Мени лично се диже коса на глави на арогантне колеге.
Доживела сам, пре само сат времена следеће од колегинице: на институту за хематологију, треба нешто да је питам, прилазим јој, уљудно је поздрављам, а она мене пита ''шта хоћеш?''- баш тим речима. Не зна ко сам, нисам у мантилу, не носим стетоскоп око врата, у цивилној гардероби, а она мени тако ''љубазно''.
Ето, то је жена која је проф. на факултету, жена која свакодневно гледа оболеле од тешких леукемија, којој пацијенти умиру свакодневно...ваљда би баш због тогатребала да има шира схватања и да уме своје незадовољство да не манифестује и не искаљује ред другима и на неадекватним местима.
Лекари, којом год да се области медицине баве, МОРАЈУ да буду уљудни јер раде са БОЛЕСНИМ људима.
А
добар лекар мора да буде и
добар психолог.
Побогу, не подноси свако на исти начин болест.Баш зато, лекар мора бити ширих схватања и изражене толеранције, мора да уме да разговара са људима.
Свакодневно су пацијенти у прилици да се срећу са том другом категоријом лекара. А ја као њихова колегиница само могу да кажем да треба да се стиде свог понашања. Надобудни су- јер су лекари. ( можеш мислити- мени је ово занимање исто као и инжењер, исто као и месар и као фризерка!) Имају трип супериорности- јер су лекари. Захтевају поштовање- јер су лекари.
Буди човек- па ћеш бити поштован.
А супериоран-тек и кад с просјаком будеш причао као да ти је раван.
А сама чињеница да је почела хајка на лекаре управо говори да је много више оних лоших, него добрих.
Ја се хајке не плашим, али знам их много који је се добрано зентају.
Свако треба да одговара засвоја недела.