ne samo to. vojno rukovodstvo Indonezije želi da sve opcije budu otvorene kada je recimo u pitanju nabavka oružja. Šok od zapadnog embarga na oružje je i dalje duboko tamo. definitivno ne žele da se ovo ponovi. 1999 su nakon što su indonežanske trupe brutalno pokušale da spreče nezavisnost istočnog Timora, ameri i nekoliko evropskih zemalja zaustavile izvoz oružja u Indoneziju.
upravo to objašnjava zašto indonežanske vazduhoplovne snage upravljaju ruskim avionom Suhoj zajedno sa američkim borbenim avionima F-16, a naručeni su francuski Rafales. tu su i laki borbeni avioni južnokorejske, britanske i brazilske proizvodnje. balans sa svih strana
zapadni bojkot pre 25 godina imao je lošu stranu tj u to vreme Moskva nije imala inhibicije u pogledu snabdevanja Džakarte oružjem. a pre toga, šezdesetih godina prošlog veka, Moskva je obećavala velike isporuke naoružanja Indoneziji za borbu protiv holanđana u zapadnoj Papui. ovo je mnogima dalo sliku da su rusi jedini koji će im pomoći kada su u problemima