AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 29.597
https://www.danas.rs/svet/dok-svet-posmatra-ukrajinu-putin-tiho-okupira-belorusiju/
Aleksandar Lukašenko je spreman za rat, ili bar tako kaže.
U troipočasovnom obraćanju naciji prošle nedelje, beloruski autokrata je kazao: “Ako se naša zemlja suoči sa agresijom, ovde će biti stotine hiljada ruskih vojnika, koji će braniti ovu svetu zemlju zajedno sa stotine hiljada Belorusa”, podseća u autorskom članku Brajan Vitmor, saradnik Centra za Evroaziju pri Atlantskom savetu i profesor na Univerzitetu Teksas.
Dok je Lukašenko govorio ruske trupe su nastavile da se slivaju u Belorusiju, a mnogi su zauzeli položaje duž 1000 kilometara duge južne granice zemlje sa Ukrajinom.
Govoreći u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 31. januara, američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild, ukazuje Vitmor, je istakla da je Rusija već prebacila skoro 5.000 vojnika u Belorusiju zajedno sa balističkim raketama kratkog dometa, specijalnim snagama i PVO.
“Videli smo dokaze da Rusija namerava da proširi svoje prisustvo na više od 30.000 vojnika u blizini belorusko-ukrajinske granice, što je manje od dva sata severno od Kijeva, do početka februara“, rekla je ona.
S obzirom da se rusko vojno prisustvo u Belorusiji brzo širi, američki Stejt department je naredio članovima porodica diplomata i zaposlenih u ambasadi u Minsku da napuste tu državu.
Stejt department je, takođe, upozorio američke građane da ne putuju u Belorusiju, navodeći “neuobičajeno i zabrinjavajuće povećanje ruske vojske”.
Promena geopolitičkog statusa Belorusije, ukazuje autor, u poslednjih 18 meseci predstavlja jednu od najdramatičnijih promena u bezbednosnoj računici u Istočnoj Evropi od ruske nelegalne aneksije Krima 2014, a možda i od kraja hladnog rata.
Promenjena bezbednosna jednačina je, navodi, naglašena trenutnim ruskim pomeranjima na ukrajinskoj granici, dajući Moskvi mogućnost da opkoli i napadne Ukrajinu sa severa, istoka i juga. To, takođe, znači, ističe Vitmor, da se ruska vojska sada nalazi na beloruskoj granici sa Ukrajinom na manje od dva sata od Kijeva.
Lukašenkovo željno učešće u Putinovom opkoljavanju Ukrajine i njegov konfrontacioni stav su relativno novi fenomeni, navodi, koji daju deo objašnjenja za odluku samog lidera Kremlja da u ovom trenutku zauzme tako agresivan stav.
Nakon ruske aneksije Krima i oružane intervencije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine 2014, pojašnjava Vitmor, Lukašenko je jasno stavio do znanja da odbacuje Putinovu ideju da Belorusija bude deo takozvanog “ruskog sveta”. On je, takođe, izjavio da neće dozvoliti da se beloruska teritorija koristi za napad na treću stranu, da održava dobre odnose sa prozapadnim rukovodstvom u Ukrajini, pokušavajući da drži otvorena vrata za bolje odnose sa Zapadom.
Lukašenko se, kaže, godinama opirao naporima Kremlja da izgradi novu rusku vazdušnu bazu u Belorusiji. A tokom zajedničkih vojnih vežbi Zapad-2017 sa Rusijom, on se “sagnuo” kako bi uverio evropske susede Belorusije da vežbe neće biti iskorišćene kao izgovor za agresiju.
Kao što sam svedočio pred američkom Helsinškom komisijom u novembru 2019, Lukašenka „nije zanimalo da žrtvuje beloruski suverenitet“ jer nije imao koristi od “vojnog obračuna ili obračuna sa Zapadom u kojem bi njegova zemlja bila na prvoj liniji fronta“.
Nešto više od dve godine kasnije, on je očigledno na geopolitičkoj liniji fronta i izgleda da uživa u tome, piše Vitmor. Sporni predsednički izbori u Belorusiji u avgustu 2020, masovni ulični protesti koje su izazvali i Lukašenkov brutalni obračun protiv opozicije naveli su diktatora u Minsku da zaključi da je njegova jedina šansa za politički opstanak da prigrli Putina što je čvršće moguće.
Немогуже да је будном оку НАТО одбране промак'о овај подмукли потез омраженога Путлера....
Па шта чека више тај бастион људске слободе ?
Aleksandar Lukašenko je spreman za rat, ili bar tako kaže.
U troipočasovnom obraćanju naciji prošle nedelje, beloruski autokrata je kazao: “Ako se naša zemlja suoči sa agresijom, ovde će biti stotine hiljada ruskih vojnika, koji će braniti ovu svetu zemlju zajedno sa stotine hiljada Belorusa”, podseća u autorskom članku Brajan Vitmor, saradnik Centra za Evroaziju pri Atlantskom savetu i profesor na Univerzitetu Teksas.
Dok je Lukašenko govorio ruske trupe su nastavile da se slivaju u Belorusiju, a mnogi su zauzeli položaje duž 1000 kilometara duge južne granice zemlje sa Ukrajinom.
Govoreći u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 31. januara, američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild, ukazuje Vitmor, je istakla da je Rusija već prebacila skoro 5.000 vojnika u Belorusiju zajedno sa balističkim raketama kratkog dometa, specijalnim snagama i PVO.
“Videli smo dokaze da Rusija namerava da proširi svoje prisustvo na više od 30.000 vojnika u blizini belorusko-ukrajinske granice, što je manje od dva sata severno od Kijeva, do početka februara“, rekla je ona.
S obzirom da se rusko vojno prisustvo u Belorusiji brzo širi, američki Stejt department je naredio članovima porodica diplomata i zaposlenih u ambasadi u Minsku da napuste tu državu.
Stejt department je, takođe, upozorio američke građane da ne putuju u Belorusiju, navodeći “neuobičajeno i zabrinjavajuće povećanje ruske vojske”.
Promena geopolitičkog statusa Belorusije, ukazuje autor, u poslednjih 18 meseci predstavlja jednu od najdramatičnijih promena u bezbednosnoj računici u Istočnoj Evropi od ruske nelegalne aneksije Krima 2014, a možda i od kraja hladnog rata.
Promenjena bezbednosna jednačina je, navodi, naglašena trenutnim ruskim pomeranjima na ukrajinskoj granici, dajući Moskvi mogućnost da opkoli i napadne Ukrajinu sa severa, istoka i juga. To, takođe, znači, ističe Vitmor, da se ruska vojska sada nalazi na beloruskoj granici sa Ukrajinom na manje od dva sata od Kijeva.
Lukašenkovo željno učešće u Putinovom opkoljavanju Ukrajine i njegov konfrontacioni stav su relativno novi fenomeni, navodi, koji daju deo objašnjenja za odluku samog lidera Kremlja da u ovom trenutku zauzme tako agresivan stav.
Nakon ruske aneksije Krima i oružane intervencije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine 2014, pojašnjava Vitmor, Lukašenko je jasno stavio do znanja da odbacuje Putinovu ideju da Belorusija bude deo takozvanog “ruskog sveta”. On je, takođe, izjavio da neće dozvoliti da se beloruska teritorija koristi za napad na treću stranu, da održava dobre odnose sa prozapadnim rukovodstvom u Ukrajini, pokušavajući da drži otvorena vrata za bolje odnose sa Zapadom.
Lukašenko se, kaže, godinama opirao naporima Kremlja da izgradi novu rusku vazdušnu bazu u Belorusiji. A tokom zajedničkih vojnih vežbi Zapad-2017 sa Rusijom, on se “sagnuo” kako bi uverio evropske susede Belorusije da vežbe neće biti iskorišćene kao izgovor za agresiju.
Kao što sam svedočio pred američkom Helsinškom komisijom u novembru 2019, Lukašenka „nije zanimalo da žrtvuje beloruski suverenitet“ jer nije imao koristi od “vojnog obračuna ili obračuna sa Zapadom u kojem bi njegova zemlja bila na prvoj liniji fronta“.
Nešto više od dve godine kasnije, on je očigledno na geopolitičkoj liniji fronta i izgleda da uživa u tome, piše Vitmor. Sporni predsednički izbori u Belorusiji u avgustu 2020, masovni ulični protesti koje su izazvali i Lukašenkov brutalni obračun protiv opozicije naveli su diktatora u Minsku da zaključi da je njegova jedina šansa za politički opstanak da prigrli Putina što je čvršće moguće.
Немогуже да је будном оку НАТО одбране промак'о овај подмукли потез омраженога Путлера....
Па шта чека више тај бастион људске слободе ?
