- Poruka
- 11.141
http://www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-sta-je-srbiji-republika-srpska-q.html#yvComment65746
Ако нова власт у Србији тврди да је РС држава, онда је доведена у питање стабилност региона, сматрају аналитичари. Представници цивилног друштва упозоравају да је „државност РС стратешка орјентација Београда“.
Након што је председник Народне Скупштине Републике Србије Небојша Стефановић, Републику Српску, ентитет Босне и Херцеговине назвао „државом“, председница Хелсиншког одбора за људска права Србије Соња Бисерко је за Дојче веле изјавила да се од Српске напредне странке (СНС), чији је Стефановић члан, ништа друго и није могло очекивати.
„Било би непромишљено очекивати да напредњаци Томислава Николића промене свој однос према региону након освајања власти у Србији“, каже Соња Бисерко. Она није изненађена што Стефановић и у својству скупштинског председника тврди да је РС држава „јер је то стратешка орјентација Београда“.
„Тај циљ зацртан је још пре рата и на подржављењу РС организовано се ради и након Дејтонског споразума. Ни у рату ни послије рата Република Српска није могла да опстане без Београда. Она је производ Београда и Београд од ње неће одустати без јаког притиска међународне заједнице којег, на жалост, у овом тренутку нема“, каже Соња Бисерко.
Лапсус, неискуство или објава стратешког циља?
Београдски социолог Душан Јањић не искључује могућност да је Стефановићева изјава резултат „неопрезности и недовољног политичког искуства“. „Републику Српску многи политичари у Србији третирају као државу и то је концепт са два могућа исхода. Према једном, РС се намерно назива државом како би се одбранила њена дејтонска позиција, док други подразумева РС као независну државу, изван БиХ“, каже Јањић.
Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић је, у међувремену, поручио да његова изјава није лапсус, али да је не треба тумачити у контексту рушења дејтонског поретка. „Нико није негирао правни и политички положај РС, а држава је поменута у форми вербалног изражавања без жеље да се РС да статус који она сада нема“, рекао је Стефановић.
Стефановићева „форма вербалног изражавања“ у Босни и Херцеговини буди сећања на време када је, како каже Душан Јањић, „Србија војно и економски отворено подржавала РС“. „Ми у БиХ навикли смо да Србија скоро 200 година својата Босну или барем православне Босанце, тако да нисам изненађен Стефановићевим вербалним изражавањем“, каже за Дојче веле политички аналитичар Властимир Мијовић.
„Тактика је промењена, али не и стари циљеви српске стратегије. Добро је да артиљерија мирује, али не мирују зли језици политичара што уноси конфузију међу људе фрустриране тешким животом. То би се, у једном тренутку, од инцидента могло претворити у нешто због чега бисмо могли јако зажалити јер се и у протеклом рату показало да сви проливају море крви, како они који се бране тако и они који нападају“, каже Мијовић.
Кога представља Небојша Стефановић?
Политичка аналитичарка Тања Топић сматра да Србија никада суштински није променила однос према Босни и Херцеговини, конкретно према Републици Српској, „што има погубне последице, поготово на унутрашње-политичком плану БиХ“. Она подсећа да се РС, посебно уочи избора, назива државом. Међутим, нада се да поједине изјаве државних званичника, попут спорне Стефановићеве, не морају увек да одражавају мишљење већине.
„Друштво у Србији заокупљено је собом и никада није придавало толику пажњу РС колико би то одговарало том ентитету. Мислим да су за просечне грађане Србије сви из БиХ, били то Бошњаци, Срби или Хрвати, пре свега су Босанци“. Но, Соња Бисерко подсећа да су медији ти који креирају јавно мишљење, „а у онима у Србији се о Републици Српској углавном пише као да је она део Србије и да је само питање времена када ће се издвојити из Босне и Херцеговине“.
Аналитичар Међународне групе за кризе (Интернатионал Црисис Гроуп – ИЦГ) Срећко Латал упозорава да „необраћање пажње на речник може довести до додатних тензија између балканских држава, у овом случају између Босне и Херцеговине и Србије“ те да се у постизборној Србији још увек не зна којим путем би могло да крене друштво са новим политичким вођством.
(Дојче веле)
Ако нова власт у Србији тврди да је РС држава, онда је доведена у питање стабилност региона, сматрају аналитичари. Представници цивилног друштва упозоравају да је „државност РС стратешка орјентација Београда“.
Након што је председник Народне Скупштине Републике Србије Небојша Стефановић, Републику Српску, ентитет Босне и Херцеговине назвао „државом“, председница Хелсиншког одбора за људска права Србије Соња Бисерко је за Дојче веле изјавила да се од Српске напредне странке (СНС), чији је Стефановић члан, ништа друго и није могло очекивати.
„Било би непромишљено очекивати да напредњаци Томислава Николића промене свој однос према региону након освајања власти у Србији“, каже Соња Бисерко. Она није изненађена што Стефановић и у својству скупштинског председника тврди да је РС држава „јер је то стратешка орјентација Београда“.
„Тај циљ зацртан је још пре рата и на подржављењу РС организовано се ради и након Дејтонског споразума. Ни у рату ни послије рата Република Српска није могла да опстане без Београда. Она је производ Београда и Београд од ње неће одустати без јаког притиска међународне заједнице којег, на жалост, у овом тренутку нема“, каже Соња Бисерко.
Лапсус, неискуство или објава стратешког циља?
Београдски социолог Душан Јањић не искључује могућност да је Стефановићева изјава резултат „неопрезности и недовољног политичког искуства“. „Републику Српску многи политичари у Србији третирају као државу и то је концепт са два могућа исхода. Према једном, РС се намерно назива државом како би се одбранила њена дејтонска позиција, док други подразумева РС као независну државу, изван БиХ“, каже Јањић.
Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић је, у међувремену, поручио да његова изјава није лапсус, али да је не треба тумачити у контексту рушења дејтонског поретка. „Нико није негирао правни и политички положај РС, а држава је поменута у форми вербалног изражавања без жеље да се РС да статус који она сада нема“, рекао је Стефановић.
Стефановићева „форма вербалног изражавања“ у Босни и Херцеговини буди сећања на време када је, како каже Душан Јањић, „Србија војно и економски отворено подржавала РС“. „Ми у БиХ навикли смо да Србија скоро 200 година својата Босну или барем православне Босанце, тако да нисам изненађен Стефановићевим вербалним изражавањем“, каже за Дојче веле политички аналитичар Властимир Мијовић.
„Тактика је промењена, али не и стари циљеви српске стратегије. Добро је да артиљерија мирује, али не мирују зли језици политичара што уноси конфузију међу људе фрустриране тешким животом. То би се, у једном тренутку, од инцидента могло претворити у нешто због чега бисмо могли јако зажалити јер се и у протеклом рату показало да сви проливају море крви, како они који се бране тако и они који нападају“, каже Мијовић.
Кога представља Небојша Стефановић?
Политичка аналитичарка Тања Топић сматра да Србија никада суштински није променила однос према Босни и Херцеговини, конкретно према Републици Српској, „што има погубне последице, поготово на унутрашње-политичком плану БиХ“. Она подсећа да се РС, посебно уочи избора, назива државом. Међутим, нада се да поједине изјаве државних званичника, попут спорне Стефановићеве, не морају увек да одражавају мишљење већине.
„Друштво у Србији заокупљено је собом и никада није придавало толику пажњу РС колико би то одговарало том ентитету. Мислим да су за просечне грађане Србије сви из БиХ, били то Бошњаци, Срби или Хрвати, пре свега су Босанци“. Но, Соња Бисерко подсећа да су медији ти који креирају јавно мишљење, „а у онима у Србији се о Републици Српској углавном пише као да је она део Србије и да је само питање времена када ће се издвојити из Босне и Херцеговине“.
Аналитичар Међународне групе за кризе (Интернатионал Црисис Гроуп – ИЦГ) Срећко Латал упозорава да „необраћање пажње на речник може довести до додатних тензија између балканских држава, у овом случају између Босне и Херцеговине и Србије“ те да се у постизборној Србији још увек не зна којим путем би могло да крене друштво са новим политичким вођством.
(Дојче веле)
