"Добросуседске" претензије Бугарске, "анахрони" или само дугорочни бугарски пројекат?

Casual Observer

Legenda
Poruka
51.128
Осим Србије, и Македонија већ неколико година уназад гута горке пилуле у јаловим покушајима да добије датум за почетак преговора о прикључењу Европској унији. Ово је четврта година заредом како се почетак преговора са Македонијом одлаже, а поред Грчке, јужни сусед је на ишао на још једну тешку препреку, у виду захтева Бугарске.

EC64E8E6-1CE0-4DD7-9BF0-881D02D38080.jpeg


Софија, која је прва признала Македонију под њеним уставним именом, у новембру се придружила Атини у блокирању почетка македонских преговора са ЕУ, упркос позитивној препоруци Европске комисије, и оптужила Скопље за „крађу дела бугарске историје и идеологију мржње“. У Софији сматрају да влада у Скопљу, ако жели да добије њихово одобрење, мора да почне да примењује „европски приступ суседима“ и прекине са антибугарском кампањом и манипулацијом историјским чињеницама. У Софији сматрају да у последњим годинама билатерални односи суседа нису на жељеном нивоу, а изражено је незадовољство „антибугарским деловањима и реториком у Македонији“, као и "дискриминацијом” грађана који су задржали “бугарску самосвест“.

Бугарска је такође незадовољна чињеницом да „покушаји бугарске стране за обележавање богатог културно-историјског наслеђа не наилазе на подршку у Скопљу“, а пошто је Европска комисија поручила да разуме ставове Бугарске, Македонија ће тако поред Атине, морати да задовољи и Софију, што неће бити нимало једноставно, јер је бугарска подршка условљена са три конкретна услова. Први је потписивања споразума о добросуседским односима и сарадњи, други је „изградња неопходне инфраструктуре за снажнију сарадњу“ и формирање заједничких радних група за побољшање односа у кључним областима, а трећи је формирање савета на високом нивоу у форми годишњих међувладиних сусрета.

CEA13F3B-6E88-4359-BFCF-C673BE7B2330.jpeg


Споља гледано, Македонија има релативно добре односе са Бугарском, али они обухватају нека од најважнијих питања македонске државности. Мада је Софија спремна да прихвати постојање македонске државе, то не значи да прихвата и постојање засебне нације са сопственим језиком. Због тога многи аспекти званичне политике у Бугарској почивају на претпоставци да модерна Македонија није ништа више од случајно одвојеног дела матичне земље, док многи у Бугарској такође верују да су Македонци у дубини свог бића и даље Бугари.

Бугарска жели да успостави односе са Македонијом сличне односима између Немачке и Аустрије, а у односу на Македонију, којој се темељи тресу по ударима албанског сепаратизма, Бугарска је, без обзира на своје тешкоће, као чланица ЕУ у великој предности, и у ситуацији да бар Македонији, а ускоро нажалост и Србији, намеће своје услове, и прошири свој утицај, у смеру тежње бугарског премијера Бојка Борисовог да удахне нови живот Бизмарковој реченици да су Бугари „Пруси Балкана“. Та политика између осталог тежи окупљању свих Бугара у регону, а Софија у том циљу веома дарежљиво дели држављанство и друге привилегије не само етничким Бугарима, већ и свим заинтересованим са простора на којима је Бугарска пре балканских ратова имала територијалне претензије.

Bulgaria--velika(1).jpg


До сада је тако у Србији око 2000 грађана узело бугарско држављанство, па чак и око 1500 Горанаца са Косова, а највише нових држављана Бугарска је стекла у Макодонији. Бугарска настоји и да привуче све већи број студената из Македоније, који ако се изјасне као етнички Бугари, добијају велике повластице, чиме се успешно креира утицајан лоби међу будућим македонским интелектуалцима. Ипак, бугарска асимилаторска политика не пролази без отпора и реакција из Македоније, где неки политичари и медији тврде да Бугарска има тајне планове "бугаризације" и коначно "поновног уједињења", као и да злоупотребљава историју да би оправдала своју политику асимилација македонске нације.

Отпори бугаризацији Македоније су до сада били довољно успешни да су очигледно натерали Бугарску на уцене и условљавања, и наметање услова Скопљу који ће тешко бити испуњени без озбиљног угрожавања идентитета који је изграђен на простору Макодоније у последњих 70 година. Бугарска у једној мери злоупотребљава свој статус чланице ЕУ у сврху асимилације других националности и испуњења националних циљева из 19. века. Иако је у Европској унији, бугарска политичка елита очигледно не одустаје од својих дугорочних, или како би у код нас у Србији рекли, „анахроних“ националних пројеката.

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/dobrosusedske-pretenzije-bugarske.html

I nije pitanju samo Makedinija: I u Sofiji i u Ruseu postoje i ulice nazvane “Bugarska Morava”, kako od okupacije dela Srbije 1915-te i “naučno-obaveštajne ekspedicije” koja je pronašla i da se u Smederevu i u okolini Beograda “govori bugarski” naši istočni susedi nazivaju Južnu Moravu.
 
Осим Србије, и Македонија већ неколико година уназад гута горке пилуле у јаловим покушајима да добије датум за почетак преговора о прикључењу Европској унији.

I jedna i druga su nesređene države. Što bi EU uvozila probleme? Ljudi ne kapiraju da ulazak u bolje društvo nije stvar želje, već moraš da radiš na sebi i postaneš poželjan partner, da oni tebe žele. I onda se lako ulazi svuda.
 
I jedna i druga su nesređene države. Što bi EU uvozila probleme? Ljudi ne kapiraju da ulazak u bolje društvo nije stvar želje, već moraš da radiš na sebi i postaneš poželjan partner, da oni tebe žele. I onda se lako ulazi svuda.
@Alter_Ego_ povodom onog od juče, čini mi se da živiš u Nišu?

683C1260-3EFE-4D2D-86E8-58CF791725E4.jpeg


Бугарски националисти траже да прикључење Србије ЕУ Софија услови предајом територија. На мети опозиције из Софије су општине Димитровград и Босилеград. За Бугаре из Србије иницијатива изнета у Собрању – није реална нити озбиљна

ЗАХТЕВ ултранационалистичких десничара у странци Атака да Бугарска у замену за подршку евроатлантских интеграција Србије и Македоније добије подручја око Босилеграда, Димитровграда и Струмице, може бити и назнака сценарија политичког престројавања на југу Балкана. Ова идеја, која захтева пажњу власти у Београду, засад нема подршку званичне Софије, али ни бугарског народа у Србији.

Лидер бугарске опозиционе странке Атака, Волен Сидеров, подношењем поменуте декларације није објаснио основе тог наводног приступа у изградњи добросуседства по европским стандардима. У средишту иницијативе је својеврсна ревизија Нејског уговора из 1919. којим су исцртане границе Бугарске после Првог светског рата.

Делове Србије око Димитровграда и Босилеграда бугарски националисти сматрају својом западном покрајином, а захтев за проширење темеље на нестанку Краљевине СХС, која је потписник споразума у Неју, али и појавом државе Македоније која пре није ни постојала.

Последња иницијатива подсећа на низ захтева који се из суседних држава испоручују Србији у форми услова за прикључење ЕУ. Румунија, тако, већ месецима подгрева тзв. влашко питање, Хрватска потенцира нерешено питање границе на Дунаву и питање тужби за геноцид, док је Мађарска тражила признавање жртава из Другог светског рата.

Бугари из Србије насељени на подручју на које претендују националисти из Софије, међутим, сматрају да декларација о проширењу изнета у Собрању – није реална нити озбиљна. Председник Националног савета мањине Зоран Петров наглашава да иницијативи странке Атака не треба придавати велики значај.

– Србија са Бугарском већ годинама има добру дипломатску и економску сарадњу, а Софија је јасно рекла да ће нашој земљи да помогне на путу ка Европској унији – објашњава Петров. – Иницијатива ове странке је непотребна и без разлога уноси пометњу. Бугарску мањину, као и остале грађане Србије, занимају питања бољег живота и стандарда.

Сличан став дели и Владимир Захаријев, председник општине Босилеград, у којој 75 одсто становништва чине Бугари. Он напомиње да је мапа Атаке, која овај део Србије смешта у Бугарску, неозбиљна и неутемељена у народу овог краја.

– Ми Бугари волимо нашу мајку Бугарску подједнако као и домовину Србију у којој живимо и у којој се осећамо слободни и равноправни са Србима и осталим народима – истиче Захаријев. – Планове о било каквом прекрајању граница не подржава званична Бугарска, али ни ЕУ.

Бугарски националисти имају аспирације и према Македонији, од којих се тражи Струмица. Планови бугарских националиста зато се помно прате у Скопљу, где доминира коментар да лидер Атаке није рекао да ли је то „његов рецепт за добросуседство и начин помоћи суседима“. Македонске анализе отварају и питање Грчке, која је такође 1919. добила бугарске територије, али и која није обухваћена спорном декларацијом. У томе се чита избегавање конфликта, па чак и нека врста партнерства Бугарске са Атином.

АТАКА НИЈЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗАХТЕВИ Атаке нису изненађење у Бугарској, нити у суседним државама. Све иницијативе за поништавање Нејског споразума из 1919. биле су неуспешне и објективно без озбиљније политичке подршке. Лидер Атаке Сидеров је пре две године претио владајућој коалицији у Бугарској да ће блокирати границу са Србијом, јер су му на међи заустављени аутобуси са члановима Атаке, упућени у „западну бугарску покрајину“ – Димитровград.

R. Dr. – M. S./НОВОСТИ
 
Opet ti mešaš istoriju i sadašnjost, kao da ne možeš u glavi da rasčistiš šta je šta. Evropa ima bogatu istoriju a to se odnosi i na sukobe. Ne ideš okolo i kukaš "ovaj je uradio ovo, onaj ono" nego rešavaš zaostale probleme. Dužnost svake nove generacije nije da slepo prihvata i nasleđuje sporove svojih roditelja, nego da ih rešava.
 

Back
Top