Dostojevski je napisao izvanrednu parabolu o sirenju sektaskog antiritualizma u Rusiji tokom poslednjeg veka:
------------------------------------------------------------------------------------------
Ljudi unose posudu sa veoma dragocenom tecnoscu; svi padaju na zemlju, svi ljube i postuju posudu koja sadrzi tu dragocenu zivotodavnu tecnost. I onda, odjednom, ljudi ustaju i pocinju da dovikuju: Vi slepci! Zasto ljubite posudu? Samo je zivotodavna tecnost u njoj dragocena; samo je sadrzina dragocena a ne posuda; a vi ljubite staklo, obicno staklo; vi obozavate posudu i staklo, pripisujuci im svetost, a zaboravljate na dragocenu tecnost koju ona sadrzi. Vi idolopoklonici! Bacite posudu i polomite je. Svetkujte jedino zivitodavnu tecnost, a ne staklo!
I staklo je razbijeno, kako citamo dalje u paraboli Dostojevkog, i zivotodavna tecnost, dragocena sadrzina, je izlivena na zemlju i nestala u njoj. Oni su razbili posudu i ostali bez tecnosti. Kakvi jadni, nesrecni, neprosveceni ljudi! uzvikuje Dostojevski zavrsavajuci parabolu. Kao sto smo rekli, covek je psihofizicko bice. Ako dozivimo ljubav, mi je izrazavamo na spoljasnji nacin, odredenim ritualom ljubavi, kao kada majka ljubi i cuva svoje dete. Isto vazi i za religiju. Ako apstraktno verujemo u Boga, onda je ritual neophodan. Ako je nas Bog zivi, licni Bog, onda su nam potrebni rituali vere. Oni izrazavaju nasu ljubav i zelju da dodjemo u blizinu Boziju."
Archpriest Victor Potapov
------------------------------------------------------------------------------------------
Ljudi unose posudu sa veoma dragocenom tecnoscu; svi padaju na zemlju, svi ljube i postuju posudu koja sadrzi tu dragocenu zivotodavnu tecnost. I onda, odjednom, ljudi ustaju i pocinju da dovikuju: Vi slepci! Zasto ljubite posudu? Samo je zivotodavna tecnost u njoj dragocena; samo je sadrzina dragocena a ne posuda; a vi ljubite staklo, obicno staklo; vi obozavate posudu i staklo, pripisujuci im svetost, a zaboravljate na dragocenu tecnost koju ona sadrzi. Vi idolopoklonici! Bacite posudu i polomite je. Svetkujte jedino zivitodavnu tecnost, a ne staklo!
I staklo je razbijeno, kako citamo dalje u paraboli Dostojevkog, i zivotodavna tecnost, dragocena sadrzina, je izlivena na zemlju i nestala u njoj. Oni su razbili posudu i ostali bez tecnosti. Kakvi jadni, nesrecni, neprosveceni ljudi! uzvikuje Dostojevski zavrsavajuci parabolu. Kao sto smo rekli, covek je psihofizicko bice. Ako dozivimo ljubav, mi je izrazavamo na spoljasnji nacin, odredenim ritualom ljubavi, kao kada majka ljubi i cuva svoje dete. Isto vazi i za religiju. Ako apstraktno verujemo u Boga, onda je ritual neophodan. Ako je nas Bog zivi, licni Bog, onda su nam potrebni rituali vere. Oni izrazavaju nasu ljubav i zelju da dodjemo u blizinu Boziju."
Archpriest Victor Potapov
Велики поздрав!
