Fjodor Mihajlovič Dostojevski

[zbunjena]

Sta je pisac hteo da kaze pricom o velikom inkvizitoru? Nista mi nije jasno,pomagajte!!

 

[Лилит]

Sta je pisac hteo da kaze pricom o velikom inkvizitoru? Nista mi nije jasno,pomagajte!!

Обећавам да ћу ти одговорити, али тек за неколико дана јер сам тренутно у гужви, а тема није мала.

Поздрав,
Лилит

 

[mr_pleasure]

koliko sam skapirao to je kritika hriscanstva. znaci hrist dolazi na zemlju u jednom od najstrasnijih trenutaka u istoriji hriscanstva, i to verovatno na najgore moguce mesto, u sevilju gde su ljude spaljivali kao jeretike samo zato sto bi neko kome su bili antipaticni rekao da su djavolje sluge. znaci jako je bitno da shvatis istorijsku pozadinu.
tada veliki inkvizitor, zatvara isusa hrista u podrum. inkvizitor je inace u sluzbi vere koju je hrist osnovao. on optuzuje isusa i kaze mu zasto si silazio, nisi nam trebao. dostojevski kritikuje hriscansko ucenje zbog toga sto je ciljeve i nacela postavilo previsoko. ljudska priroda je daleko od savrsenog, ali dostojevski ne svaljuje krivicu na ljude, oni su i onako nesavrseni. zato je i pogresno pred njih postavljati tako visoka nacela. dostojevski kaze"hleba, pa onda trazi dobrocinstva", ljudi su i onako malodusni, a jos i kada zive u ovakvom svetu malo je nerealno od njih traziti da ispune ono sto hriscanstvo propoveda.
valjda sam ti malo pojasnio. a moguce da sam skroz promasio. lilit ce me ispraviti. ona ce najbolje da ti objasni.
ajde pozdrav

 

[MA DA]

Sta je pisac hteo da kaze pricom o velikom inkvizitoru? Nista mi nije jasno,pomagajte!!

Обећавам да ћу ти одговорити, али тек за неколико дана јер сам тренутно у гужви, а тема није мала.

Поздрав,
Лилит

AMBICIOZNA LILIT, BAS IMAS POSLA. A NIJE LAKO ODMAH ODGOVORITI O DOSTOJEVSKOM. MISLIM, DA JE TOMAS MAN U PITANJU, COOL, ODMAH BI TI PROSULA INFORMACIJE.
NISI DAVNO KOMENTARISALA BETINO RAZMISLJANJE.
IZNENADJUJES ME.
PA SETI SE STA JE NAPISALA O ANI K.
BRRRRRRR.

 

[dm]

To je prica o ljudima koji licemerno propovedaju hriscanstvo, koristeci religiju da bi stekli moc i upravljali masama. Moze se slobodno reci da Dostojevski govori o vodjama koji propovedaju hriscanstvo a u stvari sluze drugom bogu. Njihov bog je moc koju uspostavljaju nad drugim ljudima u masi. Biti gospodar zivota i smrti je krajnji cilj.Veliki inkvizitor je gospodar na zemlji i njemu je cak i ime onoga kome je navodno posvecen, opasno i mrsko. On poznaje ljudske slabosti koja su opisana slicno kao i iskusenja Isusa, ali on ne zeli da pokaze put i da zastiti ljude, naprotiv, zahvaljujuci ljudskim slabostima on upravlja ljudima. I sve dok ljude drzi u masi, i sve dok je masa bezlicna, on je gospodar zivota i smrti. Individualnost je iskljucena, porok.
Pojedinac je opasan, glas ili delo koje moze da pokaze drugaciji put je izdaja, jeres. Veliki inkvizitor stvara haos da bi mogao njime da upravlja i drzao mase u pokornosti, jer samo on moze da zaustavi patnju, ali je "nemocan" sve dok i jedan "jeretik" postoji. Za masu, on postaje izbavitelj i kao takav traje. Ovo je samo deo price, da li ti je poznata?

 

[Лилит]

Укратко, Легенда о Великом Инквизитору не уклапа се баш најбоље у структуру романа: ликови Инквизитора и Христа прилично су патетични и уз то апстрактни, а снага Инквизиторовог лика темељи се пре свега на философској аргументацвији.
Становишта поводом Легенде посве су опречна: неки сматрају да Христос даје за право Инквизиторовој философији, неки да је цела поема заправо похвала Христу.
Рекла бих да је Легенда заиста похвала Христу, али само на плану вредности (он се одриче сваке присиле, није Бог Деспот, али је прилично немоћан), док Христос Инквизитору даје за право само на плану реалности, што значи да је порука Легенде песимистичка, да нуди суморну визију људске природе. Наиме, Христос је преценио људске могућности и дао људима слободу која је за њих неподношљива, будући да су по својој природи бића слаба и неспособна за (моралне) подвиге, те онај ко жели њихову срећу треба да обрати пажњу само на најниже, најелементарније људске побуде - на "хлеб земаљски", чудо, тајну и ауторитет - једино ће тако људи бити срећни јер су сити и јер их неко "води као стадо".
Спас, по Достојевском, може доћи само од човека, а он није спреман за подвиг.

 

[zbunjena]

Hvala svima!

 

[igracina]

Hа данашњи дан - 30. октобар


1821. - Рођен је Фјодор Михаилович Достојевски, руски књижевник. Формирао се под утицајем социјалиста-утописта и на Гогољевим књижевним традицијама. Рана дела су му прожета одбраном отуђења људске суштине "понижених и увређених", а инсиприсана социјалним трагедијама малих људи. Као учесник утопијско-социјалног кружока М. В. Петрашевског, ухапшен је и осуђен најпре на смрт, а потом на десет година изгнанства у Сибир. Дела настала на робији дочаравају тешку трагику људи који своје психолошке кризе решавају убиством или побуном против средине са којом су се сукобили, да би на крају нашли излаз у хришћанском смирењу, кроткости и унутрашњем усавршавању. Дубина психологије, понирање у подсвест, трагање за коренима људске трагике у човеку - главне су карактеристике дела Достојевског и основна преокупација модерног романа, а његов утицај на развитак светске књижевности изванредно је значајан. Дела: "Кротка", "Бедни људи", "Понижени и увређени", "Забелешке из подземља", "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Идиот", Коцкар"...

 

[triple one]

Lilit je BAŠ čitala Nikolu Miloševića. :wink:

 

[VisionOfDisorder]

Sta je pisac hteo da kaze pricom o velikom inkvizitoru? Nista mi nije jasno,pomagajte!!

Обећавам да ћу ти одговорити, али тек за неколико дана јер сам тренутно у гужви, а тема није мала.

Поздрав,
Лилит

AMBICIOZNA LILIT, BAS IMAS POSLA. A NIJE LAKO ODMAH ODGOVORITI O DOSTOJEVSKOM. MISLIM, DA JE TOMAS MAN U PITANJU, COOL, ODMAH BI TI PROSULA INFORMACIJE.
NISI DAVNO KOMENTARISALA BETINO RAZMISLJANJE.
IZNENADJUJES ME.
PA SETI SE STA JE NAPISALA O ANI K.
BRRRRRRR.

Je'l vidish ono malo dugme pored slova "a"?
Na njemu pishe "Caps Lock". Pritisni ga retardu.

 

[Truman]

Ja upravo citam Karamazove.Stigao sam do dela u kome hapse Dmitrija.Zbog cega je ova knjiga proglasena za jednu od najvecih ikad napisanih?

 

[DeepInMath]

Hа данашњи дан - 30. октобар


1821. - Рођен је Фјодор Михаилович Достојевски, руски књижевник. Формирао се под утицајем социјалиста-утописта и на Гогољевим књижевним традицијама. Рана дела су му прожета одбраном отуђења људске суштине "понижених и увређених", а инсиприсана социјалним трагедијама малих људи. Као учесник утопијско-социјалног кружока М. В. Петрашевског, ухапшен је и осуђен најпре на смрт, а потом на десет година изгнанства у Сибир. Дела настала на робији дочаравају тешку трагику људи који своје психолошке кризе решавају убиством или побуном против средине са којом су се сукобили, да би на крају нашли излаз у хришћанском смирењу, кроткости и унутрашњем усавршавању. Дубина психологије, понирање у подсвест, трагање за коренима људске трагике у човеку - главне су карактеристике дела Достојевског и основна преокупација модерног романа, а његов утицај на развитак светске књижевности изванредно је значајан. Дела: "Кротка", "Бедни људи", "Понижени и увређени", "Забелешке из подземља", "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Идиот", Коцкар"...

u cilju smanjenja opterecenja ovog foruma, sledeci put kad nista ne budes imao da kazes, a zelis da povecas broj svojih postova, udari prazan post. OK?

 

[igracina]

Hа данашњи дан - 30. октобар


1821. - Рођен је Фјодор Михаилович Достојевски, руски књижевник. Формирао се под утицајем социјалиста-утописта и на Гогољевим књижевним традицијама. Рана дела су му прожета одбраном отуђења људске суштине "понижених и увређених", а инсиприсана социјалним трагедијама малих људи. Као учесник утопијско-социјалног кружока М. В. Петрашевског, ухапшен је и осуђен најпре на смрт, а потом на десет година изгнанства у Сибир. Дела настала на робији дочаравају тешку трагику људи који своје психолошке кризе решавају убиством или побуном против средине са којом су се сукобили, да би на крају нашли излаз у хришћанском смирењу, кроткости и унутрашњем усавршавању. Дубина психологије, понирање у подсвест, трагање за коренима људске трагике у човеку - главне су карактеристике дела Достојевског и основна преокупација модерног романа, а његов утицај на развитак светске књижевности изванредно је значајан. Дела: "Кротка", "Бедни људи", "Понижени и увређени", "Забелешке из подземља", "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Идиот", Коцкар"...

u cilju smanjenja opterecenja ovog foruma, sledeci put kad nista ne budes imao da kazes, a zelis da povecas broj svojih postova, udari prazan post. OK?

Ocigledno da nemas previse pameti.

Nijesam ja htio da povecam broj mojih postova, vec da iskazem moje postovanje prema tom piscu.

Ne znam da li si sad shvatio ?

Obidji malo moje postove, pa ces vidjeti da nijesu sastavljeni od par recenica, vec da je dosta truda ulozeno u njih.

 

[DeepInMath]

Hа данашњи дан - 30. октобар


1821. - Рођен је Фјодор Михаилович Достојевски, руски књижевник. Формирао се под утицајем социјалиста-утописта и на Гогољевим књижевним традицијама. Рана дела су му прожета одбраном отуђења људске суштине "понижених и увређених", а инсиприсана социјалним трагедијама малих људи. Као учесник утопијско-социјалног кружока М. В. Петрашевског, ухапшен је и осуђен најпре на смрт, а потом на десет година изгнанства у Сибир. Дела настала на робији дочаравају тешку трагику људи који своје психолошке кризе решавају убиством или побуном против средине са којом су се сукобили, да би на крају нашли излаз у хришћанском смирењу, кроткости и унутрашњем усавршавању. Дубина психологије, понирање у подсвест, трагање за коренима људске трагике у човеку - главне су карактеристике дела Достојевског и основна преокупација модерног романа, а његов утицај на развитак светске књижевности изванредно је значајан. Дела: "Кротка", "Бедни људи", "Понижени и увређени", "Забелешке из подземља", "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Идиот", Коцкар"...

u cilju smanjenja opterecenja ovog foruma, sledeci put kad nista ne budes imao da kazes, a zelis da povecas broj svojih postova, udari prazan post. OK?

Ocigledno da nemas previse pameti.


Nijesam ja htio da povecam broj mojih postova, vec da iskazem moje postovanje prema tom piscu.


Ne znam da li si sad shvatio ?


Obidji malo moje postove, pa ces vidjeti da nijesu sastavljeni od par recenica, vec da je dosta truda ulozeno u njih.

ovo sto si ti napisao, ako nas interesuje, naci cemo po enciklopedijama - ovde je poenta da clanovi foruma kazu SVOJE misljenje, a ne da prekucavaju enciklopedije - iako za to, tacno je, treba mnogo truda. Dakle, idi na daktilo-kurs ako ti je do truda u prekucavanju, ovde je poenta u misljenju...

Ne znam da li si sad shvatio ?

 

[igracina]

Nisam ja to kucao, nego sam copy/paste prenio, sa pocetne stranice "Krstarice", u okviru koje je rubrika - "Na danasnji dan".

 

[Celtic Vlajna]

Nadam se da ova tema nije vec zapoceta i da je Lilith nece 'otpisati'!A ipak,ako nije,cudi me kako nije jer ja smatram da bi trebalo govoriti(u vidu posebne teme)o ovom delu!
Pa?

 

[vlamarcan]

svaka knjiga je dobra, aposebno kada je napisana rukom Dostojevskog!
mada licno, vise mi se svidja "Zlocin i Kazna".

 

[Celtic Vlajna]

Da!Ivo Andric je trebalo i kod ruke Dostojevskog da se zapita 'kako je TO ruka mogla da stvori'!!Meni se svidjaju obe knjige,ali,po mom misljenju, Karamazovi sadrze vise problema o kojima se moze govoriti...pre neki dan sam procitala kritiku Lalica i nije mi se svidela,jer ,cini mi se,da je delo doziveo(kritikovao)suvise po nekim semama,a ne po onim,za mene bitnijim,osecanima i porukama koje ovo delo salje!!
Mozda bih trebalo da kao autor ove teme,zapocnem sa nekim PROBLEMOM,pa cu ja pored onih 'upadljivih' predloziti jedan,po meni bitan problem zasnivan na kontrastu!
Fjodor Karamazov-anti-otac i Iljuskin otac u ulozi pravog roditelja!!
Pa??

 

[Truman]

Posle citanja Karamazovih,i nesto proteklog vremena potrebnog za analizu mogu da kazem da je to najdublje delo koje sam u zivotu procitao.

 

[Celtic Vlajna]

Slazem se!

 

[metaphisic]

koliko sam skapirao to je kritika hriscanstva. znaci hrist dolazi na zemlju u jednom od najstrasnijih trenutaka u istoriji hriscanstva, i to verovatno na najgore moguce mesto, u sevilju gde su ljude spaljivali kao jeretike samo zato sto bi neko kome su bili antipaticni rekao da su djavolje sluge. znaci jako je bitno da shvatis istorijsku pozadinu.
tada veliki inkvizitor, zatvara isusa hrista u podrum. inkvizitor je inace u sluzbi vere koju je hrist osnovao. on optuzuje isusa i kaze mu zasto si silazio, nisi nam trebao. dostojevski kritikuje hriscansko ucenje zbog toga sto je ciljeve i nacela postavilo previsoko. ljudska priroda je daleko od savrsenog, ali dostojevski ne svaljuje krivicu na ljude, oni su i onako nesavrseni. zato je i pogresno pred njih postavljati tako visoka nacela. dostojevski kaze"hleba, pa onda trazi dobrocinstva", ljudi su i onako malodusni, a jos i kada zive u ovakvom svetu malo je nerealno od njih traziti da ispune ono sto hriscanstvo propoveda.
valjda sam ti malo pojasnio. a moguce da sam skroz promasio. lilit ce me ispraviti. ona ce najbolje da ti objasni.
ajde pozdrav

Nije li to prije kritika Rimokatolicke Crkve, nego hriscanstva uopste?

 

[vladalacsveta]

Jedan od najvećih pisaca svetske literature Fjodor Dostojevski proveo je četiri godine u tamnici zbog svojih tadašnjih političkih uverenja. Pre nego što je ušao u kružok Petraševskog, bio je član kružoka braće Beketovih. Iz ovog kružoka je izašao početkom 1847. godine kada se kružok rasturio.

Iste godine ulazi u kružok Petraševskog koji su sačinjavali pristalice francuskih utopističkih socijalista. Između 1846. i 1849. godine oni su se tajno sastajali u kući M.V. Petraševskog da diskutuju o politici i književnosti. Grupa Petraševskog je uhapšena i njen dvadesetjedan član (uključujući Dostojevskog) bio je osuđen na smrt. Mada su im ove kazne bile kasnije zamenjene kaznama zatvora u različitom trajanju s teškim radom u Sibiru, ovi zatvorenici su bili prinuđeni da prođu kroz sve pripreme za javno pogubljenje. Tek su tada, u poslednjem trenutku, obavešteni da su im životi pošteđeni, zahvaljujući „carevom beskrajnom milosrđu“.

Sačuvana je sudska izjava Dostojevskog kako je uopšte upoznao Petraševskog. Na pitanje istražnog sudije: „Kako je došlo do poznanstva sa Petraševskim“? Dostojevski je odgovorio: „Poznanstvo je bilo slučajno. Bio sam, ako se ne varam, zajedno sa Pleščevim u poslastičarnici na Policijskom mostu i čitao sam novine. Videh, da se Leščev zadržao u rzagovoru sa Petraševskim ali ja nisam zagledao Petraševskog.

Kroz pet minuta sam izašao, Petraševski je krenuo za mnom i iznenada me upitao: „Kakva je ideja vaše buduće pripovetke?“ Na taj način je prvi put izazvao moju radoznalost. To je bio moj prvi susret sa Petraševskim a video sam ga ponovo u zimu. Meni je on izgledao kao veoma originalan čovek, primetio sam njegovu načitanost, znanje. Otišao sam prvi put kod njega oko posta 1847. godine...“

Prvobitna smrtna kazna Dostojevskog bila je zamenjena sa četiri godine zatvora u okovima s teškim radom a posle toga sa neodređenim boravkom u Sibiru. Evo kako veliki pisac opisuje te događaje: „Sećam se da sam stajao na trgu Sejmonov među svojim osuđenim drugovima. Dok sam posmatrao pripreme koje su vršili znao sam da mi nije ostalo više od pet minuta života. Ali, ti minuti su bili kao godine, decenije, činilo se kao da je još toliko vremena ležalo preda mnom. Već su nas bili obukli u odbor za smrt i podelili u grupe od po tri. Bio sam broj osam u trećem redu. Prva trojica su vezana za mesto gde se vrši pogubljenje.

Za dva-tri minuta biće postreljana prva dva reda, a onda će na nas doći red. A, Bože, kako sam želeo da živim! Kako mi je život izgledao dragocen, kako bi bilo divno i dobro kada bih ga mogao proživeti do kraja! Ceo protekli život iskrsnuo mi je tada pred oči, i kako sam ga ponekad pogrešno koristio, zloupotrebljavao; i tako sam želeo da sve to ponovo doživim, i da živim dugo, dugo... Odjednom sam čuo da je na dobošima odobovano povlačenje. Šta li to znači? Moji drugovi su bili odvezani i vraćeni s mesta gde se vrši pogubljenja. Za dva-tri minuta biće postreljana prva dva reda, a onda će na nas doći red. A, Bože, kako sam želeo da živim! Kako mi je život izgledao dragocen, kako bi bilo divno i dobro kada bih ga mogao proživeti do kraja! Ceo protekli život iskrsnuo mi je tada pred oči, i kako sam ga ponekad pogrešno koristio, zloupotrebljavao; i tako sam želeo da sve to ponovo doživim, i da živim dugo, dugo... Odjednom sam čuo da je na dobošima odobovano povlačenje. Šta li to znači? Moji drugovi su bili odvezani i vraćeni s mesta gde se vrši pogubljenja.

Pročitane su nove kazne. Bio sam osuđen na četiri godine teškog rada. To je bio najsrećniji dan mog života. Koračao sam gore-dole po svojoj ćeliji i tvrđavi Aleksejevski i pevao, pevao što sam glasnije mogao. Bio sam presrećan što mi je život poklonjen. Posle toga je bilo dozvoljeno mom bratu da dođe i da se oprosti sa mnom. A na Badnje veče poslati smo na dugo putovanje. Još imam pismo koje sam napisao svom dragom bratu onog dana kada je presuda bila izrečena...“

Evo sadržaja tog pisma:
„Nemoguće da nikada više neću uzeti pero u ruke. Ja mislim da ću to biti u stanju kroz četiri godine. Ja ću ti poslati sve što budem napisao, ako uopšte budem nešto napisao. Gospode! Koliko će likova proživljenih i stvorenih propasti i ugasiti se u mojoj glavi ili će se kao otrov razliti po mojoj krvi. Da, ako ne budem imao mogućnosti da pišem, ja ću propasti. Bolje je petnaest godina robije, ali sa perom u ruci!“


A kako je velikom Dostojevskom bilo u zatvoru opisao je u drugom pismu svom bratu iz februara 1854. godine: „Koliko sam iz tamnice poneo narodnih likova i karaktera! Ja sam se saživeo sa njima i zato ih, čini mi se, dobro poznajem. Koliko skitnica i razbojnika, uopšte, svega tamnog i zlosrećnog. Biće dovoljno za čitave tomove. Kakav neobičan svet! U celini, to vreme za mene nije izgubljeno. Ako nisam upoznao Rusiju, onda sam narod ruski sasvim dobro upoznao, tako dobro da ga malo njih zna kao ja.“

 

[mookie]

Verovatno svi citaju dostojevskog a skoro niko ne prica o tome

pa da cujem vase komentare, da je dostojevski nas savremenik verovatno bi jos bolja remek dela napisao (iz zatvorenog ruskog drustva je prikazao citav jedan horizont) a licno mislim da je najveci psiholog i da je bio u stanju da rasclani ljudsku pojavu i razlicite licnosti do krajnjih granica ako one postoje i da to prikaze nama samima, svako pronadje sebe u tim delima pa nam mozda zato ne odgovara da ga komentarisemo ........

 

[iv-a]

Slazem se da je Dostojevski bio izuzetno dobar knjizevnik i psiholog (sto se ogleda u slozenosti njegovih likova), pa je on ujedno osnivac modernog psiholoskog romana. Mislim da je njegov roman "Braca Karamazov" najveci roman svih vremena. Procitala sam to delo u periodu najburnijih promena u sebi i zaista sam se pronasla u likovima tog romana koji su vodjeni unutarnjim sukobima i protivurecnostima.

 

[iv-a]

I jos nesto..jedan citat iz pomenutog dela: "Sto je covek slabiji, to mu vise dolazi ovaj svet kao patnja i iskusenje, i obrnuto, sto je jedan covek jaci, utoliko pre moze da predstavlja patnju i iskusenje za sve oko sebe."