gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Mariji M. se pokvario mobilni telefon posle četiri dana korišćenja. Serviserima je trebalo 45 dana da utvrde da ne mogu da ga poprave jer je u aparat navodno ušla voda. Marija ima i kablovsku televiziju, ali njena porodica nikada nije imala 75 kanala, koliko je napisano u ugovoru.
Ni njen komšija nije imao sreće jer je za 6.000 evra naručio PVC stolariju, a dobio prozore pogrešnih dimenzija. Na nove je čekao dva meseca. Potrošače bi ubuduće od ovakve prakse trebalo da štiti novi Zakon o zaštiti potrošača. U organizacijama potrošača, međutim, prilično su skeptični – ne veruju inspekcijama i tvrde da se Vlada ponaša neodgovorno jer još uvek nemaju pravilnik po kome treba da rade.
Istekli rokovi
U gotovo svakoj šestoj kontrolisanoj prodavnici u Srbiji inspektori Ministarstva poljoprivrede su pronašli bar jedan prehrambeni proizvod čiji je rok trajanja istekao. Pod lupom inspektora bili su hleb, peciva, testenine, šećer, ulje, margarin, sveže voće i povrće, voćni sokovi... Obilazeći 824 maloprodajna objekata u 96 gradova i opština, inspekcija je u trećini uočila barem jednu nepravilnost. U 141 objektu pronađen je bar jedan proizvod sa isteklim rokom trajanja. Tako je van prometa, prošle godine, stavljeno 19.650 kilograma hrane vredne četiri miliona dinara.
Pritužbe su stizale i u Nacionalnu organizaciju potrošača Srbije. Samo prošle godine stiglo je više od 2.500 žalbi potrošača koji su se žalili na nekvalitetnu robu široke potrošnje, pre svega na belu tehniku, audio i video uređaje, odeću i obuću. Na drugom mestu bile su žalbe na cene i kvalitet usluga komunalnih preduzeća, a na trećem žalbe na kvalitet hrane. Svaku petu žalbu nisu uspeli da reše, i to zbog bahatog odnosa trgovaca.
Edina Popov iz Asocijacije potrošača kaže da prvo treba urazumiti državu, a tek onda proizvođače i trgovce.
- Uputili smo apel i Vladi i Skupštini da ozbiljnije priđu primeni novog Zakona o zaštiti potrošača. Prvo je odgovorno Ministarstvo trgovine od koga zahtevamo pravilnik za organizacije potrošača. U zakonu piše da samo evidentirane organizacije mogu da postupaju po zakonu i da podnose tužbe, ali nema nikakvog pravilnika koji kaže koje uslove moramo da ispunimo da bismo se našli u evidenciji. Na taj način nam je onemogućeno da savetujemo potrošače i da ih zastupamo u sudskom i vansudskom rešavanju sporova - kaže Popov.
U Ministarstvu trgovine potvrdili su za „Blic” da podzakonske akte treba očekivati do aprila ove godine.
Sudeći po novim propisima, odgovornost će biti i na trgovcu i proizvođaču. Trgovci će o proizvodima morati da daju jasna obaveštenja potrošaču i pre zaključenja ugovora i da na pravilan način istaknu cene. Zakonska garancija za prodatu robu i usluge biće dve godine, a u slučaju da se neki nedostatak pokaže u prvih šest meseci, potrošač ne mora da dokazuje da nije prouzrokovao nedostatak.
Velike promene ne treba očekivati ni u domenu deklaracija koje su najveće boljke proizvođača. Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da su iz novog zakona uklonjene deklaracije, pa poljoprivredna, veterinarska i druge inspekcije ovde odnedavno nemaju ingerencije.
- Po ranijem zakonu su mogle da kažnjavaju. Sada postoji Pravilnik o deklaracijama upakovane robe po kome su kazne drastično niže za proizvođače nego što su bile ranije - kaže Papović.
Netačne deklaracije
Po propisima, svaka deklaracija treba da sadrži 12 elemenata, od količine, preko serije do kategorije kvaliteta. Praksa, međutim, pokazuje da proizvođači često daju robi pogrešan naziv, da artikli nemaju odgovarajući spisak sastojaka, da nije navedena adresa proizvođača ili rok trajanja... Nije retko ni da na kućnoj hemiji sastava jednostavno nema ili da se može pročitati jedino uz pomoć lupe, pa eto zašto se domaćicama od jačine pojedinih hemikalija zavrti u glavi. A, reč je o brendovima koji se reklamiraju i desetak puta u danu u najudarnijim terminima.
Nedavno je u Pokretu za zaštitu potrošača Beograda iznet primer koji govori da su proizvođači sve umešniji i u prevarama. Informacija na deklaraciji odgovarala je količini proteina u kobasicama. Kontrola je, međutim, pokazala da proteini nisu bili iz mesa, već iz graška, kvasca, soje ili mleka. Nije ni čudo, dakle, što su autoru ovog članka u bečejskoj kompaniji „Sojaprotein” rekli da soju u velikim količinama traže mesari, a da je tražnja posebno pojačana pred velike skupove, Sabor u Guči, roštiljijade, praznike...
Neretko se roba prodaje i s isteklim rokom trajanja. Primera je bilo i u Beogradu i u manjim mestima u Srbiji, kod velikih i malih trgovaca. Prodavac zaposlen u jednoj privatnoj radnji mešovite robe potvrdio je za „Blic” da njegov gazda čak i prepravlja datume trajanja robe.
Manipulacije kvarljivom robom
- Broj šest ili dva prepravljamo kao osam, bilo da je u pitanju datum ili mesec. Događalo se i da rok trajanja izgrebemo, što je najlakše na flašama. Sve to prolazi kod robe sa dužim rokom trajanja jer kupci nemaju naviku da gledaju deklaracije - priča nas sagovornik. Dodaje i da se kupcima najmanje manipuliše sa lako kvarljivom robom kao što su mlečni proizvodi, gde su potrošači prilično disciplinovaniji i gledaju deklaraciju.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/230997/Dokle-ce-da-nas-varaju-proizvodjaci-i-trgovci
Dok god je BoTa zakon,trgovci će da rade šta hoće.
Ni njen komšija nije imao sreće jer je za 6.000 evra naručio PVC stolariju, a dobio prozore pogrešnih dimenzija. Na nove je čekao dva meseca. Potrošače bi ubuduće od ovakve prakse trebalo da štiti novi Zakon o zaštiti potrošača. U organizacijama potrošača, međutim, prilično su skeptični – ne veruju inspekcijama i tvrde da se Vlada ponaša neodgovorno jer još uvek nemaju pravilnik po kome treba da rade.
Istekli rokovi
U gotovo svakoj šestoj kontrolisanoj prodavnici u Srbiji inspektori Ministarstva poljoprivrede su pronašli bar jedan prehrambeni proizvod čiji je rok trajanja istekao. Pod lupom inspektora bili su hleb, peciva, testenine, šećer, ulje, margarin, sveže voće i povrće, voćni sokovi... Obilazeći 824 maloprodajna objekata u 96 gradova i opština, inspekcija je u trećini uočila barem jednu nepravilnost. U 141 objektu pronađen je bar jedan proizvod sa isteklim rokom trajanja. Tako je van prometa, prošle godine, stavljeno 19.650 kilograma hrane vredne četiri miliona dinara.
Pritužbe su stizale i u Nacionalnu organizaciju potrošača Srbije. Samo prošle godine stiglo je više od 2.500 žalbi potrošača koji su se žalili na nekvalitetnu robu široke potrošnje, pre svega na belu tehniku, audio i video uređaje, odeću i obuću. Na drugom mestu bile su žalbe na cene i kvalitet usluga komunalnih preduzeća, a na trećem žalbe na kvalitet hrane. Svaku petu žalbu nisu uspeli da reše, i to zbog bahatog odnosa trgovaca.
Edina Popov iz Asocijacije potrošača kaže da prvo treba urazumiti državu, a tek onda proizvođače i trgovce.
- Uputili smo apel i Vladi i Skupštini da ozbiljnije priđu primeni novog Zakona o zaštiti potrošača. Prvo je odgovorno Ministarstvo trgovine od koga zahtevamo pravilnik za organizacije potrošača. U zakonu piše da samo evidentirane organizacije mogu da postupaju po zakonu i da podnose tužbe, ali nema nikakvog pravilnika koji kaže koje uslove moramo da ispunimo da bismo se našli u evidenciji. Na taj način nam je onemogućeno da savetujemo potrošače i da ih zastupamo u sudskom i vansudskom rešavanju sporova - kaže Popov.
U Ministarstvu trgovine potvrdili su za „Blic” da podzakonske akte treba očekivati do aprila ove godine.
Sudeći po novim propisima, odgovornost će biti i na trgovcu i proizvođaču. Trgovci će o proizvodima morati da daju jasna obaveštenja potrošaču i pre zaključenja ugovora i da na pravilan način istaknu cene. Zakonska garancija za prodatu robu i usluge biće dve godine, a u slučaju da se neki nedostatak pokaže u prvih šest meseci, potrošač ne mora da dokazuje da nije prouzrokovao nedostatak.
Velike promene ne treba očekivati ni u domenu deklaracija koje su najveće boljke proizvođača. Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da su iz novog zakona uklonjene deklaracije, pa poljoprivredna, veterinarska i druge inspekcije ovde odnedavno nemaju ingerencije.
- Po ranijem zakonu su mogle da kažnjavaju. Sada postoji Pravilnik o deklaracijama upakovane robe po kome su kazne drastično niže za proizvođače nego što su bile ranije - kaže Papović.
Netačne deklaracije
Po propisima, svaka deklaracija treba da sadrži 12 elemenata, od količine, preko serije do kategorije kvaliteta. Praksa, međutim, pokazuje da proizvođači često daju robi pogrešan naziv, da artikli nemaju odgovarajući spisak sastojaka, da nije navedena adresa proizvođača ili rok trajanja... Nije retko ni da na kućnoj hemiji sastava jednostavno nema ili da se može pročitati jedino uz pomoć lupe, pa eto zašto se domaćicama od jačine pojedinih hemikalija zavrti u glavi. A, reč je o brendovima koji se reklamiraju i desetak puta u danu u najudarnijim terminima.
Nedavno je u Pokretu za zaštitu potrošača Beograda iznet primer koji govori da su proizvođači sve umešniji i u prevarama. Informacija na deklaraciji odgovarala je količini proteina u kobasicama. Kontrola je, međutim, pokazala da proteini nisu bili iz mesa, već iz graška, kvasca, soje ili mleka. Nije ni čudo, dakle, što su autoru ovog članka u bečejskoj kompaniji „Sojaprotein” rekli da soju u velikim količinama traže mesari, a da je tražnja posebno pojačana pred velike skupove, Sabor u Guči, roštiljijade, praznike...
Neretko se roba prodaje i s isteklim rokom trajanja. Primera je bilo i u Beogradu i u manjim mestima u Srbiji, kod velikih i malih trgovaca. Prodavac zaposlen u jednoj privatnoj radnji mešovite robe potvrdio je za „Blic” da njegov gazda čak i prepravlja datume trajanja robe.
Manipulacije kvarljivom robom
- Broj šest ili dva prepravljamo kao osam, bilo da je u pitanju datum ili mesec. Događalo se i da rok trajanja izgrebemo, što je najlakše na flašama. Sve to prolazi kod robe sa dužim rokom trajanja jer kupci nemaju naviku da gledaju deklaracije - priča nas sagovornik. Dodaje i da se kupcima najmanje manipuliše sa lako kvarljivom robom kao što su mlečni proizvodi, gde su potrošači prilično disciplinovaniji i gledaju deklaraciju.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/230997/Dokle-ce-da-nas-varaju-proizvodjaci-i-trgovci
Dok god je BoTa zakon,trgovci će da rade šta hoće.
