Додик: У Српској ће бити одржан референдум о независности Републике од БиХ

Umješanost Vatikana u tragediju srpskog naroda koja ga je zadesila u toku drugog svjetskog rata , ali ne samo tada, može se vidjeti i iz redovnih posjeta i savjetovanja sa papom od strane zagrebačkog nadbiskupa Stepinca i drugih vjerskih starješina. Lični kontakti pape i Stepinca služili su za ujednačavanje i jačanje akcija oko “povratnika”, ili “sjedinjenja nesjedinjenih” kako su oni svojom terminologijom nazivali Srbe-pravoslavne i njihovo katoličenje i ubijanje u NDH.
Stepinac je boravio kod pape sredinom maja 1942.godine i poslije obavljenih razgovora bio je vrlo zadovoljan čak “borbeno raspoložen”. To je bio dokaz da mu je papa potpuno odobrio rad na katoličenju pravoslavnih, odnosno da nije ničim doveo u pitanje masovno ubijanje Srba u NDH. O svemu tome ustaški predstavnik u Vatikanu, Rušinović piše Lorkoviću:
“Stepinac je podnio izvještaj Svetom ocu na 9. kucanih stranica strojem. On mi je uglavnom pokazao taj izvještaj, pa te mogu osigurati da je sa naše strane i sa našeg stanovišta apsolutno pozitivan. Napadajući na Srbe četnike i komuniste kao začetnike svega zla što se zbilo u Hrvatskoj, našao je materijala za koji ni ja nisam znao. Neću ti nabrajati pojedina zlodjela, koja je on naveo, ali znaj da je to bilo upravo dragocjeni prilog svemu onome što sam ja do sada radio.
Položaj u zemlji on ocjenjuje povoljno i hvali rad i nastojanja vlade o Poglavnikovim naporima i brizi da se čim prije uspostavi red, te o njihovom vjerskom raspoloženju i postupku prema crkvi govori najljepšim riječima. Kaže da je sigurniji nego ikada prije za sudbinu hrvatskog naroda i države, jer je vođstvo i sam narod pokazao volju i smisla da očuva ono što smo dobili...”

Iz ovog Rušinovićevog izvještaja se vidi nekoliko važnih stvari. Prvo da i katolička crkva i ustaška “država” u Hrvatskoj sva zla koja su se zbila u Hrvatskoj pripisuju Srbima, četnicima koji su za sve krivi.
Drugo, da se i Stepinac i episkopat bavi istim falsifikovanjem istorije, prikuplja lažne podatke kako bi prikazao da su Srbi kao četnici ili komunisti izvršili zločine genocida nad hrvatskim narodom, mada je obrnuto: izvršen je zločin - nad srpskim narodom od strane kleroustaša i ustaške “države”. Stepinac je, prema izvještaju, pripremio takve falsifikate za koje čak ni ustaša Rušinović nije znao, što je, kaže, “dragocjeni prilog svemu onome što sam ja do sada radio.”
Treće, Stepinac ocjenjuje položaj u zemlji kao povoljan i hvali rad i nastojanje ustaške vlade i poglavnikove napore i brigu da se što prije uspostavi red. Znači poslije nekoliko stotina hiljada ubijenih Srba u NDH i Stepinac i Pavelić ocjenjuju stanje u zemlji povoljnim, i posle takvih gnusnih zločina treba da se što prije uspostavi ustaški red – koji u stvari predstavlja nered i anarhiju najgore vrste.
Najzad, četvrto, Stepinac je zadovoljniji i sigurniji “nego ikada prije” za sudbinu hrvatskog naroda i države, vjerovatno zbog uspjeha u masovnom istrebljenju Srba u NDH i zbog toga što je tada fašističkim silama na frontovima još išlo dobro i još je izgledalo da će one dobiti rat – a one su glavna uzdanica i papi i Stepincu u njihovim namjerama da ostvare plan istrebljenja srpskog naroda.

Rušinovićevo pismo Lorkoviću od 28. Maja 1942. ( Tajni dokumenti str. 72 )
 
Umješanost Vatikana u tragediju srpskog naroda koja ga je zadesila u toku drugog svjetskog rata , ali ne samo tada, može se vidjeti i iz redovnih posjeta i savjetovanja sa papom od strane zagrebačkog nadbiskupa Stepinca i drugih vjerskih starješina. Lični kontakti pape i Stepinca služili su za ujednačavanje i jačanje akcija oko “povratnika”, ili “sjedinjenja nesjedinjenih” kako su oni svojom terminologijom nazivali Srbe-pravoslavne i njihovo katoličenje i ubijanje u NDH.
Stepinac je boravio kod pape sredinom maja 1942.godine i poslije obavljenih razgovora bio je vrlo zadovoljan čak “borbeno raspoložen”. To je bio dokaz da mu je papa potpuno odobrio rad na katoličenju pravoslavnih, odnosno da nije ničim doveo u pitanje masovno ubijanje Srba u NDH. O svemu tome ustaški predstavnik u Vatikanu, Rušinović piše Lorkoviću:
“Stepinac je podnio izvještaj Svetom ocu na 9. kucanih stranica strojem. On mi je uglavnom pokazao taj izvještaj, pa te mogu osigurati da je sa naše strane i sa našeg stanovišta apsolutno pozitivan. Napadajući na Srbe četnike i komuniste kao začetnike svega zla što se zbilo u Hrvatskoj, našao je materijala za koji ni ja nisam znao. Neću ti nabrajati pojedina zlodjela, koja je on naveo, ali znaj da je to bilo upravo dragocjeni prilog svemu onome što sam ja do sada radio.
Položaj u zemlji on ocjenjuje povoljno i hvali rad i nastojanja vlade o Poglavnikovim naporima i brizi da se čim prije uspostavi red, te o njihovom vjerskom raspoloženju i postupku prema crkvi govori najljepšim riječima. Kaže da je sigurniji nego ikada prije za sudbinu hrvatskog naroda i države, jer je vođstvo i sam narod pokazao volju i smisla da očuva ono što smo dobili...”

Iz ovog Rušinovićevog izvještaja se vidi nekoliko važnih stvari. Prvo da i katolička crkva i ustaška “država” u Hrvatskoj sva zla koja su se zbila u Hrvatskoj pripisuju Srbima, četnicima koji su za sve krivi.
Drugo, da se i Stepinac i episkopat bavi istim falsifikovanjem istorije, prikuplja lažne podatke kako bi prikazao da su Srbi kao četnici ili komunisti izvršili zločine genocida nad hrvatskim narodom, mada je obrnuto: izvršen je zločin - nad srpskim narodom od strane kleroustaša i ustaške “države”. Stepinac je, prema izvještaju, pripremio takve falsifikate za koje čak ni ustaša Rušinović nije znao, što je, kaže, “dragocjeni prilog svemu onome što sam ja do sada radio.”
Treće, Stepinac ocjenjuje položaj u zemlji kao povoljan i hvali rad i nastojanje ustaške vlade i poglavnikove napore i brigu da se što prije uspostavi red. Znači poslije nekoliko stotina hiljada ubijenih Srba u NDH i Stepinac i Pavelić ocjenjuju stanje u zemlji povoljnim, i posle takvih gnusnih zločina treba da se što prije uspostavi ustaški red – koji u stvari predstavlja nered i anarhiju najgore vrste.
Najzad, četvrto, Stepinac je zadovoljniji i sigurniji “nego ikada prije” za sudbinu hrvatskog naroda i države, vjerovatno zbog uspjeha u masovnom istrebljenju Srba u NDH i zbog toga što je tada fašističkim silama na frontovima još išlo dobro i još je izgledalo da će one dobiti rat – a one su glavna uzdanica i papi i Stepincu u njihovim namjerama da ostvare plan istrebljenja srpskog naroda.

Rušinovićevo pismo Lorkoviću od 28. Maja 1942. ( Tajni dokumenti str. 72 )
Katolička crkva je po tebi kriva jer se nije samoukinula.
9.maja 1942. je već ubijeno stotine tisuća Srba, cjelokupni gubici Srba u 2.sr.?
 

1718178719087.png

"VELIKA BRITANIJA JE ISKREN PRIJATELJ BiH": Ramo Isak na prijemu povodom rođendana kralja Charlsa III


Isak je u ime Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova i u svoje ime uputio najiskrenije čestitke za rođendan kralju Charlsu III.


ramo_isak.jpg


Prije 11h

Federalni ministar unutrašnjih poslova Ramo Isak danas je, na poziv britanskog ambasadora u BiH Juliana Reilly, prisustvovao prijemu povodom rođendana kralja Charlsa III.

Isak je tim povodom uputio u ime Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova i u svoje ime najiskrenije čestitke za rođendan kralju Charlsu III.

- Velika Britanija je snažan partner i iskren prijatelj Bosne i Hercegovine, a to je još jedom dokazala svojom podrškom usvajanju te sponzoriranju Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Zahvaljujemo se narodu Velike Britanije te njihovim predstavnicima u BiH što konstantno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH, te se zalažu za očuvanje sigurnosti i stabilnosti Bosne i Hercegovine. Nadam se da ćete i u budućnosti nastaviti snažno podržavati demokratsku i multietničku državu Bosnu i Hercegovinu kao i njen put ka evropskim i euroatlantskim integracijama - stoji u čestitki federalnog ministra unutrašnjih poslova.

Tradicionlano se već 275 godina, u junu širom Ujedinjenog Kraljevstva, kao i u britanskim ambasadama širom svijeta, proslavlja rođendan suverena. Ovo je najveći događaj za većinu ambasada i prilika za jačanje bilateralnih odnosa i promociju Velike Britanije, navodi se u saopćenju iz FMUP-a.
 
Srbi koji tek u 19.st. izlaze na svjetlo dana pričaju o slobodi.

Јбга, кад су Срби слободни изашли на светло дана, неки други су на том светлу још били кметови и колонати...

Али, поносни кметови... :per:
 
Јбга, кад су Срби слободни изашли на светло дана, неки други су на том светлу још били кметови и колонати...

Али, поносни кметови... :per:
Kmetovi bili gospoda bogataši za prosječnog stanovnika Srbije tada.
Do 1914. porezni prihodi Kraljevine Hrvatske i Slavonije, znaći bez kompletnog primorja, bili 80% veći od Kraljevine Srbije.
Danas opet takva razlika u bogatstvu, i razlika se povećava, nakon raspada zajedničke države u kojoj smo vas nosili na grbači.
 

"VELIKA BRITANIJA JE ISKREN PRIJATELJ BiH": Ramo Isak na prijemu povodom rođendana kralja Charlsa III


Isak je u ime Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova i u svoje ime uputio najiskrenije čestitke za rođendan kralju Charlsu III.


ramo_isak.jpg
nit' ovaj na slici lici na carljsa, niti ova sto se rukuje lici na kamalju, oboje su ruzniji bar 10 puta od ovog para! komso opet zaebaes?
ovaj celavi je garant brat ramo?
 
Kmetovi bili gospoda bogataši za prosječnog stanovnika Srbije tada.
Do 1914. porezni prihodi Kraljevine Hrvatske i Slavonije, znaći bez kompletnog primorja, bili 80% veći od Kraljevine Srbije.
Danas opet takva razlika u bogatstvu, i razlika se povećava, nakon raspada zajedničke države u kojoj smo vas nosili na grbači.

Пошто сам се онако аматерски бавио економском историјом, било би лепо да ову реченицу документујеш, пошто ето случајно знам да су ствари биле помало другачије...
Но, чак и да је тачно, то не мења чињенице о томе ко је кад био кмет (или колонат) а ко је био власник своје земље, колико год да је сиромашан био.
Што се заједничке државе тиче, носили сте нас на грбачи баш као Словенци вас, по истој логици. Срећа па се више не носамо...:D
 
Пошто сам се онако аматерски бавио економском историјом, било би лепо да ову реченицу документујеш, пошто ето случајно знам да су ствари биле помало другачије...
Но, чак и да је тачно, то не мења чињенице о томе ко је кад био кмет (или колонат) а ко је био власник своје земље, колико год да је сиромашан био.
Што се заједничке државе тиче, носили сте нас на грбачи баш као Словенци вас, по истој логици. Срећа па се више не носамо...:D
Potražit ću. Rad je bio o ekonomskim učincima Ugarsko hrvatske nagodbe iz 1867. Dane su usporedbe sa drugim državama preračunato u zlatne franke radi usporedbe.
 
Potražit ću. Rad je bio o ekonomskim učincima Ugarsko hrvatske nagodbe iz 1867. Dane su usporedbe sa drugim državama preračunato u zlatne franke radi usporedbe.

Ево мала помоћ: већина радова се слаже у процени БДП Краљевине Србије 1910. године на 700-750 милиона златних динара (једнако златних франака). За прерачун у златне круне поделити са 1,05. На цца 3 милиона становника. 1911. приходи буџета су износили 139.297.614 динара.
1914. званично буџет је био 214.320.670 динара, али је то прва ратна година Великог рата, и Србија је имала цца 4,5 милиона становника (последица балканских ратова). Што ће рећи, за поређење ти треба само податак за приходе са територије Краљевине Хрватске и Славоније за 1911. годину.
 
Ево мала помоћ: већина радова се слаже у процени БДП Краљевине Србије 1910. године на 700-750 милиона златних динара (једнако златних франака). За прерачун у златне круне поделити са 1,05. На цца 3 милиона становника. 1911. приходи буџета су износили 139.297.614 динара.
1914. званично буџет је био 214.320.670 динара, али је то прва ратна година Великог рата, и Србија је имала цца 4,5 милиона становника (последица балканских ратова). Што ће рећи, за поређење ти треба само податак за приходе са територије Краљевине Хрватске и Славоније за 1911. годину.
Neki linkovi više ne rade, ali ima ovo iz rasprave hrvatskih i mađarskih zastupnika 1879. o prihodima u zajedničku blagajnu.

"Hrvatsko-mađarski spor imao je još jedno naličje. Riječ je o tezi mađarskih predstavnika da je hrvatski dio zajednice nespreman za samostalan život i da ne bi imao dovoljno vlastitih javnih prihoda za održavanje autonomije. Tako se stvarala slika o mađarskoj supremaciji, koja je izražena u financijskoj pomoći oslabljenoj Hrvatskoj, odnosno pokrivanju njezine nerazvijenosti. To je trebalo značiti da su hrvatski javni prihodi nedostatni za zadovoljavanje njezine nagodbene autonomije. Takve ocjene stvorile su napeto ozračje. Glavni promicatelj teze o mađarskom uzdržavanju Hrvata bio je parlamentarni zastupnik Béla Lukács, koji je u nizu članaka, objavljenih u režimsko-liberalnom Pester Lloydu, iznio ocjenu da je kronični manjak u ugarskom proračunu posljedica nepovoljne financijske nagodbe s Hrvatskom. Zaključio je da Hrvatska nije sposobna živjeti samostalnim političkim životom zbog malih javnih prihoda.
Hrvatska strana odmah je reagirala na tvrdnju o mađarskoj milosti. Ponuđena
je protutvrdnja da Hrvati realno snose svoj dio poreza koji se pogrežno predočuje i tako se stvara lažna slika o gospodarskoj nesposobnosti, a to je vodilo i do nužne političke podređenosti. U tom je smislu Frank vrlo revno i sustavno prihvačao javnu borbu o čemu govori i njegova brošura u kojoj pobija stavove Bela Lukácsa. Tada je iznio još jedan argument u odnosu na pitanje održivosti pojedinih država na političkoj karti Europe: "Radi daljnjega navoda g. Lukacsa, da Hrvatska već radi svoga neznatnog prihoda nije za samostalnost političku sposobna navesti mi je samostalnu Srbiju, koja posjeduje jedva više od polovice poreznog prihoda Hrvatske, pa imade uz to svoje vlastito zastupstvo u inozemstvu"."
 
Neki linkovi više ne rade, ali ima ovo iz rasprave hrvatskih i mađarskih zastupnika 1879. o prihodima u zajedničku blagajnu.

"Hrvatsko-mađarski spor imao je još jedno naličje. Riječ je o tezi mađarskih predstavnika da je hrvatski dio zajednice nespreman za samostalan život i da ne bi imao dovoljno vlastitih javnih prihoda za održavanje autonomije. Tako se stvarala slika o mađarskoj supremaciji, koja je izražena u financijskoj pomoći oslabljenoj Hrvatskoj, odnosno pokrivanju njezine nerazvijenosti. To je trebalo značiti da su hrvatski javni prihodi nedostatni za zadovoljavanje njezine nagodbene autonomije. Takve ocjene stvorile su napeto ozračje. Glavni promicatelj teze o mađarskom uzdržavanju Hrvata bio je parlamentarni zastupnik Béla Lukács, koji je u nizu članaka, objavljenih u režimsko-liberalnom Pester Lloydu, iznio ocjenu da je kronični manjak u ugarskom proračunu posljedica nepovoljne financijske nagodbe s Hrvatskom. Zaključio je da Hrvatska nije sposobna živjeti samostalnim političkim životom zbog malih javnih prihoda.
Hrvatska strana odmah je reagirala na tvrdnju o mađarskoj milosti. Ponuđena
je protutvrdnja da Hrvati realno snose svoj dio poreza koji se pogrežno predočuje i tako se stvara lažna slika o gospodarskoj nesposobnosti, a to je vodilo i do nužne političke podređenosti. U tom je smislu Frank vrlo revno i sustavno prihvačao javnu borbu o čemu govori i njegova brošura u kojoj pobija stavove Bela Lukácsa. Tada je iznio još jedan argument u odnosu na pitanje održivosti pojedinih država na političkoj karti Europe: "Radi daljnjega navoda g. Lukacsa, da Hrvatska već radi svoga neznatnog prihoda nije za samostalnost političku sposobna navesti mi je samostalnu Srbiju, koja posjeduje jedva više od polovice poreznog prihoda Hrvatske, pa imade uz to svoje vlastito zastupstvo u inozemstvu"."
Kure,jesi ti domoljub ?
 
Neki linkovi više ne rade, ali ima ovo iz rasprave hrvatskih i mađarskih zastupnika 1879. o prihodima u zajedničku blagajnu.

"Hrvatsko-mađarski spor imao je još jedno naličje. Riječ je o tezi mađarskih predstavnika da je hrvatski dio zajednice nespreman za samostalan život i da ne bi imao dovoljno vlastitih javnih prihoda za održavanje autonomije. Tako se stvarala slika o mađarskoj supremaciji, koja je izražena u financijskoj pomoći oslabljenoj Hrvatskoj, odnosno pokrivanju njezine nerazvijenosti. To je trebalo značiti da su hrvatski javni prihodi nedostatni za zadovoljavanje njezine nagodbene autonomije. Takve ocjene stvorile su napeto ozračje. Glavni promicatelj teze o mađarskom uzdržavanju Hrvata bio je parlamentarni zastupnik Béla Lukács, koji je u nizu članaka, objavljenih u režimsko-liberalnom Pester Lloydu, iznio ocjenu da je kronični manjak u ugarskom proračunu posljedica nepovoljne financijske nagodbe s Hrvatskom. Zaključio je da Hrvatska nije sposobna živjeti samostalnim političkim životom zbog malih javnih prihoda.
Hrvatska strana odmah je reagirala na tvrdnju o mađarskoj milosti. Ponuđena
je protutvrdnja da Hrvati realno snose svoj dio poreza koji se pogrežno predočuje i tako se stvara lažna slika o gospodarskoj nesposobnosti, a to je vodilo i do nužne političke podređenosti. U tom je smislu Frank vrlo revno i sustavno prihvačao javnu borbu o čemu govori i njegova brošura u kojoj pobija stavove Bela Lukácsa. Tada je iznio još jedan argument u odnosu na pitanje održivosti pojedinih država na političkoj karti Europe: "Radi daljnjega navoda g. Lukacsa, da Hrvatska već radi svoga neznatnog prihoda nije za samostalnost političku sposobna navesti mi je samostalnu Srbiju, koja posjeduje jedva više od polovice poreznog prihoda Hrvatske, pa imade uz to svoje vlastito zastupstvo u inozemstvu"."

Ок. То је можда било тачно за 1878-79. Од тада до 1914-те, коју си навео, је доста воде протекло. С тим што би у тој причи требало упоредити и број становника, и пореске системе, да би се добио јасан однос богатства (боље рећи, сиромаштва) између становника Србије и становника Хрватске-Славоније.
 
Ок. То је можда било тачно за 1878-79. Од тада до 1914-те, коју си навео, је доста воде протекло. С тим што би у тој причи требало упоредити и број становника, и пореске системе, да би се добио јасан однос богатства (боље рећи, сиромаштва) између становника Србије и становника Хрватске-Славоније.
Hrvatska je ušla u zajedničku državu kao najbogatiji dio pored Slovenije. 50% financijske imovine SHS je bilo u Hrvatskoj i to nakon što je ta imovina svedena na četvrtinu predratne kursom zamjene krune za dinare.

Hrvatska i Dalmacija su bile najsiromašnije regije A-U, a ulaskom u Kraljevinu SHS su od zadnjih u gradu postali prvi na selu.
 
Ne vjerujem ništa o tome. Ogroman broj Srba radi u zajedničkim institucijama BiH. Minimalna plata u tim ministarstvima se kreće od 1900 KM pa do 3000 KM pa sve plate parlamentaraca koji mjesečno zarade 7000KM ili 3500 eura. Ustvari većina njih sjedi u kancelarijama od 8h radnog vremena 4h ispijaju kafe i igraju igrica na kompu. Jedan službenik radi za 5 službenika. Izborna je godina mora se malo zakuvati.
 
Hrvatska je ušla u zajedničku državu kao najbogatiji dio pored Slovenije. 50% financijske imovine SHS je bilo u Hrvatskoj i to nakon što je ta imovina svedena na četvrtinu predratne kursom zamjene krune za dinare.

Hrvatska i Dalmacija su bile najsiromašnije regije A-U, a ulaskom u Kraljevinu SHS su od zadnjih u gradu postali prvi na selu.

Није "поред" Словеније (нећемо се ваљда у 21. стољећу користити наивним техникама манипулације Рудолфа Бићанића) него после Словеније.
(у ствари, гледано по глави становника, и после Јужне Угарске, тј. данашње Бачке и Баната, али нећемо ситничарити)

И, као таква, најбогатија после Словеније је и изашла из заједничке државе.

И данас је, од бивших југословенских република, најбогатија после Словеније. Није постала Швицарска, као што је обећавано 90-те. Чак није ни близу.

Тако да се враћамо на почетак, да очигледно у току постојања заједничке државе Хрватска ништа није изгубила, нит је кога издржавала.
 
Није "поред" Словеније (нећемо се ваљда у 21. стољећу користити наивним техникама манипулације Рудолфа Бићанића) него после Словеније.
(у ствари, гледано по глави становника, и после Јужне Угарске, тј. данашње Бачке и Баната, али нећемо ситничарити)

И, као таква, најбогатија после Словеније је и изашла из заједничке државе.

И данас је, од бивших југословенских република, најбогатија после Словеније. Није постала Швицарска, као што је обећавано 90-те. Чак није ни близу.

Тако да се враћамо на почетак, да очигледно у току постојања заједничке државе Хрватска ништа није изгубила, нит је кога издржавала.
To je bilo samo ugrubo skicirano.
Slovenija je imala 1910. bdp po stanovniku od 920 dolara, u dolarima iz 1990., Hrvatska 780 dolara, Dalmacija 725 dolara. Za Srbiju se procjenjuje oko 380 dolara.
 
Ne svidja mi se da se RS razdruži, BiH treba cela da se pridobije, osim možda Mostara i okoline. I to bez rata. Čekati da demografija i ekonomija odradi svoje. Pametne država i mudri vladari to bi i radili, bez pompe i halabuke, sve na finjaka i sa lepim. Koga Bošnjaci imaju bližeg od Srba (Turska je daleko). Možemo da budemo dve države ali veoma bliske, skoro kao jedna, kao na pr sa CG
 

Back
Top