Допуштам себи да ...

[~sweet girl~]

@~sweet girl~ Ako još uvek živiš sa roditeljima, verujem da ti je mnogo, mnogo teško. Ali, mislim da tokom vremena treba da im oprostiš.

Mislim da roditelji nisu jedino šta te muči.

Mnogo, mnogo bolje bi se osećala da radiš. Što se tiče rada u struci, moram da ti dam jedan primer, kako je uspeo u životu jedan moj brat od ujaka.

Lude devedesete. Brat završio Građevinski fakultet. Došao da stanuje kod nas u Beograd, privremeno. Jednog dana obilazio je firme, preduzeća. Svima je govorio da želi da volontira, kako bi zadržao svoje znanje, imao je prosek 9,5.

Vraća se on jednog dana sa kafom i velikom čokoladom. "Dobio sam posao u jednom preduzeću" Tu je volontirao otprilike 3 meseca i posle 3 meseca dobio je Rešenje o radnom mestu, za stalno.

Pošto je pokazao interesovanje i veliku stručnost, preduzeće ga šalje u Crnu goru da bude šef gradilišta. Odatle je otišao u Rusiju. Sada je tamo jedan od direktora neke građevinske firme i ima odličnu platu.

Ako imaš mogućnosti, zašto ne bi pokušala da volontiraš u nekoj firmi? Ne znam da li i danas postoji volontiranje, ako postoji, probaj.

Vraćanje u prošlost dobro poznajem..Nekada nam prija, nekada ne. Najbolje je da mislimo o sadašnjosti, bez pravljenja velikih planova za budućnost.

Nadam se da sam ti malo pomogla ovim postom.

Џуди, ниси помогла, али ниси ни одмогла! Хвала на доброј намјери и емпатији!!!

За волнтирање сам нашла опцију и чекам да ми се јаве. Биће обука, и као 3 мејсеца радим по 5 сати, и ту гордости немам ма да им рјешим не знам какав проблем, али од чега да живим не знам хахаха
Али ако будем добра, а бићу, онда ће да ме запосле. Па, трудим се и надам се!

 

[Bodulica]

Ja sam otišla u svijet sa 50$ u džepu jer nisam imala podršku a niti osjetila ljubav roditelja. Nisam imala trunku razloga da se ikad vratim i vidim ih jer smo bili tako daleki.
Nakon desetak godina je moj stari uzeo telefon i rekao mi:” nikad te neću viditi jer smo bili smradovi prema tebi. “
Jao kako sam ridala..a vidili smo se ponovo.
Tata je umro prošle godine i često mislim koliko toga mu još nisam ispričala i koliko sam pogrešila.
Kao zrelija sam saznala o njihovim roditeljima i kako su odrastali da bi shvatila postupke i greške mojih roditelja a i moju tvrdoglavost.
Shvatila sam da bi svaka generacija imala za šta da krivi onu prošlu i da taj lanac osude treba sjeći i boriti se da popravljamo stalno.
Takvi su kakvi su i radili su najbolje što su znali.
Praštaj i ne okreći se u prošlost da sam sebe sažaljevaš. To je zamka i izgovor za ljenost.

Kad to shvatiš onda si sazreo za tri stepenice najmanje.

 

[~sweet girl~]

Ja sam otišla u svijet sa 50$ u džepu jer nisam imala podršku a niti osjetila ljubav roditelja. Nisam imala trunku razloga da se ikad vratim i vidim ih jer smo bili tako daleki.
Nakon desetak godina je moj stari uzeo telefon i rekao mi:” nikad te neću viditi jer smo bili smradovi prema tebi. “
Jao kako sam ridala..a vidili smo se ponovo.
Tata je umro prošle godine i često mislim koliko toga mu još nisam ispričala i koliko sam pogrešila.
Kao zrelija sam saznala o njihovim roditeljima i kako su odrastali da bi shvatila postupke i greške mojih roditelja a i moju tvrdoglavost.
Shvatila sam da bi svaka generacija imala za šta da krivi onu prošlu i da taj lanac osude treba sjeći i boriti se da popravljamo stalno.
Takvi su kakvi su i radili su najbolje što su znali.
Praštaj i ne okreći se u prošlost da sam sebe sažaljevaš. To je zamka i izgovor za ljenost.

Kad to shvatiš onda si sazreo za tri stepenice najmanje.

Знам све то, али хвала на намјери!
Ја сам одавно изанализирала и њих, и њихове, и родитеље њихових родитеља. Чак и комшије хахаха

Само посао! докон мозак, ђавоље игралиште.

И тражићу да се избрише тема, јер нећу да буде јавна.

 

[~sweet girl~]

Гордељива фрик контрол Џејни те пребаци на психијатрију...

Слободно тражи дилит, чим те ољагају за искрено писање по форуму

Ни мени се то није допало. То је у скалду са њеном призмом како посматра на свијет, али не и мојом!
Да сам ту хтијела, смјестила бих ту!

Да сам икада хтијела да будем болесник и слаба особа, пила бих таблете.
Али не, ја сам духовно патила јер сам доживјела превише зла. Што бих се још кажњавала таблетама и одузимањем емоција, мртвилом?
То је људски вапај, моје некадашње очајање, је само бол који треба да се проживи!
Све је са разлогом.
Али колико год ја некада имала у прошлости јако очајање, ја сам одболовала и опоравила се - и мој дубински приступ се показао као исправан!!!

Нисам болесник и нећу да ми се тема ту налази.
Молим те, избриши ми тему @Džudi S . Хвала!

 

[~sweet girl~]

Сада видјех да је само преименовано...али опет, нећу да буде тема јер сам писала само једном човјеку, али је јавно, па нећу да ико још и даље чита и одговара...

 

[~sweet girl~]

Може ли брисање теме, молим, @Džudi S ?

 

[Džudi S]

Може ли брисање теме, молим, @Džudi S ?

Preneću sada supermoderatorkama i adminima.

 

[~sweet girl~]

Preneću sada supermoderatorkama i adminima.

Јел то тако функционише од сада?

 

[Poslušna]

Ахахахаахахаха,
драго је мени што ми тако кажеш.
Управу си све.

Ттрудим се стално да се борим са својим манама и слабостима.
Нажалост, нисам много добила у аманет од родитеља, саму себе васпитавам и одгајам, тако да много касним са зрелошћу.

Струка ми је сада циљ. Већи дио времена, што немам посао, и није ни била.
Бавила сам се прошле године очајањем, кроз психологију. И успјела сам!
А ибавила сам се многим својим жељама, углавном умјетности и креативнсти, али на дјечији начин. Често сам расипала вријеме.

Али, сада сам стигла до тачке да знам да желим да се бавим струком, јер са мто и уписала да имам стабилност. И знам да кад кренем да пишем пројекте, и прилажем уз ЦВ, могу и да се надам позиву.
Али признајем да ме кочи прво ментално стање, а онда ћу да се борим са љености. Ова тема је посљедица рада на мислима и емоцијама.
Емоције мене зезају, лакше је мушкима хахаха (увијек је другоме лакше хаха)

Иначе, пронашла сам мисли које ми значе у борби са љености. (Нисам била лијена и пронашла сам их хаха)

Биће боље, трудим се!!

Isto, samo što ja radim , ali nit koga nit posla. i sam sama, sa dg anxsiozno depresivni. Isto radim na sebi-čitam, radim h'oponopono tehniku, a za spremanje kuće, uvijek bila kampanjac, pa ono kad imaš vremena.... i nikad ne završiš :-)

Jedino mi samoća uzasno tesko pada, jer sam bila u braku 12 godina, jer je sin živio samnom, sad pas...i onako nešto mi zbog dg.se srce zatvori i od tableta, uzmem da čitam-zaspim.

Nadati se......

Šta si čitala dobro ?

 

[Poslušna]

Ja sam otišla u svijet sa 50$ u džepu jer nisam imala podršku a niti osjetila ljubav roditelja. Nisam imala trunku razloga da se ikad vratim i vidim ih jer smo bili tako daleki.
Nakon desetak godina je moj stari uzeo telefon i rekao mi:” nikad te neću viditi jer smo bili smradovi prema tebi. “
Jao kako sam ridala..a vidili smo se ponovo.
Tata je umro prošle godine i često mislim koliko toga mu još nisam ispričala i koliko sam pogrešila.
Kao zrelija sam saznala o njihovim roditeljima i kako su odrastali da bi shvatila postupke i greške mojih roditelja a i moju tvrdoglavost.
Shvatila sam da bi svaka generacija imala za šta da krivi onu prošlu i da taj lanac osude treba sjeći i boriti se da popravljamo stalno.
Takvi su kakvi su i radili su najbolje što su znali.
Praštaj i ne okreći se u prošlost da sam sebe sažaljevaš. To je zamka i izgovor za ljenost.

Kad to shvatiš onda si sazreo za tri stepenice najmanje.

Kako si praštala, molila se Bogu ili ono duboko iz srca?

Meni na 2 psihijatrijska nalaza piše-otac glavni destabilizator, i krivim ga stalno.....

 

[Bodulica]

Kako si praštala, molila se Bogu ili ono duboko iz srca?

Meni na 2 psihijatrijska nalaza piše-otac glavni destabilizator, i krivim ga stalno.....

Pa kad si gnjevan na nekog onda se samo fokusiraš na negativno i nepravde koje su ti uradili. Prvo sam se okrenula da se prisjetim dobrih stvari koje je uradio za mene kroz koje sam mogla viditi ljubav koju je imao za mene.
Male stvari koje su govorile mnogo.
Bilo to da me poveo u park, zaigrao lopte , davao mi savjete..