Покушавам казати да Срби говоре српским језиком а не штокавским или шћакавским који се уводе тек у 19. веку.Јел јасније.
Nije. Niti šćakavski niti štokavski nisu bili
uvedeni u XIX st.
Djeluje kao da ih ti tretiraš kao nekakvu domaću verziju
esperanta?
Који Срби се помињу пре 19. века?Можеш ли да их опишеш у народном смислу?
Ne znam sada kakve to ima veze sa stvarima o kojima sam pisao i nemojmo sada širiti diskusiju još i u tom smjeru, posebno ako nije relevantno. Jedini razlog zbog toga što sam to napomenuo je što si ti rekao da termin "šćakavski" nikada prije XIX stoljeća nije bio u upotrebi, te ga tako ne bi trebali uopšte ni koristiti.
Možemo li reći da su dinosauri postojali u vrijeme mezozoika, vodeći se tom tvojom logikom?
Па зашто онда не употребљаваш и назив рашански када постоји у изворима?Што би се бактао са неразумљивим српским.
Ne znam šta pokušavaš reći...kada je dotično u pitanju, svakako da navodim
rašanski jezik (navodio sam samo na ovom forumu više puta
lingua rasciana).
Što je, bre, nerazumljivo?
Приступао ти критички или не Константину Пагани су за њега Срби, и то је основни извор који имамо о том времену.
Komentar nema smisla, jer ako ne pristupamo kritički onda to znači da smo se složili da zapravo ništa uopšte nećemo ni uraditi.
Ono što se treba zapitati (kao što su se mnogi zapitkivali, zapitkuju se i hoće i u budućnosti) jeste
što to znači da su Pagani potomci tih
nekrštenih Srba koje je Nepoznati knez bio doveo, te jedini bili ostali nekršteni. To svakako nije značilo isto što i danas biti Srbinom (odnosno biti srpskog porijekla), kao što nije imalo ni isto značenje ni u druga vremena. Reći
oni su Srbi i tačka, ma šta mi pokušavali da uradimo jeste samo najobičnija banalizacija problema (koja ne prolazi ni svoj osnovni test, jer
bukvalnim čitanjem Pagani jesu srpskoga porijekla, odnosno bili su nekada Srbi - ne znači da su bili i u tom trenutku).
S obzirom da govorimo o ogromnom vremenskom periodu, nije validan argumenat da je to
osnovni izvor koji imamo o tom vremenu. Daleko od toga da je to tačno...
Говоре српским језиком што би рекли данашњи лингвисти штокавицом за разлику од Хрвата тога времена који су говорили хрватским језиком или ти чакавицом.Дакле од насељавања на Балкан до 10. века су Срби.
Kako god...nije šija nego vrat. Rasprava je po ovom pitanju sasvim semantička. Ja nisam ni na koji način pogrešio kada sam bio napisao
neretljanski jezik (što je isto što i
jezik Neretljana). Pogrešio bih jedino ako bismo ustanovili da su oni bili nekomunikativan narod odnosno da se uopšte nisu služili jezikom kao sredstvom komunikacije.
ЛПД није историјски већ литерални извор.
Ova rečenica nije baš jasna sama po sebi. Što je
literarni izvor i kako (i zašto) ga razlikujemo od istoriografskog?
Ti vjerovatno misliš na starije naučno stanovište po pitanju vrednovanja tog izvora. To je naslijeđe pozitivističke istoriografije koja je dijelila (kako odgovara) tekstualne tragove na
pouzdane i
nepouzdane; ono danas više u nauci nema značaja. Ljetopis Popa Dukljanina je, naravno
pisani istorijski izvor, kao što je to i Porfirogenitov Spis o narodi, kao i brojni drugi izvori iz srednjovjekovne epohe.
Ostajem pri tome da je tako banalizovana konstatacija sama po sebi ravna hrvatskoj mitomaniji oko tobožnjih Crvenih Hrvata. Diskreditovanje LjPD i njegovo odbacivanje u cjelosti se više ne čini, ali to su radili ljudi ne na osnovu kritike izvora već je im
ne odgovara.
Mnogi Hrvati tako, s druge strane, trude se da diskredituju Porfirogenitov spis, jer im ne ne odgovara što "daje" Srbima velika prostranstva u primorju i zapadno od Drine (pri tome se, naravno, služeći besmislenim metodama kao što je traganje za kontradikcijama i čitanje izvora kao da je napisan u 21. st., odnosno upravo pokušaj njegove
diskreditacije metodima pozitivističke nauke).
Можда Константин није имао кристалну куглу али је вероватно схватао да људи и ствари не могу тек тако да нестану са лица земље.
Ko govori uopšte o nestanku?
Unuci nisu isto ono što su i njihovi djedovi. Tako je zanavijek bilo. Ja sam vrlo lijepo bio napisao ne da su Neretljani
nestali, već da ako su u nekom trenutku bili Srbi, to ne znači da su bili i u apsolutno svakom drugom periodu. Osvrni se na raniju raspravu recimo u slučaju izdvajanja Bosanaca iz Srpstva.
Јел и колико је то "прелазно" подручје?
Nemam pojma, mogu ti samo pročitati nešto literature što ima na tu temu i potom prepričati, što zapravo možeš i sam. Sudeći po Iviću i drugima, to bi trebalo da bude cijela pogranična oblast bosansko-hrvatska, znači prostranstva koja uključuju krajeve pri Makarskoj krajini i oblasti zapadno od rijeke Bosne. Uslovno govoreći sva je Bosna
prelazna.
Босански регионални лингвоними лингвистички су српски етнички лингвоними и врло лако су поткрепљени историјским околностима.
Znači,
bosansko prevodiš kao
srpsko (uključiv kada se javlja uporedo) ako sam te dobro shvatio? Znači nema veze ako to nije bio srpski jezik, proglasićemo ga za srpski danas..?
Šta znači da je nešto
potkrepljeno istorijskim okolnostima?
Како разликујеш Србе и Хрвате 9. или 10. века по верском принципу?
Pa to nije vrijeme na koje mislim, tako da ne (ta razlika postoji tek od XII i XIII stoljeća).
Стари српски говори развили су се у српским жупама средњега века.Да ли су они српски?
Ne razumijem kontrapitanje.
Moje pitanje je bilo vrlo jasno; jesu li i slavonski štokavci Srbi (uvijek bili, a po toj logici pretpostavljam i ostali, samo što su dio hrvatske nacije)?
Ama zašto bi se uvodilo nešto što već postoji u izvorima? Što se krije iza lingvonima i kako zvuči taj jezik, jedno je sasvim drugo pitanje (nema ništa niko da uvede niti da ne uvede).
Знао сам да је сумњив.
Обртао окретао ти Константина са које год стране хоћеш Пагани су за њега Срби и то је практично и једини извор који имамо за тај период, и најопширнији и најближе датован.
