Quantcast

Dostojevski "Lepota će spasiti svet"

"Лепота ће спасити свет".
Није тешко увидети шта је хтео да поручи Достојевски том реченицом, а да бисмо то схватили најбоље је да пратимо Ничеове мисли из Рођења трагедије где се он осврнуо на Грчки мит о Силену:
Priča se drevna bajka kako je kralj Mida dugo lovio u šumi mudrog Silena, Dionisova pratioca, a nikako da ga uhvati. Kad mu je najzad pao šaka, upita ga kralj šta je za ljude najbolje i najsavršenije.
Ukrućen i nepomičan, demon ćuti; dok najzad, prisiljen kraljevim navaljivanjem, uz grohotan smeh ne prasne ovim recima:

Bedni kratkovečni rode, slučaja i tegoba porode, zašto me prisiljavaš da ti kažem ono što bi za tebe bilo najprobitačnije da ne čuješ? Ono najbolje za tebe je sasvim nedostižno: ne biti rođen, ne postojati, biti ništa. A drugo po redu najbolje za tebe, to je - da ubrzo umreš.
Silen i Mida.jpg

Niče komentarise:
Helen je poznavao i osećao strahote i užase života; da bi uopšte mogao da živi, morao je ispred njih da postavi blistavi porod snova, Olimpljane.
Heleni su pomoću umetnički sazdanog posredničkog sveta Olimpljana neprestano sve iznova savlađivali, u svakom slučaju prekrivali i od pogleda zaklanjali. Da bi mogli živeti, Heleni su iz najdublje prinude morali da stvore te bogove. Niče iz Rodjenja tragedije
Ирационални интелект, бесвесна природа, биљке и животиње живе у складу са животним полетом који циркулише кроз њих. Оне не размишљају, не рефлектују, не обраћају пажњу на себе као индивидуе, не познају своју смртност, али оне нису ни слободне. Сваки слободан акт бива заробљен аутоматизмом који вреба, и који сваки слободан акт претвара у рефлекс, у телесни механизам, у слепи колосек вечно кретајућег елан витала.

Човек, добивши ум и способност мишљења, добио је и слободу о којој животиње могу само да сањају. Ипак и човек је заробљен у пауковој мрежи нужности и телесних механизама, али захваљујући уму он има шансу да се ослободи нужности.
Међутим, та предност, то преимућство поседовања ума, има једну велику ману или опасност да гурне човека у провалију. Јер када је човек први пут дошао до свести, одмах је увидео "да је го", да је смртан, да ће умрети. Јер, како би свесно биће које схвати да је смртно и да сви напори живота немају никаквог смисла, могло и даље да живи и напредује и да у перспективи дође до ослобођења у метафизичком смислу? Никако, па ипак, пошто је човек схватио "да је го" он и даље живи, свет и даље напредује, свет је изнедрио буде и бодисатве, свеце и филозофе, свет је изнедрио те веснике будућег над човека. Зашто? Зашто се свесни човек истог тренутка није самоубио када је схватио да је смртан?
Одговор гласи... зато што се та иста интелигенција није потпуно одвојила из онога из чега је проистекла. Није се потпуно одвојила од суштине свега, од трансцендентне воље, од елан витала. Та интелигенција дозвољава да се вео Маје делимично подигне, и да човеко спозна своју трансцендентну суштину изван појаве. Да спозна Платонове идеје, богове, наше сопство нас не као бића о којима говори Силен, већ нас као богова. Сада долазимо до лепоте.

То што је човек тако увидео фабулаторска функција интелигенције претвара у слике. Претвара у слике оно што је изван свих слика. Такве слике, тај одраз трансцендентне суштине изван појаве јесу лепота. И да тога нема, прва генерација свесних људи, била би и последња.
Живот човека који је смртан нема смисла. Живот човека који може да види да није човек, већ бог, јесте оно што животу даје смисао и што се објективише у лепоти.
Тако лепота спашава свет.
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.269
Спознавши да је смртан, човек и даље може да живи само зато што има слутњу свог правог бесмртног бића. Да није тога, свет не би постојао. А управо је лепота она која га подсећа на ту његову бесмртну суштину, јер сваки естетски доживљај уметности ставља га у позицију изван овога света и његових патњи.

То ме подсећа на ову Каравађову слику у коме је представљена Исусова породица на путу у Египат, како би се спасли од Иродове наредбе да се сва деца у Јерусалиму побију. То је у позадини ове слике. То представља опис једне сцене пакла кога зовемо живот а у који смо доспели рођењем.

Међутим, овај пар са малим Исусом на тренутак је отишао изван овога света. Негде другде. Ношем музиком.

743px-Rest_on_the_Flight_into_Egypt-Caravaggio_%28c.1597%29.jpg


Тако лепота спасава свет.
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.