Ima zensko a kaze nemam decu.Ili ga uopste ne zanimaju jer su zenska.Tera zenu da radja dok ne dobije musko.Ako nema sina onda psihicko nasilje.Ili razvod ali nece da placa alimentaciju jer nema decu i kraj price.Ide u zatvor ali nece da placa jer on ne pravi zensku decu,nije on svaler.DNK dokaze da je njegovo on negira.Za njega nije jer je zensko.
Kada ce ovakve muske pojave da nestanu?
Nisu to ''muške pojave''
, već one pojave koje su nastale na poljima i njivama.
Muški rod je generalno prirodno jači na biološkoj osnovi mišićne mase u gornjem delu tela, što je idealno za teže fizičke radove koji se podrazumevaju na poljani/njivi.
U vreme kada su venčanja bila ugovorena, u vreme kada su deca često umirala, u vreme kada je opstanak cele kuće bio utemeljen na tome da li će postojati neki naslednik (jer je žensko uvek odlazilo iz kuće i kućilo tuđu kuću nakon udaje), je važilo i pravilo o tome da je muški potomak ne samo dar za porodicu, već dar od Boga.
Vremenom su se ovakvi pogledi na život i ljude promenili, mada kod ljudi koji su izuzetno tradicionalni ili žive u ruralnim delovima, ili u delovima gde je poljoprivreda veoma izražena, i dalje će ovako da se postavljaju, ne zbog tradicije, već zato što im je logično to. Što naravno ne znači, ni pod razno, da devojke i žene ne mogu da pomažu poljoprivredu i često to znaju da rade bolje od muškaraca po mojim zapažanjima. Naravno, seča drva, klanje života i slično tome - ne. Tu im je ta neka crta. Retko koja žena (češće babe) seče drva i pod tim mislim na panjeve.
Sa neke psihološke osnove i pogleda, muškarcu, tj. ocu je naravno lepše kada dobije sina, isto onoliko koliko je majci lepše kada dobije kćer. Mislim da čak i patrijarhalno vaspitanje tu ne igra nikakvu ulogu. Lakše se mogu razumeti, lakše mogu pričati o stvarima, lakše je muškarcu da objasni nešto na muški način, a ženi na ženski. I to je sasvim normalno i treba očekivati takve stvari u normalnoj i zdravoj porodici.
Ali ljudi generalno ne gledaju na takve stvari, a ni socijalne ustanove koje više razaraju porodice no što im pomažu. Kapiram da je to još uvek u nekim mestima izraženo (do te mere da smo imali i slučajeve ubistava na svadbama i sl tome
), ali smatram da se to postepeno mora rešavati jer jeste problem mnogim mladima koji žive u modernijem svetu i sa modernijim ubeđenjima i načelima.
Ponekad se može dogoditi da upravo zbog modernijim shvatanja i načela neki ljudi pribegavaju totalno tradicionalnim i konzervantnim ubeđenjima i shvatanjima, a to sa sobom vuče i istaknutiji intezitet takvih stavova. To se već može nazvati i bolešću i to neće niko podržati, što žene, što muškarci. Neko će već da sedne s tim ljudima i da popriča s njima. I onda će ti ljudi da se smire.
