Remember, once the pin is pulled, Mr. Hand Grenade is no longer your friend!
From: "Marko37" <marcore@galeb.foobar.etf.bg.ac.yu>
Subject: Re: [fwd] Avganistan
Date: 7. avgust 2004 20:55
Braćo moja napaćena,
Malo priče o sportu u Afghanistanu. Najpopularniji sport u Afghanistanu je odbojka. Iako su visoki metar i žilet, obozavaju da igraju odbojku verovatno lečeći na taj način komplekse (bukvalno) niže vrednosti. Koliko su u toku svetskih događaja iz ove oblasti govori činjenica da su umrli od smeha kad smo im ja i moje kolege pokušali dokazati da su Juga i Italija tata-mate za ovu igru. S druge strane, moj novi telohranitelj ima oko dva metra i zasigurno je najviši čovek u distriktu kojeg su (u to sam 100 % siguran) talibani koristili da okače satelitske
antene za vreme svog režima. Ja želeci da napravim fazon nazvah ga Kareem Abdul Jabaar, a on zajedno sa ostalima me bledo pogleda. Nikad čuli!!! Onda sam im pričao o zlatu u Ljubljani, Kići, Moki, Ciboni, Divcu, Sacramentu, Jordanovim bravurama, Đorđevićevim tricama u zadnjim sekundama...ali ništa nisu skapirali. Napokon pomenuh koš, rupu gde treba ubaciti loptu, a oni poskočiše od sreće misleći da pričam o sportu broj dva po popularnosti u Afghanistanu.
Nastao je u Nuristanu, zove se Bushkashi a jedina razlika između njega i košarke je u tome što je rupa u zemlji, igra se na konjima, a u rupu se (verovali ili ne) ne ubacuje lopta, nego mrtva, sveže obezglavljena ovca. Kako to izgleda: baje se skupe, izaberu dovoljno veliku ovcu, otfikare joj glavu, i... vreme je za malo sportske razonode. Teren je obična livada u čijem centru se nalazi rupa. Prva ekipa uzme pomenutu obezglavljenu ovcu i krene da galopira oko livade, dok se druga (okupljena u centralnom delu livade, oko rupe) sprema da brani tu istu
rupu. U jednom trenutku, ovi sa ovcom krenu prema centru sa željom da ubace ovcu u rupu (i postignu... pa valjda gol, ***** li ga) dok se ovi drugi trude da ih odbiju od iste. Posle gola/koša/hrkljusa, pozicije se menjaju, i napadači postaju odbrana. I tako se oni guraju na konjima, znojavi, krvavi i (prirodno) ludi, jedno par sati. Kad se završi "utakmica", ovca, koja je uveliko dobrano izmrcvarena od finti, zakucavanja, dodavanja i čapanja, biva pojedena u slast. Meso od takve ovce mora da je strahovito sočno i meko. Trudiću se da ga ne probam (lekcija sa škorpionom me je naučila pameti pa sad prvo pitam pre nego sto dođe do faze konzumiranja).
Trece mesto po popularnosti dele fudbal i kriket. Još nisam video ni jedan stadion za iste, kao ni bilo koga ko se bavi ovim sportovima. Za istaći je da je za vreme talibana u centru Jalalabada podignut spomenik fudbalskoj lopti koji i dan danas tu stoji, iako je u njihovo vreme bilo zabranjeno bavljenje sportom.
Što se tice ostalih sportova, na ceni je rvanje, koje se obično upražnjava po livadama u izbegličkim kampovima (toliko su dokoni i jaki da nekako moraju da se isprazne), dok sve ostalo nije vredno ni pomena. Mozete misliti mene koji dolazim iz grada rukometa, a ne mogu čak ni da se kurčim na račun Metaloplastike. Što se tiče vaterpola na primer, možda bi ga oni i voleli igrati kad bi: a) imali bar jedan bazen i b) znali da plivaju.
Život je zaista zajeban ponekad!!!
Što se tiče saobraćaja, ovo nikad nisam video u životu. Na ulicama je totalan haos. Pravilo je da nema pravila. Jedino pravilo koje se poštuje je to da moraš da upališ četiri migavca kad si na kružnom ili na raskrsnici a želiš ići pravo. Obilazi se sa svih strana, a umesto pravila desne ruke imaju pravilo jačeg (ili da budem precizniji, pravilo većeg). Kako to izgleda u praksi: ako na raskrsnici stoje kamion, džip, rikša i kamila, onda prvenstvo ima kamion, zatim džip a u zavisnosti od veličine kamile, vozač rikše će da se usudi da krene prvi ili da joj ustupi prednost. Ovo pravilo ne važi samo u slučaju da u džipu sedi Haridji (stranac). U tom slučaju, uz dužno poštovanje prema istom, kamion će dati prednost džipu. Saobraćajke su svakodnevna pojava, i s'obzirom da nisu smrtonosne (kvalitet puta je takav da se ne može
voziti brže od 35 km/h) ja uživam u njima.
Poenta je u policiji koja je smešna kao Muppet Show. Baje imaju stare čojane SMB uniforme, izgledaju gore od srpskih trećepozivaca, a umesto oružja imaju granu (ne paliju nego bukvalno parče odvaljene grane) sa kojom tuku vozače po glavi (ako ne poštuju tzv. pravila), ili (što je
češće) po kolima. Da stvar bude još komplikovanija, ovde se voze kola koja su u 99% slučajeva uvezena iz Pakistana, gde se vozi levom stranom (i više od pola su bez registarskih tablica). Ovo (da se vozi levom stranom) znači da je volan sa desne strane. Da stvar bude maximalno zakomplikovana, ovde (u Afghanistanu) se vozi desnom stranom, tako da
ništa ne vidiš nego obilaziš na "instikt".
Prvi put sam se usudio da sednem za volan pre dva dana. Zajebano do koske, braćo. Od silne vožnje dobiješ isčašenje vrata. By the way, priča se da ću dobiti od UN-a jednu Toyota-u Land Cruiser sa "normalnim volanom". Živim za taj momenat.
Što se tiče kvaliteta puteva, treba reći i to da ceo Afghanistan nije pokriven istim. Kad kažem da nije, to znači da jedini način da dođeš do određenih mesta je da uzmeš helikopter ili da koristiš kamile. Još jedna opaska po pitanju saobraćaja: najnormalnije je videti prostrt tepih nasred puta. Ja u početku mislio da ga je neko tu zaboravio te krenuh da ga zaobilazim, da bih kasnije saznao da ga Afghani namerno prostiru nasred puta kako bi mi, kolima prelazili preko njega i "tresli ga od prašine".
P.S.
S' obzirom da smo pričali o saobraćaju u Afghanistanu, šaljem vam ovaj mali UP DATE po pitanju istog. Elem, danas je moj vozač opet skrljao jednog biciklistu, samo što je ovog puta nesrećni dobitnik poljupca haube od prilicno velikog džipa bio ni manje ni više nego policajac
lično. Kad je moj vozač shvatio šta je uradio, preblede od straha, izlete napolje da pomogne panduru, a ovaj kad dodje sebi, izvadi svoju policijsku granu i poče da ga mariše po glavi uz salve psovki (bar mi se učinilo da je psovao, s'obzirom da mu je svaka druga reč koju je
izgovorio bila "Harra" što u prevodu znači *****)! Moj vozač, braneći se jednom rukom od grane koja ga je nepogrešivo pogađala u glavu i to uvek u isto mesto, drugom rukom isčeprka iz džepa 100 rupija (1 rupi = 1 dinar) i dade mu u znak odštete, što ovaj prihvati, smiri se, pogleda ka meni, i videvši da sam ja Haridji reče mi "Hello", što me ovog puta ni blizu ne dodirnu kao prvi put. Spoznaja da sam ovde tri nedelje a već me ovake stvari počinju ne dodirivati veoma me zabrinjava. Uklopiti se u ovu ludnicu i funkcionisati "normalno" znači biti nenormalan. Čim dođem u domovinu naći ću jednog dobrog psihijatra, ispovediti mu se i dati mu šansu da doktorira na moju temu. Ludilo, rođaci !!!
--
The problem with troubleshooting is that real trouble shoots back.
8-) E jos da pitam moderatora Iron Lord-a sta ceka na brisanje ovakvih komentara???? Moje "satiricne" komentare brise.....hm.....
