a sve zbog toga što oni koji greše ne znaju šta je dobro, a šta zlo.
Apsurgma je tvrdnja, ali istinita, da ni oni koji misle da ne greše, takođe, ne znaju šta je dobro, a šta zlo. Sve religije sveta, na primer i svi prosvetljeni ljudi, već vekovima, ćak i hiljadama goba, pričaju o dobru i pozivaju ljude na dobra dela, a pojma nemaju šta je dobro, a šta zlo. Setimo se koliko je tokom istoruje bilo svetskih verskih ratova i koliko su, upravo vernici, pozivajući se na svoja verovanja i dobro, počinili jedni drugima zala. Uzmimo hrišćane za primer. Danas ih u svetu ima oko 2,5 milijarde i uđite u njihove hramove i poslušajte kako su im puna usta raznih priča o dobru, a tokom istorije, kao i danas, čine najmonstruoznija zla. Muslimani isto tako. U početku su vodili sdilne ratove sa mamerom nametanja islama čitavom svetu i te svoje ratove su proglasili "svetim ratovima" ("džihad"). Obećavajuči svojim ratnicima koji se žrtvuju za svoju veru i najviše poubijaju pripadnika drugih vera, carstvo nebesko. Iako je Muhamed rekao: "Onaj ko ubije makar jednog ćeoveka, isto je kao da je poubijao ceo svet". Kao što je i Hrust pozivai ljude da vole jedni druge kao što sebe vile. Pa čak da vole i neprijatelje svoje..
Sve ove verničke priče o dobru nemaju nkakve veze sa onim đto pojam "dobro" podrazumeva. Pojmovi "dobro" i "tlo" se temelje na sasvim drugačijoj logici od verničke, Prosto iz razloga što vernici pojma nemaju da se dobro ne može postiči nikakvim pričama i apelima da ljudi ćine dobra dela, bez znanja da ljudi ne mogu činiti dobra dela dok ne ispune jedan veoma vmžan preduslov, bez kojeg dobrih dela, ma koliko na dobra dela apelovali, ne može da bude.
KO kakvom preduslovu se radi?
Već sam u mom gornjem postu objasnio da bez materijalnih dobara život nije moguć. I da naterijalnih dobara ne može da bude bez rada. I da je najveći ljudski problem što materijana dobra svim ljudima trebaju i što materijalna dobra svi ljudi vole, a niko ne voli da radi i da ih proizvodi. Pa su ljudi tokom istorije, smislili betbroj raznih načina kako da taj svoj san ostvare, da udobno žive, a ništa ne rade. Ova ljudska težnja je mnogo jača od svih verskih priča o dobru, i ona je ta koja je pokretala ljude tokom celi eljdske istorje da čine zla i još uvek ih pokreče. Dpk priče o dobru još uvek na ljude nemaju nikakav uticaj.
Ovde nije reč, kako bi neki mogli da pomisle, o ljudskoj pohlepi, već jednostavno o ljudskom neznalju Univerzalnog zakona, pomoću kojega se opšte dobro mže ostvariti, a to su materijalna dobra, bez pohlepe i uzajamnnih ratova, eksploatacija, robovanja, pljćki, prevara itd. To veoma lako može da se postigne uz pomoć uspostavljanja takvog društvenog i ekonomskog poretka, u kojem nikakvih drugih podela ne sme da bude, sem pravedne podele rada i rezultata rada. U kojem ne sme da bude nikakvog društveno neopravdanog i nekorisnog rada, tj. rada koji za život nema apsolutno nikakvu vrednost. Kao što je to slučaj, na primer, sa ljudskim društvom, u kojem verovatno, vuše od 50% ljudi radi poslove čiji rezultati rada ne koriste održanju ljudskog društva, već su čak uzrok svih stradanja ljudskog društva i siromaštva. Kao što je to, na primer, politička verska, nacionalna i klasna podela sveta, koja će na kraju, da bi se kao takva održala, da odvede ljudsko društvo u samounuištenje. Zašto, na prime,r danas Rusi i Ukrainci ili I Izraelci Palestinci ratuje? I ceo svet se zbog toga podelio na dva tabora, sa pretnom da se ti ratovi prošire na ceo svet. Da li to ima ikakve veze sa zdravopm ljudskom pameću? Naravno da nema. Niti i jedan tazlog za takva krvopriliča, paljenja, rušenja i ljudske patnje ne postoji, sem onog skrivenog razloga koji stoji u dnu svake ljudske duše, a to je pohlepa, sa ciljem da se dobro živi na tuđi račin, od pljačke i eksploatacije tuđih teritorija i materijalnih dobara,
Tako je bilo u celom svetu, a i danas je, tokom cele ljuske istorije. Imali smo robovlasništvo, feudalizam, demokratiju, kapitalizam, fašizam, komu nizam i ništa se promenilo nije. I dalje ljudi pričaju o dobru i zlu, apeluju jedni na druge da ne čine zlo, već dobro, a niko ne može da se seti da to u uslovima nepravdenih svetskih političkih i ekonomskih poredaka - robovlasništva, feudaluma, demokratije, kapitalizma, fašizma i komunizna nje moguće. Niti će da bude dok god te svetske političke, verske, nacionalne i klasne podele budu postojale i ljudi se budu međusobo borili da se one održe, jer one jednom delu ljudskog društva služe da može da ekspčoatiše i pljačka drugi teo društva i žive na tuđi raum bez društveno opracdanog i korisnog rada. I to neće moći da se promeni, ma koliko ljudi apelovali jedni na druge da ne ćone zlo, već dobrp, jer ljudi po svpjoj volji to nikada, zbog pohlepe, neeć da učine, sve dok sami sebe prisilno ne nateraju.
Prisilno naterati sebe da ne ćine zlo, a čine dobro, znači isključivo odreći se svojih nepriodnih i besmislenih političkih, verskih, nacionačnih i klasnih podela, koje nemaju apsolutno nikakvu živtnu vrednost, a zati se svi na planeti uhedine i naprave jedinstveni svetski, potpuno ravnopravni društveni i ekonomski poredak, u kojem niko neće ni od koga, kao u mravljim ili pčelinjim društvima, da bude, ni bogatiji ni sisromašnijik. I u kojem će svaki za rad sposobnam ćovek morati tokom svog radnog vremena, da se bavi samo društveno opravdanim korisnm radom, tj. radom od kojeg se živi. Kao što to rade mravi, pčele ili ćelije u telima biljaka, životinja i ljudi, čije su svesti na mnogo višem stuplju razvoja, nego svesti svih ljudi sveta.
Prosto mi dođe muka kad god vidima da neko zagvara ljubav među ljudima, a ro ljudi rade već hiljadama godina, a nikome ni na pamet ne pada da počne da zagovara jedinstvei, pravedni svetski društveni i ekonomski poredak, bez kojeg ljubavi među ljudima nikada neće moćida bude. Imajuži na umu da su sve materijalne forme od kojh se Svemir sasoji - i atomi i mebeska tela i galaksije i tela ćelija, biljaka, životinja i ljudi - sagrađene upravo po pricipu jedinstva, ljubavi i pravednosti, bez ččega ceo Svemir, ne samo da bi se raspao, već ne bi mogao ni da nastane.
