumljivim širokoj publici i čiji se prvi tiraž rasprodao za nedelju dana. Cinici zato umeju da kažu kako je Bogu sedam dana trebalo da napravi svet, a Darvinu da u njega uvede teoriju evolucije.
_________________________________________

*Po motivima eseja “Evolucija brodskog prirodnjaka” od istog autora

Izvor: Naukakrozprice.rs
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM


Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne, dok su neke druge ubrzo posle rođenja spremne da trče?

Zbog čega se rađanje čoveka toliko razlikuje od dolaska na svet ostalih sisara? Da bi mogli da dođemo do odgovora, vratimo se u daleku prošlost. Pre oko 4 do 6 miliona godina, čovekovi preci koji su živeli u šumama Afrike, počeli su postepeno da se izdižu iz četvoronožnog položaja i da vežbaju dvonožni hod. Takav položaj omogućio mu je da baca, hvata i drži predmete dok se kreće, da više dodiruje i istražuje. Odjednom je postao izdržljiviji i mogao je da se duže kreće. Sve zajedno, to je dramatično podstaklo razvoj njegovog mozga.

Veliki mozak traži veliku glavu. A glava čovekovog novorođenčeta toliko je velika i toliko teško prolazi kroz porođajni kanal da je nužno da se, krećući se kroz njega, rotira. Ta rotacija bebine glave u porođajnom kanalu tokom rađanja ne događa se kod ostalih primata, jer im je karlica dovoljno široka da beba jednostavno prođe.

Promena četvoronožnog hoda u dvonožni uzrokovao je raznolike anatomske promene. Butna kost je promenila ugao tako da su se stopala našla tačno ispod centra tela. Tako su lakše pomerali kukove i održavali ravnotežu pri hodu. Noge su postale duže, a kičma je poprimila oblik latiničnog slova S. Prsti na stopalima su postali kraći i poređani u liniju – više nisu služili za hvatanje za grane već za odgurivanje stopala prilikom koračanja. Karlica je promenila oblik, postala je uspravna, vrlo uska i nepovoljna za rađanje. Kod muškaraca je ona još uža i zgodna za brzo i spretno kretanje, dok su kod žena kukovi širi kako bi mogle da rađaju decu.

Naša novorođenčad, za razliku od ostalih sisara, odmah po rođenju ne mogu samostalno da se kreću, jedu ili rade bilo šta drugo, bez obzira što je mozak bebe čoveka daleko aktivniji u odnosu na životinjski. Potrebno je još nekoliko meseci da bi bebe počele da prave prve značajnije pokrete, a čitava godina da bi počele da hodaju.

Razlog za to je što se bebe rađaju u ranijoj razvojnoj fazi, nezrelije u odnosu na životinje.

Zašto je to tako? Težak porođaj i rađanje nezrele bebe je rezultat upravo pomenutih evolutivnih promena. Mozak bebe je veliki, a karlica majke uska. Kada bi se beba rađala u istoj razvojnoj fazi kao većina sisara, beba ne bi mogla da prođe kroz porođajni kanal. Kada bi majčina karlica bila šira, majka ne bi mogla da se kreće dovoljno efikasno na dve noge. Ovo objašnjenje – takozvana akušerska dilema – počiva na nužnom kompromisu ta dva zahteva: porođaj počinje kada je bebina glava toliko porasla da jedva prolazi kroz porođajni kanal i zato se porođaj odvija sporo i bolan je, a bebe su nezrele.

Tako nezrele bebe, potpuno nesposobne za život bez velikog angažovanja majke, tokom prve godine nastavljaju da rastu i razvijaju se stopom koja je slična onoj u fetalnom dobu.

Istovremeno, tela novorođenih beba su takođe vrlo velika u odnosu na telo majke. Sve ovo navodi naučnike na zaključak da majke tokom trudnoće i porođaja dolaze do svojih metaboličkih granica. Uz tako težak porođaj i prezahtevan postporođajni period kada se majka predano brine o detetu dojeći ga toliko često da ono za godinu dana poraste oko 25 centimetara i utrostruči svoju kilažu, ne čudi što su milionima godina žene često rađale tek po jedno dete.

Pretpostavlja se da se značajajna promena u načinu života, veličini porodice i populaciji dogodila se tek mnogo kasnije, tokom neolitske revolucije koja je počela oko 10.000 godina p.n.e.

Čovek, koji je do tada bio nomad i živeo od lova i sakupljanja plodova, počeo je da pravi stalne naseobine i uzgaja žitarice. Iako je živeo bezbednije i lagodnije, promene koje su se u tom periodu događale sugerišu da je kvalitet života opao. Naime, njegova ishrana postala je manje raznovrsna – dominirale su žitarice umesto najrazličitijih plodova. Živeo je kraće, u mnogome zbog bolesti koje su prešle sa stoke na ljude i koje se brzo šire u gustim naseobinama.

Ipak, u odnosu na nomade, lovce-skupljače, ljudi neolita imali su sigurnost. Kako nisu stalno u pokretu, žene se lakše staraju o deci, imaju više hrane i vremena i mogu da rađaju više dece.



(M. Đ. / Elementi)
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
ZAŠTO U SRBIJI NE POSTOJI VEČNOKRET?


Da li ste primetili kako u srpskom jeziku ne postoji reč za perpetuum mobile? Ili pak postoji?

Sasvim je, naime, uobičajeno da se u knjigama iz fizike i još češće, u onima koje pretenduju da se bave fizikom na kakav egzotičan način, i danas navodi samo latinski naziv perpetuum mobile za uređaj koji se kreće bez ulaganja energije. Uređaj koji je, bez obzira na jezik, teorijski nemoguće napraviti pošto je to u suprotnosti i sa Prvim i sa Drugim principom termodinamike.

Jezik fizike, od njenih početaka u XVII i u naredna dva veka, sasvim nalik na filozofiju, bio je isključivo latinski. Potom su njom naizmenično dominirali francuski i nemački, sve dok u XX veku engleski nije preuzeo apsolutnu prevlast u svim fizičkim naukama. Sa buđenjem “nacionalnih” nauka pojmovi, imena veličina i fenomeni dobili su lokalne nazive (često vrlo slične i razumljive jer su iz istih latinskih korena), pa se vrlo iznimno danas koriste originalna latinska imena kao perpetuum mobile.

Fizika se u Srbiji izuzetno kasno razvila i mada je danas (uz IT i biomedicinska istraživanja) jedna od naših najuspešnijih disciplina, fizika kod nas zamah dobija u XX veku. Prva ikada održana predavanja iz fizike na teritoriji Srbije drže se tek od 1839. godine, po osnivanju Liceja, što je naša prva ustanova visokog obrazovanja koja će kasnije prerasti u Veliku školu i potom Univerzitet, i to u okviru predmeta Prirodoslovlje ili Jestastveslovlje (to je bio nesrećni slavenoserbski naziv za fiziku i druge prirodne i tehničke nauke). Ova predavanja studentima decenijama ne drže fizičari nego lekari, filolozi i filozofi jer fizičara u Srbiji tokom većeg dela XIX veka – nema.

No, zahvaljujući izvanrednom trudu lekara Vuka Marinkovića (1808-1859), profesora fizike na Liceju od 1849. do 1859. u srpski jezik su uvedeni gotovo svi danas znani pojmovi iz fizike i drugih srodnih nauka, ali i svakodnevnog života, koji je danas teško zamisliv bez pojmova iz prirodnih nauka. Budući autor prvog udžbenika iz fizike izdatog u Srbiji, obimnog i sjajno napisanog dela u dva toma pod nazivom “Načela fizike”, Marinković je za potrebe ove knjige osmislio lepe srpske nazive za pojmove kao što su težina, masa, sila, gustina, putanja i zračenje.

Njegovo ime za perpetuum mobile bilo je – večnokret. Međutim, ovaj naziv se nije održao ni u govoru, ni u literaturi. Cinik bi u tome čak mogao videti kako se u Srbiji nikada nisu pomirili sa nemogućnošću postojanja perpetuum mobile-a, pa mu ni ime nije prihvaćeno. Naravno, i neki drugi Marinkovićevi pojmovi, mahom oni koji su se oslanjali na slavenoserbska rešenja, nisu opstali i kasnije su zamenjeni drugim imenima. Takav primer je dviženje za jedan od centralnih fizičkih pojmova koji danas jednostavno zovemo – kretanje. No, zaista je zanimljivo kako večnokret nije čak dobio ni alternativno ime, mada se često koristi.

Marinković je bio impresivno obrazovan srpski lekar iz Novog Sada, koji se školovao u Egeru, Pešti, Beču i Berlinu. Kad mu je tokom revolucije 1849. u požaru nakon bombardovanja Novog Sada izgorela kuća, a on ostao bez imovine i biblioteke, sa porodicom se doselio u kneževinu Srbiju kako bi predavao na Liceju u Beogradu. Mesto profesora fizike bilo je hronično upražnjeno i pošto ga je knezu Aleksandru Karađorđeviću za to postavljenje preporučio ministar prosvete, prihvatio se posla. I na tom položaju ostao do smrti.

Po izričitom nalogu Ministarstva prosvete je 1851. napisao udžbenik za svoja predavanja “Načela fizike”, a u njegovoj pripremi je kombinovano koristio ubedljivo najbolje preglede iz fizike na francuskom i nemačkom tog doba. Knjiga je pisana ne samo za studente već i “za samouke”, kako navodi autor. Vrlo je čitka i danas, a može se lako naći i pregledati u digitalnom arhivu Matice srpske. Na fotografiji je prikazana jedna tabla sa ilustracijama iz drugog toma Načela.

Ovo delo, izuzetno važno za razvoj prvih naučnika i inženjera u Srbiji, ipak nije prva naša knjiga posvećena fizici, budući da je u Austro-Ugarskoj još 1801. Atanasije Stojkovič štampao delo “Fizika”. No, pisano na izumrlom slavenoserbskom jeziku, visokoparnim, enciklopedijskim stilom, mada istorijski bitno i danas vrlo poznato, Stojkovičevo delo ostalo je “nepročitano” i imalo daleko manje uticaja na razvoj nauke od Marinkovićevih danas podosta zaboravljenih “Načela fizike”.



Tekst: Slobodan Bubnjević
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
31.918
ZAŠTO U SRBIJI NE POSTOJI VEČNOKRET?


Da li ste primetili kako u srpskom jeziku ne postoji reč za perpetuum mobile? Ili pak postoji?

Sasvim je, naime, uobičajeno da se u knjigama iz fizike i još češće, u onima koje pretenduju da se bave fizikom na kakav egzotičan način, i danas navodi samo latinski naziv perpetuum mobile za uređaj koji se kreće bez ulaganja energije. Uređaj koji je, bez obzira na jezik, teorijski nemoguće napraviti pošto je to u suprotnosti i sa Prvim i sa Drugim principom termodinamike.

Jezik fizike, od njenih početaka u XVII i u naredna dva veka, sasvim nalik na filozofiju, bio je isključivo latinski. Potom su njom naizmenično dominirali francuski i nemački, sve dok u XX veku engleski nije preuzeo apsolutnu prevlast u svim fizičkim naukama. Sa buđenjem “nacionalnih” nauka pojmovi, imena veličina i fenomeni dobili su lokalne nazive (često vrlo slične i razumljive jer su iz istih latinskih korena), pa se vrlo iznimno danas koriste originalna latinska imena kao perpetuum mobile.

Fizika se u Srbiji izuzetno kasno razvila i mada je danas (uz IT i biomedicinska istraživanja) jedna od naših najuspešnijih disciplina, fizika kod nas zamah dobija u XX veku. Prva ikada održana predavanja iz fizike na teritoriji Srbije drže se tek od 1839. godine, po osnivanju Liceja, što je naša prva ustanova visokog obrazovanja koja će kasnije prerasti u Veliku školu i potom Univerzitet, i to u okviru predmeta Prirodoslovlje ili Jestastveslovlje (to je bio nesrećni slavenoserbski naziv za fiziku i druge prirodne i tehničke nauke). Ova predavanja studentima decenijama ne drže fizičari nego lekari, filolozi i filozofi jer fizičara u Srbiji tokom većeg dela XIX veka – nema.

No, zahvaljujući izvanrednom trudu lekara Vuka Marinkovića (1808-1859), profesora fizike na Liceju od 1849. do 1859. u srpski jezik su uvedeni gotovo svi danas znani pojmovi iz fizike i drugih srodnih nauka, ali i svakodnevnog života, koji je danas teško zamisliv bez pojmova iz prirodnih nauka. Budući autor prvog udžbenika iz fizike izdatog u Srbiji, obimnog i sjajno napisanog dela u dva toma pod nazivom “Načela fizike”, Marinković je za potrebe ove knjige osmislio lepe srpske nazive za pojmove kao što su težina, masa, sila, gustina, putanja i zračenje.

Njegovo ime za perpetuum mobile bilo je – večnokret. Međutim, ovaj naziv se nije održao ni u govoru, ni u literaturi. Cinik bi u tome čak mogao videti kako se u Srbiji nikada nisu pomirili sa nemogućnošću postojanja perpetuum mobile-a, pa mu ni ime nije prihvaćeno. Naravno, i neki drugi Marinkovićevi pojmovi, mahom oni koji su se oslanjali na slavenoserbska rešenja, nisu opstali i kasnije su zamenjeni drugim imenima. Takav primer je dviženje za jedan od centralnih fizičkih pojmova koji danas jednostavno zovemo – kretanje. No, zaista je zanimljivo kako večnokret nije čak dobio ni alternativno ime, mada se često koristi.

Marinković je bio impresivno obrazovan srpski lekar iz Novog Sada, koji se školovao u Egeru, Pešti, Beču i Berlinu. Kad mu je tokom revolucije 1849. u požaru nakon bombardovanja Novog Sada izgorela kuća, a on ostao bez imovine i biblioteke, sa porodicom se doselio u kneževinu Srbiju kako bi predavao na Liceju u Beogradu. Mesto profesora fizike bilo je hronično upražnjeno i pošto ga je knezu Aleksandru Karađorđeviću za to postavljenje preporučio ministar prosvete, prihvatio se posla. I na tom položaju ostao do smrti.

Po izričitom nalogu Ministarstva prosvete je 1851. napisao udžbenik za svoja predavanja “Načela fizike”, a u njegovoj pripremi je kombinovano koristio ubedljivo najbolje preglede iz fizike na francuskom i nemačkom tog doba. Knjiga je pisana ne samo za studente već i “za samouke”, kako navodi autor. Vrlo je čitka i danas, a može se lako naći i pregledati u digitalnom arhivu Matice srpske. Na fotografiji je prikazana jedna tabla sa ilustracijama iz drugog toma Načela.

Ovo delo, izuzetno važno za razvoj prvih naučnika i inženjera u Srbiji, ipak nije prva naša knjiga posvećena fizici, budući da je u Austro-Ugarskoj još 1801. Atanasije Stojkovič štampao delo “Fizika”. No, pisano na izumrlom slavenoserbskom jeziku, visokoparnim, enciklopedijskim stilom, mada istorijski bitno i danas vrlo poznato, Stojkovičevo delo ostalo je “nepročitano” i imalo daleko manje uticaja na razvoj nauke od Marinkovićevih danas podosta zaboravljenih “Načela fizike”.



Tekst: Slobodan Bubnjević
Ili jednostavno: Zašto izmišljati reč za nešto što NE postoji? :super:
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Šta da radite kad sami sabotirate svoje snove i ciljeve

Samosabotaža nije namera da učinite nešto loše, već način da se osećate sigurno, da sačuvate svoju zonu komfora i to svi rade. Kad ne ostvarujete svoje najbolje ideje, već ih puštate da odu i vraćate se rutini, kad provodite vreme okruženi ljudima koji su vam naporni i osećate njihov toksičan uticaj, kad ostajete u vezi sa osobom koja je mlaka i nesigurna, kad odugovlačite, odlažete i izbegavate sve ono što vas vuče van vašeg sigurnog kruga – to je zato da biste se osećali sigurno.

A sigurnost je jedna od osnovnih ljudskih težnji i iskazuje se kroz udobnost – kada nam postane neudobno, postajemo preplašeni, osećamo nepodnošljivi pritisak neizvesnosti i nije nam dobro. Želimo da nam bude dobro, dakle, ne želimo da se pomerimo iz zone komfora i prolazimo kroz zonu straha i strepnje, da bismo izašli sa druge strane i otkrili nešto ili ništa – jer možda uzalud rizikujemo i neće nam uspeti. Sve su to alati samosabotaže za kojima posežemo nagonski i koristimo ih krajnje spretno, bez razmišljanja. Ne treba vam nikakva vrsta talenta i nadarenosti da biste sebe sabotirali. A svaku vrstu talenta i nadarenosti možete uspešno sabotirati. Nije li to čudesno?


Samosabotaža se aktivira da bi se izbegla promena, jer svaka promena je neprijatna, ili barem ima svoje vrlo neugodne faze, dok se ne uvede u praksu. Treba nam vremena da razmotrimo promenu, da vidimo da li je ona u redu. Da shvatimo da smo mi i dalje u redu i da smemo da učestvujemo. Potrebni su nam dokazi da smo na dobrom putu. Um voli naučni pristup i slabo poklanja poverenje tako neosnovanim pojavama kao što je osećaj, sinhronicitet, znak… Potrebno je da budete milosrdni prema sebi i svom saboteru, koji samo želi da budete sigurni i bezbedni.

Najčešće, sebe sabotirate kada imate visoke težnje, velike snove, najveća očekivanja i najambicioznije ciljeve. Možete provesti život u aktivnoj samosabotaži i žaljenju što nikada niste uradili ono što ste najviše želeli, a to je tužno.

Ako ste rešeni da zaustavite samosabotiranje, moraćete da prigrlite nesavršenost. Da budete spremni na to da ćete povremeno zabrljati. Kao i da ćete raditi ono što drugi neće, pa ćete možda moći ono što drugi ne mogu. Da ćete biti sami sa svojim stremljenjima i da će vam drugi govoriti da odustanete, odnosno, da ćete morati sami da verujete u sebe i svoju viziju, kad niko drugi ne veruje. Moraćete da budete svesni prisustva i zadatka samosabotera, koji postupa iz samoodbrane i moraćete da pronađete neki drugi način da se zaštitite i osećate bezbedno.

Možda ćete morati da pronađete neke srodne duše, pored kojih ćete osećati da su vaši snovi ostvarivi i da je dobro, poželjno i normalno slediti svoje vizije i maštati o onome što želite. Što znači da ćete možda morati da se udaljite od nekih koji su vam već dugo bliski, a ne razumeju vas i ne podržavaju.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Podvezivanje uma

KAO PRIZVAN IZ NEBIĆA

Bio je pun tegoba, obrata i tajni život Aleksandra Grotendika, matematičara. Jednog od najvećih uopšte i najvećeg u 20. veku, a koji je iz reda prvorazrednih matematičara sveta otišao da živi kao iskušenik na obroncima Pirineja. I to samo posle dve decenije bavljenja ovom naukom, o kome će njegovi drugovi moći da kažu „Pojavio se kao prizvan iz nebića”, odnosno „Zablistao je kao meteor i nestao u tami”, čak i „Imao je neki vanzemaljski um” i slično.

Mi s mučninom usvajamo i to da je njegov otac Aleksandar (Saša) Šapiro, ruski Jevrejin, s petnaest godina, dvadeset dana odlazio na gubilište, zbog kolizije s carističkom vlašću, a potom i još jednom bio osuđivan na smrt, da bi pri pokušaju bekstva ostao bez ruke. I da tako kao invalid, a ulični fotograf, izdržava sebe i svoju porodicu.

Bili su, dakle, traumatični i detinjstvo i mladost Grotendika, rođenog 28 marta 1928. godine u Berlinu, samo pet godina pre dolaska Hitlera na vlast. Jer su otac i majka prebegli u Pariz, a njega kao dete poverili porodici nekog pastora u Hamburgu i gde ostaje sve do 1939. godine. Da za to vreme dobije tek nekoliko pisama od majke, a roditelje ne vidi. U Francuskoj su, pak, pre i za vreme rata oni tavorili po logorima kao „nepoželjni stranci”, kad majka oboleva od tuberkuloze, a otac 1942. godine skončava u gasnoj komori Aušvica.

Posle rata Aleksandar Grotendik počinje studije matematike u Monpeljeu, ali ga one ne zadovoljavaju, pa odlučuje da se obrazuje – sam. Zanima ga, recimo, šta su to dužina, površina, zapremina i slično, koje ne vidi da neko definiše i on bi se latio da ih odredi. No njegov profesor primećuje da samo „otkriva toplu vodu”, jer je to već učinio matematičar Anri Lebeg u svojoj teoriji mere i integrala. (Kao što je i, ne znajući za to, Ajnštajn bio formulisao statističku fiziku, a koja je kao nauka već postojala). Štaviše, reći će taj profesor, Lebeg je rešio i sve glavne probleme koji su postojali u matematici…

Naći će se da je on ispoljavao najređi dar da
domisli takve pojmove i strukture, koji
zahvataju samu suštinu stvari i sagleda
probleme što apstraktnije, ne bi li tim
putem prispeo i do (pojedinačnih) rešenja.
Ipak, talentovanog profesori ga savetuju da nastavi studije u Parizu i on odlazi 1948. godine, kod matematičara Eli Kartana. Kasnije, njemu drugi matematičar Anri Kartan predlaže da tezu za doktorsku disertaciju zatraži od profesora Lorana Švarca ili Žana Dijedonea, jednog od osnivača glasovite grupe „Burbaki”, a koji su tada radili u Nansiju. Bilo je to 1949. godine kada ga Švarc, već bio ovenčan nobelovom nagradom za matematiku (Fildsova medalja, 1936.), upućuje na četrnaest problema koje su on i Dijedone bili upravo objavili kao nerešene. Da Grotendik razmisli o bilo kom od njih, a svaki je bio dostojan teze za disertaciju.

Samouki matematičar
Sećajući se, kaže Švarc o tome: „Nismo ga videli nekoliko nedelja. Kada se pojavio, bio je rešio polovinu; a ubrzo i – sve ostale”. Student, dakle, iz provincije i gotovo samouk, ili barem skromnog obrazovanja, probleme čija su rešenja izmicala nobelovcu i vodećim matematičarima sveta!

Grotendikova teza za disertaciju zvaka se „Topološki tenzorski proizvodi i nuklearni prostori”, a odbranio ju je 1953 godine na Univerzitetu u Nansiju. Ali se potom udaljava od topoloških prostora, radeći na drugoj tezi o teoriji snopova u Parizu i gde se prepoznaju, inače, znaci algebarske geometrije, koju će kasnije da sazda, a što će mu doneti svetsku slavu. A to je oblast znanja koju je još Rene Dekart bio naznačio, onda kada je, recimo, govorio da su algebarske jednačine rešive geometrijskim putem i drugo, a što se u krajnjoj liniji može da protumači i kao: Postoji najviše jedinstvo između nauke o prostoru (geometrije) i nauke o vremenu (aritmetike).



Grotendik i Švarc (Vkipedija)

Jer su se dotle ove matematičke oblasti samo sporadično približavale jedna drugoj kroz zajedničke probleme u njima i slično, a sada Grotendik razvija različite teorije: šema, snopova, toposa, K-teoriju i ostale, kao moćna sredstva za rešavanje starih i novih problema. Naći će se da je on ispoljavao najređi dar da domisli takve pojmove i strukture, koji zahvataju samu suštinu stvari i sagleda probleme što apstraktnije, ne bi li tim putem prispeo i do (pojedinačnih) rešenja.

Postoje dva tipa matematičara, kaže Friman Dajson: jedni su uporedivi s pticama, a drugi sa žabana. Prvi vide predeo odozgo, iz opšte perspektive, a drugi, prebirajući po detaljima, dole po zemlji. Aleksandar Grotendik je, po svemu, pripadao prvom tipu naučnika. Kad bi otkrio takvo opšte stajalište, problemi bi se razrešavali bez osobitog napora, a što je najčešće činio neko drugi. Kao što bi on i radije rekonstruisao neki problem i njegovo rešenje sam, no što bi se latio da ga proučava iz knjiga.

Osnovna Grotendikova ideja bila je da
mnogostrukosti, objekte tretira
Zajedno sa „snopom” funkcija na njima,
a što u intuitivnom smislu nalazi
paralelu s odredbom stvari i bića putem
zbira svojstava koja ih karakterišu,
a ne i njihove „supstancije”, prirode”
i slično (Dejvid Hjum).
Mihail (Miša) Gromov (Abelova nagrada, 2009.) opisuje ga kao „apsolutnog učitelja”. Evo njegovih reči: „Aleksandar Grotendik je, nema sumnje, uveo novi način mišljenja, od značaja ne samo za matematičare ili naučnike, već i za samo ljudsko mišljenje, uopšte. To je način mišljenja da se uoče najpre sasvim proste stvari, one koje su apsolutno jasne, jer je na neki način uvek najznačajnije ono što nam je pred očima. Njegov genije je delom u tome što bi uvideo kreativan potencijal tih stvari, koje bi svako drugi inače zanemario. Dok bi on zastao na njima, formalizovao ih i tako sazdao nešto izvrsno.”



Mihail Gromov (Jutjub)

Površina: tačke i duhovi
Osnovna Grotendikova ideja bila je da mnogostrukosti, objekte tretira zajedno sa „snopom” funkcija na njima, a što u intuitivnom smislu nalazi paralelu s odredbom stvari i bića putem zbira svojstava koja ih karakterišu, a ne i njihove „supstancije”, prirode” i slično (Dejvid Hjum). To mu pomaže da dokaže važne teoreme u matematici, poput Riman-Rohove (1957.), ili Vejlove hipoteze (1965.) u teoriji brojeva i druge, ali i da naznači brojne oblasti istraživanja, a kojih je toliko mnogo, da se čini kao da ih nije mogao da sazda samo jedan čovek. (Pomenimo i da se dokaz Endru Vajlsa „Poslednje Fermaove teoreme”, iz 1995, godine, oslanja na ove radove).

Kaže, na primer Grotendik: „Površina se
ne sastoji samo od tačaka, već i od duhova koji
leže na njoj, kao i od duha same površine” i
drugo, a što ide u prilog stanovištu u filozofiji da je „svet jedan” (Tales), odnosno,
da su „priroda i duh samo dve strane jedne te
iste realnosti” (Fridrih fon Šeling) i sl.
A kad uvodi nove pojmove u matematiku, on često pribegava sadržinskoj oblasti, odabirući reči poput: duh, joga, motiv i slično. Kaže, na primer Grotendik: „Površina se ne sastoji samo od tačaka, već i od duhova koji leže na njoj, kao i od duha same površine” i drugo, a što ide u prilog stanovištu u filozofiji da je „svet jedan” (Tales), odnosno, da su „priroda i duh samo dve strane jedne te iste realnosti” (Fridrih fon Šeling) i slično.

Između 1953. i 1955. godine on predaje na Univerzitetu u Sao Paulo, u Brazilu, jer ne uspeva da se zaposli u Francuskoj, a sledeće, 1956. boravi u Kanzasu, u Americi. Po povratku, zapada u tešku depresiju zbog smrti majke od tuberkuloze, a koju nije nikada uspela da zaleči. Ipak, francuska država je imala sluha za genija i tako će 1957. godine, biti osnovan Institut za napredna istraživanja (IHES), u Parizu, na čijem se čelu našao Aleksandar Grotendik. Tu su držana predavanja i seminari, dok članovi nisu imali obavezu da objavljuju radove, niti da drže predavanja, već su samo zajedno obedovali u kantini i ispijali čajeve na pauzama.

Da bi ubrzo zatim, 1966. godine u Moskvi,
dobio i pomenuto najviše svetsko priznanje
u matematici, Fildsovu medalju, ali koju on
odbija da primi iz protesta protiv
sovjetskih vlasti zbog osude pisaca Andreja Sinjavskog i Julija Danijela, na sedam i pet
godina zatvora. Sam novčani deo te nagrade
bio je više od milion američkih dolara.
Rezultat: zbornik „Seminar iz algebarske geometrije (1960-1969)”, od 6.521 strane, ili knjiga Grotendika „Elementi algebarske geometrije” (1960, zajedno s Dijedoneom), od 1.774 strane i druge. Da bi ubrzo zatim, 1966. godine u Moskvi, dobio i pomenuto najviše svetsko priznanje u matematici, Fildsovu medalju, ali koju on odbija da primi iz protesta protiv sovjetskih vlasti zbog osude pisaca Andreja Sinjavskog i Julija Danijela, na sedam i pet godina zatvora. Sam novčani deo te nagrade bio je više od milion američkih dolara.

Međutim, tih godina njega sve više okupiraju ekološki i antinuklearni pokreti, pa 1967. godine tri nedelje boravi u Vijetnamu, držeći seminar iz algebarske topologije pod bombama, u šumi. Potom, godina 1968. u kojoj dolazi do studenskih protesta u Francuskoj i u više drugih zemalja sveta, a i intervencije sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj, što ga sve itekako dotiče. A kad 1970. godine doznaje da njegov Institut finansira i francusko Ministarstvo odbrane (iako sa samo 5% budžeta), on savetuje kolege da raskinu ugovor, ali niko osim njega ne pristaje na to.

Bio je to, može se reći, sam kraj „oficijelne” karijere ovog vizionara u nauci matematike, kada on, po vlastitim rečima, napušta „veliki svet matematičara”. Za nesreću, tada se i razvodi od svoje žene Mirej, s kojom je imao troje dece i osniva udruženje „Živeti i preživeti” (Vivre et survivre), koje inicira niz javnih protesta. U jednom od njih, Grotendik pesnicama obara dvojicu policajaca i biva osuđen na pola godinu zatvora i visoku novčanu kaznu. Zatvor uspeva da izbegne, ali ne i kaznu u novcu. Sledeće godine (uz pomoć Žan-Pjer Sera) biva angažovan na Kolež d’ Fransu, ali umesto da predaje matematiku, drži predavanja pod naslovom: „Treba li vršiti istraživanja u nauci?”, da tako ponovo ostane bez posla.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.920
Osamljivanje u Pirinejima
Valja reći i da je on bio apatrid, bez državljanstva (sve do 1972. godine) i s pasošem Ujedinjenih nacija, jer nije ni podnosio zahtev da ga dobije. I utoliko što je kao pacifista odbijao da služi vojni rok, a što mu je sve to otežavalo zaposlenje u zemlji. Potom se 1992. ženi Amerikankom Džastin Bombi, s kojom nadalje živi u komuni, osnovavaši je s pristalicama jednog načina hipi života.

Najzad, sa 60 godina biva penzionisan 1988,
kada dobija i Krafordovu nagradu (Pjerom
Delinjeom), koju takođe odbija da primi, a
i njen novčani deo (oko 750.000 dolara).
Aleksandar Grotendik čini još jedan pokušaj (1984. godine) da se zaposli u Monpeljeu, ali najpre njegov zahtev biva odbijen, pošto za poslednjih deset godina nije bio ništa objavio. No, ipak biva prihvaćen njegov projekat „Skica jednog programa”, u kome iznosi zanimljive ideje poput „dečjih crteža”, motiva i slično, a što su sve, moguće, tragovi „zlatne rude” za buduće istraživače u matematici. Najzad, sa 60 godina biva penzionisan 1988, kada dobija i Krafordovu nagradu (Pjerom Delinjeom), koju takođe odbija da primi, a i njen novčani deo (oko 750.000 dolara).

U pismu Švedskoj kraljevskoj akademiji nauka, od 19. aprila 1988, kaže zašto to čini: „Moral profesije naučnika (a posebno matematičara) do te mere je devalvirao da je jedna čista i otvorena krađa između kolega (posebno na štetu onih koji nisu u stanju, ili ne mogu da se brane) postala skoro opšte pravilo i u svakom slučaju nešto što svi dopuštaju, čak i u najdrastičnijim i najnečasnijim slučajevima”.

Da bi u avgustu 1991, razočaran što ga niko ne sledi na putu „samoizopštenja”, poverio svom učeniku Žanu Malgoaru 20.000 stranica beleški (pisama i drugo) na čuvanje, govoreći da napušta svoj dom u Vilkenu i da odlazi u selo čije ime drži u tajnosti. Reč je o Laseru na obroncima Pirineja, udaljenom oko 250 kilometara od Monpeljea, gde ostaje do kraja života – 13. novembea 2014 godine. Ispisujući tu na hiljade matematičkih i nematematičkih stranica i odbijajući svaki kontakt s ljudima, čak i sa svojom decom.

Među prvima od tih matematičkih dela su: „Dugačak put kroz teoriju Galoa” (1981.), „U potrazi za plastovima” (1983.), „Derivatori” (1987) i druga, a od ostalih: „Ključ snova” (1986), „Pohvala” (1981), „Žetva i setva” (1983-1985) – njegova biografija, i dalje neizdata u Francuskoj, ali dostupna u pdf formatu na 929 stranica. U pismu drugom učeniku, Liku Iliziju, od 3. februara 2010. godine, Grotendik zabranjuje svako izdavanje, preštampavanje i bilo koju drugu difuziju svojih radova i svoje zaostavštine. Završava ga rečima: „Ako bi moja želja kao autora, ovde jasno iskazana, ostala samo mrtvo slovo na papiru, neka sav stid od mog prezira padne na odgovorne ljude nelegelnih izdanja i dotičnih biblioteka”.

Ipak, Univerzitet u Monpeljeu je za sada popisao 18.000 stranica rukopisa i učinio ih dostupnim istraživačima. Ostalo je još oko 10.000 drugih – a mi imamo ovde u vidu još i to da je Aleksandar Grotendik spaljivao svoje rukopise…

Prof. dr Milan D. Tasić
 

Paula

Zainteresovan član
Poruka
163
Kulturološke razlike – mudre i korisne stvari koje bi trebalo da naučimo od Japanaca

Mobilni telefoni se ne koriste u gradskom prevozu, restoranima i javnim mestima – zato što to uznemirava druge i nije pristojno. Niko nije dužan da sluša vaš razgovor u prevozu, ili na nekom drugom javnom mestu, kao što i oni koji sa vama sede u restoranu ili kafiću zaslužuju vašu pažnju i prisutnost (a ne kuckanje po mobilnom).

Japanski standard je veoma visok, oni dobro zarađuju i spadaju u najbogatiju naciju. Ali japanski roditelji nikada ne angažuju kućne pomoćnice i dadilje, oni sami brinu o svojoj deci i svojim domovima.

Hrana se ne baca u Japanu. Tamo svi jedu onoliko koliko im je potrebno – zato i nemaju problem sa gojaznošću, kao što ga imaju Amerikanci.
Zanimljiv tekst. Ali prosto u neke stvari ne mogu da poverujem da li je stvarno istina? Ostavila sam ih u tekstu.
Na primer, mobilne telefone ne koriste u restoranima i na javnim mestima?
Roditelji ne angažuju kućne pomoćnice? Pa kako rade? Nemaju spremaćice koje im pomažu? To je za nepoverovati.
Na kraju, da se hrana ne baca. Da svi baš jedu koliko im je potrebno je idealiyacija.
Oni su sasvim drugi svet.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
227.942
Kulturološke razlike – mudre i korisne stvari koje bi trebalo da naučimo od Japanaca
Japanski standard je veoma visok, oni dobro zarađuju i spadaju u najbogatiju naciju. Ali japanski roditelji nikada ne angažuju kućne pomoćnice i dadilje, oni sami brinu o svojoj deci i svojim domovima.
boldovano nije tacno jer japanci ako ne angazuju dadilju decu vode u vrtice
 

shady92

Primećen član
Poruka
533
10 činjenica (Ne)održivog ljudskog bivstvovanja...

1. Na godišnjem nivou od Zemlje uzmemo oko 55 milijardi tona fosilne energije, minerala, metala i bio mase.
2. Eksploatišemo oko 50% više energije nego što je obnovljivo, a potrebe u odnosu na trenutnu populaciju bi nam zadovoljila 1.5 Zemlja.
3
. Zemlja je izgubila 80% šuma, a ovim tempom deforestacije svake dekade će se nepovratno gubiti 5-10% šumskog ekosistema.
4
. Nestalo je blizu 30% koralnih grebena, a trenutnim tempom prognozira se da bi još 60% moglo da nestane do 2050.
5. U narednih 30 godina prognozira se nestanak 1/5 faune, odnosno istrebljenje 28.000 životinjskih vrsta.
6. 75% vodenih ekosistema
je ugroženo ili neobnovljivo, uz 5.2 triliona plastične materije koja zagađuje i ugrožava ostatak u svetskim vodama.
7. 75% Zemljine kopnene mase je na neki način degradirano, što predstavlja pretnju po dobrobit 3.2 milijarde ljudi.
8
. 98% gradova sa više od 100.000 stanovnika zemalja u razvoju nalazi se ispod minimalnog praga zadovoljavajućeg kvaliteta vazduha, što rezultuje trenutnim . prosekom od oko 7 miliona smrtnih ishoda godišnje direktno uzrokovanim zagađenjem.
9. Do 2050. godine očekuje se porast svetske populacije do 9.7 milijardi stanovnika, uz zenit rasta od 10.2 miljardi do 2100. godine.
10. Predikcije i projekcije planetarne degradacije rađene tokom prošlog za ovaj vek su u marginama greške trenutno ekivalentne zaostatku 30-50 godina.
 

Paula

Zainteresovan član
Poruka
163
10 činjenica (Ne)održivog ljudskog bivstvovanja...

1. Na godišnjem nivou od Zemlje uzmemo oko 55 milijardi tona fosilne energije, minerala, metala i bio mase.
2. Eksploatišemo oko 50% više energije nego što je obnovljivo, a potrebe u odnosu na trenutnu populaciju bi nam zadovoljila 1.5 Zemlja.
3
. Zemlja je izgubila 80% šuma, a ovim tempom deforestacije svake dekade će se nepovratno gubiti 5-10% šumskog ekosistema.
4
. Nestalo je blizu 30% koralnih grebena, a trenutnim tempom prognozira se da bi još 60% moglo da nestane do 2050.
5. U narednih 30 godina prognozira se nestanak 1/5 faune, odnosno istrebljenje 28.000 životinjskih vrsta.
6. 75% vodenih ekosistema
je ugroženo ili neobnovljivo, uz 5.2 triliona plastične materije koja zagađuje i ugrožava ostatak u svetskim vodama.
7. 75% Zemljine kopnene mase je na neki način degradirano, što predstavlja pretnju po dobrobit 3.2 milijarde ljudi.
8
. 98% gradova sa više od 100.000 stanovnika zemalja u razvoju nalazi se ispod minimalnog praga zadovoljavajućeg kvaliteta vazduha, što rezultuje trenutnim . prosekom od oko 7 miliona smrtnih ishoda godišnje direktno uzrokovanim zagađenjem.
9. Do 2050. godine očekuje se porast svetske populacije do 9.7 milijardi stanovnika, uz zenit rasta od 10.2 miljardi do 2100. godine.
10. Predikcije i projekcije planetarne degradacije rađene tokom prošlog za ovaj vek su u marginama greške trenutno ekivalentne zaostatku 30-50 godina.
Užas. Pa ništa, ugušićemo se u sopstvenom smeću i izmetu. Taj put je nezaustavljiv.
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
29.525
Zaustavljiv je ali svi su ljudi obicne inteligencije cicije....
Oni koji imaju malo vise svesti i inteligencije, vrlo cesto ostaju usamljeni i bez para , narocito danas, kad se koalicijama dolazi do novca a razbijaju se suprotni tabori...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.