Dobri psihoterapeuti / na daljinu

[medicin83]

Pozdrav braćo i sestre.
Razmišljam da bi se podvrgao psihoteapiji.
Naime od pre vučem naklonjenost ka anksioznosti,
i to sam negde na nekih 90% sanirao. Ali onda se desio brak,
jedno dete, pa drugo dete + nove profesionalne neizvesnosti i
gubici. E tu me je oborilo. Ovoga puta me udara i blaga depresija i bezvoljnost
i osećaj gubljenja ličnog identiteta. Žalost, briga... sve samo ne dobro za pun gas
ga aktivnosti koja bi meni i mojoj porodici obezbedila sigurnog oca.
Medikaciju sam probao pre par godina, ali ovoga puta bih to probao da izbegnem.

Verovatno se većini vas brk nasmeje kad ovako nešto čita.
"Gledaj ovoga, pa ko danas nije anksiozan?" Verovatno i jeste tako,
ali zato mislim da nam je večini ipak nešto promaklo u ličnom razvoju,
odrastanju, "majndsetu", ali da se to da donekle sanirati.

Istinski me zanima da li bi mi preporučili nekoga za psihoterapije putem interneta,
jer nažalost ne živim u Srbiji da bih se mogao sa njim redovno sresti.


Pozdrav svima i budite mi dobro.

 

[andjelijaa]

https://www.scnetworld.com/uploads/DzozefMarfi-moc_podsvesti.pdf

 

[Umri_muski]

Nesto mislim da se niko ne smeje kad pomenes anksioznost ma koliko mislili da su oni licno nepodlozni tome....

 

[hm337]

https://www.scnetworld.com/uploads/DzozefMarfi-moc_podsvesti.pdf

nije čovek tražio uputstvo kako da padne u deluzije nego psihoterapeuta....

 

[Џорџи]

Pozdrav braćo i sestre.
Razmišljam da bi se podvrgao psihoteapiji.
Naime od pre vučem naklonjenost ka anksioznosti,
i to sam negde na nekih 90% sanirao. Ali onda se desio brak,
jedno dete, pa drugo dete + nove profesionalne neizvesnosti i
gubici. E tu me je oborilo. Ovoga puta me udara i blaga depresija i bezvoljnost
i osećaj gubljenja ličnog identiteta. Žalost, briga... sve samo ne dobro za pun gas
ga aktivnosti koja bi meni i mojoj porodici obezbedila sigurnog oca.
Medikaciju sam probao pre par godina, ali ovoga puta bih to probao da izbegnem.

Verovatno se većini vas brk nasmeje kad ovako nešto čita.
"Gledaj ovoga, pa ko danas nije anksiozan?" Verovatno i jeste tako,
ali zato mislim da nam je večini ipak nešto promaklo u ličnom razvoju,
odrastanju, "majndsetu", ali da se to da donekle sanirati.

Istinski me zanima da li bi mi preporučili nekoga za psihoterapije putem interneta,
jer nažalost ne živim u Srbiji da bih se mogao sa njim redovno sresti.


Pozdrav svima i budite mi dobro.

Pa cekaj zar nisu i psihici pod uticajem raspalog sveta i mladje generacije,kako onda da oni vracaju na fabricka podesavanja

 

[Umri_muski]

Koliko ja znam iz iskustava drugih, vecina psihoterapeuta radi seanse preko drustvenih mreza, ali ipak zele da nekoliko prvih sastanka bude licno..

Medjutim, ako opet sudim po psihoterapeutima na koje su naletali moji poznanici, to je masa priucenih i to na zalost ne dobro priucenih prevaranata....koji se ne drze ni medicinske etike, za koju postoji i knjiga...a ni psiho etike, za koju bi trebalo da se napise knjiga i smatram da stvarno treba da postoji nesto kao knjiga etike za psihoterapeute...

Da se ne desava da savetuju ono sto im je licni izbor u zivotu, tj ako je zenska terapeut promiskuitetna to ne znaci da je to dobar savet za svaku njenu klijentkinju , iako ona licno zna da kod nje je dobro palilo to i taj put..

Zamisli da ja savetujem ljude po svom receptu, to bi znacilo razvijaj svest dok si klinac od 10 do 18 godine i posle ti sve lako , ako si ovo to sigurno nije to..ako imas problema to je nesto sitno...bez veze...

Ali ima dobrih psihoterapeuta bar po reakcijama na blic.
Ono sto ja ne znam, to je ono sto ja ne znam, a to je da pacijenta treba voditi preko njegovih problema, a ne navesti ga na to da skrene sa puta u neku provaliju...vec od sume puteva voditi ga da ide tamo gde su putevi sve siri i siri..

Ja to znam i pazim ovako kao laik, ali postoji nekad potreba da se odradi nesto bukvalno majstorski , sablonski , sto bi trebalo da odradi psihoterapeut, npr da uspostavi komunikaciju sa porodicom, posto tu obicno ima problema...
Pa da uspostavi most saradnje i odvojeno most komunikacije porodice i pacijenta...

Pa ono sto bih ja uradio, a ne znam da li rade psihoterapeuti , da uvede senzor koji ce biti kontrolni element samom pacijentu u smislu u kakvom je stanju samoobmane...

Medjutim tvoj zahtev je jednostavan...da li postoji neki psihoterapeut koji je dobar po misljenju forumasa...
Vecina radi i online...ali posle nekoliko seansi , tako da je putanja koju ja vidim da je dobra, nadjes preporuku , onda kad dolazis u Srbiju ili vec gde dolazis, onda ga posetis par puta uzivo i steknete medjusobno utiske kakav je onaj drugi....i onda mozete da radite kasnije nekoliko seansi da se utvrdi koliko je profesionalnost pogodna a koliko je zlatoljubivo...

 

[38imak]

Koliko ja znam iz iskustava drugih, vecina psihoterapeuta radi seanse preko drustvenih mreza, ali ipak zele da nekoliko prvih sastanka bude licno..

Medjutim, ako opet sudim po psihoterapeutima na koje su naletali moji poznanici, to je masa priucenih i to na zalost ne dobro priucenih prevaranata....koji se ne drze ni medicinske etike, za koju postoji i knjiga...a ni psiho etike, za koju bi trebalo da se napise knjiga i smatram da stvarno treba da postoji nesto kao knjiga etike za psihoterapeute...

Da se ne desava da savetuju ono sto im je licni izbor u zivotu, tj ako je zenska terapeut promiskuitetna to ne znaci da je to dobar savet za svaku njenu klijentkinju , iako ona licno zna da kod nje je dobro palilo to i taj put..

Zamisli da ja savetujem ljude po svom receptu, to bi znacilo razvijaj svest dok si klinac od 10 do 18 godine i posle ti sve lako , ako si ovo to sigurno nije to..ako imas problema to je nesto sitno...bez veze...

Ali ima dobrih psihoterapeuta bar po reakcijama na blic.
Ono sto ja ne znam, to je ono sto ja ne znam, a to je da pacijenta treba voditi preko njegovih problema, a ne navesti ga na to da skrene sa puta u neku provaliju...vec od sume puteva voditi ga da ide tamo gde su putevi sve siri i siri..

Ja to znam i pazim ovako kao laik, ali postoji nekad potreba da se odradi nesto bukvalno majstorski , sablonski , sto bi trebalo da odradi psihoterapeut, npr da uspostavi komunikaciju sa porodicom, posto tu obicno ima problema...
Pa da uspostavi most saradnje i odvojeno most komunikacije porodice i pacijenta...

Pa ono sto bih ja uradio, a ne znam da li rade psihoterapeuti , da uvede senzor koji ce biti kontrolni element samom pacijentu u smislu u kakvom je stanju samoobmane...

Medjutim tvoj zahtev je jednostavan...da li postoji neki psihoterapeut koji je dobar po misljenju forumasa...
Vecina radi i online...ali posle nekoliko seansi , tako da je putanja koju ja vidim da je dobra, nadjes preporuku , onda kad dolazis u Srbiju ili vec gde dolazis, onda ga posetis par puta uzivo i steknete medjusobno utiske kakav je onaj drugi....i onda mozete da radite kasnije nekoliko seansi da se utvrdi koliko je profesionalnost pogodna a koliko je zlatoljubivo...

Mislim da je to individualno, i sve zavisi. Sigurno puno njih nadje psihoterapeuta koji im pomogne.

Ali svakako psihoterapija nije dobra za sve, i tu ce ti mnogo njih lupati da jeste za sve, sto je potpuna anti-naucna glupost.

Ali da ne pocinjem o tom sektoru na temi gde covek trazi pomoc, nebitno.

 

[Umri_muski]

Zakljucak je da mora da trazi srodnog psihoterapeuta, a nesgodno je sto svako ko ima problema sa higijenom psihe, ustvari nije podoban da sam donosi odluku ko mu je najefikasnije lekovit...to znam sigurno..

Jer to ja kao menadzer i ovako kao kolega, komsija radim , znaci ja procenjujem percepciju i nacin logike i sagledavanja osobe, pa onda vidim koliko je razborita , realna a koliko samoziva, samoobmanama sklona i slicno...mediokritet i omadjijana roditeljskim vaspitanjem..

I stvarno onaj kome treba pomoc nije bas sposoban da procenjuje ko mu cini dobro..jer onaj ko radi profesionalno on ti ne titra jajca jer ne zeli da ti uzima pare ili ti ne uzima pare nego ti ljusti slojeve koji su slojevi lazi , samoobmane ili slojevi emotivnosti koji su potrebni ali nisu na pravom mestu legli ili namesteni....

I onda se pacijent otima kad mu onaj dobronamerni namesta sloj da mu umesto emotivne infatilne zavisnosti , citaj pekmezarskog sanjanja da je jos uvek dete u odnosu sa svojim roditeljima, namesta emotivnu ljusku odnosa sa roditeljima kao osloncu emotivne komunikacije bezuslovne podrske, sto je vec zdravija osnova....ali itekako ce da pacijent ujeda kad mu pomeras emotivne odnose sa roditeljskom lozom iz ugodnijeg polozaja u neki manje uslovljen i manje zloupotrebljiv odnos...

Obicno se imati ili prezir ili ponistavanje autoriteta, ili negativne emotivne konotacije prema onome ko cacka osinje gnezdo, ali i kad shvati sve to , opet nece imati pozitivne emocije prema onome ko ga je preporodio iako ce shvatati da je upravo taj postupak pomogoao...ali gorak i predrasudni odnos prema dobrocinitelju ce ostati...
Tu je itekako potreban psihoterapeut da to primi na sebe , a ne samo da se gleda pacijent kao dugotrajni izvor para sto je slucaj u CG , pa i u Srbiji ali malo manje, nekako mi CG ima vise fusheraja jer svi rade ceo zivot preko veze , namestili im roditelji ili rodjaci karijere i poslove...

 

[Džudi S]

Istinski me zanima da li bi mi preporučili nekoga za psihoterapije putem interneta,
jer nažalost ne živim u Srbiji da bih se mogao sa njim redovno sresti.

Ne znam u kojoj državi živiš i koliko dobro poznaješ taj jezik. Mogao bi i tamo da ideš na psihoterapiju.

Nisi napisao šta te konkretno muči..možda ti je potreban psiholog ili psihijatar koji bi prepisao neke lekove, a kasnije bi radio i psihoterapiju..obično lekovi i psihoterapija idu zajedno.

 

[Gedeon]

Ja preporučio čoveku da čita Novi zavet i psalme pa će da vidi mir i kako beži aneksioznost kad oseti Božiju blagodat, pa neko obrisao. Čitaj polako par glava Novog zaveta kao da sričeš i psalam 90. ili 91. kako gde je numerisan. Eto ti najbolje psihoterapije.

 

[Džudi S]

Ja preporučio čoveku da čita Novi zavet i psalme pa će da vidi mir i kako beži aneksioznost kad oseti Božiju blagodat, pa neko obrisao. Čitaj polako par glava Novog zaveta kao da sričeš i psalam 90. ili 91. kako gde je numerisan. Eto ti najbolje psihoterapije.

Slažem se da je dobro da se čitaju Stari i Novi Zavet.

Ali.. mi ne znamo šta muči autora teme i samim tim ne bi trebalo da dajemo savete..

Ako neko npr ima teži oblik kliničke depresije ili neki drugi psihički poremećaj ili bolest, ne možemo da dajemo savete.

Jedino može da se napiše da osoba ide kod specijaliste ( psihologa, psihijatra ).

 

[Gedeon]

Slažem se da je dobro da se čitaju Stari i Novi Zavet.

Ali.. mi ne znamo šta muči autora teme i samim tim ne bi trebalo da dajemo savete..

Ako neko npr ima teži oblik kliničke depresije ili neki drugi psihički poremećaj ili bolest, ne možemo da dajemo savete.

Jedino može da se napiše da osoba ide kod specijaliste ( psihologa, psihijatra ).

Лекар и посихолог да, треба ићи код њих. Али ако доспе код психијатра кренуће и терапије које су већ нека врста дрогирања. Деле пацијентима медикаменте шаком и капом, нарочито на Западу. Претерују. Склоност ка анексиозности није ништа страшно. Нека проба са духовном терапијом, а ако не иде нека иде лекару.

 

[Džudi S]

@Gedeon Lekovi nisu droga. Sve dok se koristi onako kako je lekar napisao, nijedan lek nije droga.

Склоност ка анексиозности није ништа страшно.

Ako neko posmatra sa strane, to nije ništa strašno. Ako je neko anksiozan, njemu je anksioznost strašna.

 

[Gedeon]

@Gedeon Lekovi nisu droga. Sve dok se koristi onako kako je lekar napisao, nijedan lek nije droga.


Ako neko posmatra sa strane, to nije ništa strašno. Ako je neko anksiozan, njemu je anksioznost strašna.

У праву си. Слажем се да лекови нису дрога и да треба трошити прописане терапије, али и опет понављам да се деле шаком и капом, претерује се. Анексиозност се успешно решава и психотерапијом и лековима и комбинацијом. Али, помаже и духовна терапија. Не треба је одбацивати.

 

[medicin83]

Ne znam u kojoj državi živiš i koliko dobro poznaješ taj jezik. Mogao bi i tamo da ideš na psihoterapiju.

Nisi napisao šta te konkretno muči..možda ti je potreban psiholog ili psihijatar koji bi prepisao neke lekove, a kasnije bi radio i psihoterapiju..obično lekovi i psihoterapija idu zajedno.

Konkretno ovako.
Pre 10 godina su me kretali sapletati povremeni panični napadi,
ponekad i baš oni jaki. Par godina sam se borio sa tim, bez lekova, išao na
KBT terabiju i negde se rešio toga. Nekoliko godina sam imao relativan mir,
sa povremenim ispadima većih trema i nervoza kad je nešto baš napeto.

E, a sada mi se pod pritiscima obaveza oko porodice i neizvesnog
tipa posla kojim se bavim, a po prirodi sam zentara-tremaroš,
stvar raširila i na intezivne periode teskobe, anksioznosti, pa čak i sa naznakama
depresije. Naprosto neispavanost, sabijeno sampopouzdanje, uslovi tržišta su me prisilili
da radim kao freelancer i ne više za redovnu i "sigurnu" platu.
Taj deo priče u mladoj familiji je verovatno mnogima poznat,
a to su česte svadje sa partnerom uz sve obaveze koje imamo oko organizacije
života. Moj premoren i sada već preplašen um sve kritike shvata kao MINUS,
kao to da ne vrediš, a starih načina dizanja samopouzdanja i veselja nema.
Na silu održavam pojedine svoje strasti i hobije, ali ima dana kada
imam istinski odboj i do njih. Nešto tipa, misli koje te nagovaraju da "nisi vredan,dostojan...."
, da naprosto nemaš bre vremena. Druženja i kafice sa prijateljima u slobodno
vreme mi uglavnom teško padaju. Nervoza je nekad nesnosna. Utoliko da moram napustiti druženje
i vratiti se kući na "sigurno".

Vrlo zeznut začarani krug frustracije, umora, straha...
Probao sam i medikaciju nekih pola godine, uz terapije,
ali sam se skinuo sa obe vrste pomoći, jer mi je bilo bolje.

Sada se stanje pogoršalo usled verovatno nerasćišćenih
stvari u vezi sa tim kroz terapiju, ili zbog dodatnog opterećenja
posle rodjenja drugog deteta.

Meditacija i fizički umor mi vrlo pomažu u dizanju
kvaliteta života, ali osećam da se moram podupreti
i sa kvalitetnim terapeutom.

 

[medicin83]

У праву си. Слажем се да лекови нису дрога и да треба трошити прописане терапије, али и опет понављам да се деле шаком и капом, претерује се. Анексиозност се успешно решава и психотерапијом и лековима и комбинацијом. Али, помаже и духовна терапија. Не треба је одбацивати.

U pravu ste. Duhovnost mi takodje puno pomaže.
Kombinujem pravoslavnu praksu sa nekim istočnjačkim.

Valja razbiti taj striktno materijalistički pogled na svet sa makar malo duhovnosti,
jer odosmo svi u brige prevelike, a izgleda nepotrebne. Samo treba doći do toga da su ustvari bile nepotrebne.

 

[Džudi S]

@medicin83 Ako želiš samo psihoterapiju i misliš da će ona pomoći pogledaj ove sajtove:

https://psihoterapija.online.rs/ https://therapy4you.online/

Na osnovu tvog gore napisanog posta, čini mi se da bi bilo dobro da ideš kod psihologa i psihijatra. Niko od nas ovde nije stručan i ne možemo da ti odgovorimo na način na koji to mogu stručnjaci ( psiholozi+psihijatri ).

Možemo samo da podelimo naše lično iskustvo..npr ovaj deo tvog posta su simptomi na osnovu kojih mi je psihijatrica dala dijagnozu depresije: sve kritike su minus-neprihvatanje kritike, nisko samopouzdanje, nedostatak želje i zainteresovanosti za druženje, nervoza, nisko mišljenje o sebi..

"
Naprosto neispavanost, sabijeno sampopouzdanje, uslovi tržišta su me prisilili
da radim kao freelancer i ne više za redovnu i "sigurnu" platu.
Taj deo priče u mladoj familiji je verovatno mnogima poznat,
a to su česte svadje sa partnerom uz sve obaveze koje imamo oko organizacije
života. Moj premoren i sada već preplašen um sve kritike shvata kao MINUS,
kao to da ne vrediš, a starih načina dizanja samopouzdanja i veselja nema.
Na silu održavam pojedine svoje strasti i hobije, ali ima dana kada
imam istinski odboj i do njih. Nešto tipa, misli koje te nagovaraju da "nisi vredan,dostojan...."
, da naprosto nemaš bre vremena. Druženja i kafice sa prijateljima u slobodno
vreme mi uglavnom teško padaju. Nervoza je nekad nesnosna. Utoliko da moram napustiti druženje
i vratiti se kući na "sigurno". "

Moj najdobronamerniji savet je da odeš kod psihologa i kod psihijatra i da im kažem da si već ranije bio anksiozan, da si išao samo na psihoterapije, da sada imaš ove simptome.
Ukoliko imaš depresiju, znam iz ličnog iskustva, da je važno početi lečenje depresije što ranije kako bi lečenje bilo efikasno.

 

[medicin83]

@medicin83 Ako želiš samo psihoterapiju i misliš da će ona pomoći pogledaj ove sajtove:

https://psihoterapija.online.rs/ https://therapy4you.online/

Na osnovu tvog gore napisanog posta, čini mi se da bi bilo dobro da ideš kod psihologa i psihijatra. Niko od nas ovde nije stručan i ne možemo da ti odgovorimo na način na koji to mogu stručnjaci ( psiholozi+psihijatri ).

Možemo samo da podelimo naše lično iskustvo..npr ovaj deo tvog posta su simptomi na osnovu kojih mi je psihijatrica dala dijagnozu depresije: sve kritike su minus-neprihvatanje kritike, nisko samopouzdanje, nedostatak želje i zainteresovanosti za druženje, nervoza, nisko mišljenje o sebi..

"
Naprosto neispavanost, sabijeno sampopouzdanje, uslovi tržišta su me prisilili
da radim kao freelancer i ne više za redovnu i "sigurnu" platu.
Taj deo priče u mladoj familiji je verovatno mnogima poznat,
a to su česte svadje sa partnerom uz sve obaveze koje imamo oko organizacije
života. Moj premoren i sada već preplašen um sve kritike shvata kao MINUS,
kao to da ne vrediš, a starih načina dizanja samopouzdanja i veselja nema.
Na silu održavam pojedine svoje strasti i hobije, ali ima dana kada
imam istinski odboj i do njih. Nešto tipa, misli koje te nagovaraju da "nisi vredan,dostojan...."
, da naprosto nemaš bre vremena. Druženja i kafice sa prijateljima u slobodno
vreme mi uglavnom teško padaju. Nervoza je nekad nesnosna. Utoliko da moram napustiti druženje
i vratiti se kući na "sigurno". "

Moj najdobronamerniji savet je da odeš kod psihologa i kod psihijatra i da im kažem da si već ranije bio anksiozan, da si išao samo na psihoterapije, da sada imaš ove simptome.
Ukoliko imaš depresiju, znam iz ličnog iskustva, da je važno početi lečenje depresije što ranije kako bi lečenje bilo efikasno.

Jeste, i meni se čini da me depresija načinje.
Iako moram priznati da kada praktikujem one stvari koje se toplo preporučuju
u takvim situacijama, a to je da se intenzivno ide medju svet, da se meditira, fizički izmara...
Meni istinski bude bolje par dana.

Istinski nekako u tom mom stanju ima veze kakve misli sam plasiraš
i da li se u medjuvremenu pomažeš dodacima poput alkohola, pornografije, lenstvovanju
na kauču u tamnim mislima o budućnosti itd...

Već moja žena takoreći sumnja u ozbiljnost stanja,
i tvrdi mi uporno da na antidepresive ponovo ne idem.
Veliki je protivnik lekova inače. Sam sam spreman ponovo se popeti
na antidepresive ako to bude bilo nužno, jer mi je u prvoj rundi terapije stanje bilo odlično(pre par godina),
naravno uz razgovore odnosno psihoterapiju. No nekako mislim da sam morao duže vremena ostati
na obe terapije, ali eto, ponela me pozitiva.


Dakle kod mene te prve tehnike protiv depresije za sada rade.
Ali me svejedno to stanje brine, jer znam da takve periode nisam imao.
Da li je to hroničan umor, neispavanost zbog roditeljstva, ne znam...ali znam da ne želim
da experimentišem sa slobodnim zaključcima. Trebam nekog stručnog.


Hvala ti puno na ovim linkovima.

 

[Džudi S]

Da li je to hroničan umor, neispavanost zbog roditeljstva, ne znam...ali znam da ne želim
da experimentišem sa slobodnim zaključcima. Trebam nekog stručnog.

Posavetuj se obavezno i taj psihoterapeut će dati najbolji savet.

Depresija može da se pobedi, u smislu da od prve do treće depresivne epizode prođe neko vreme, nekoliko godina..

Ja sam 6 godina bila u remisiji, ali se prošle godine vratila depresivna epizoda. Sada imam dijagnozu umerene depresije.

 

[medicin83]

Posavetuj se obavezno i taj psihoterapeut će dati najbolji savet.

Depresija može da se pobedi, u smislu da od prve do treće depresivne epizode prođe neko vreme, nekoliko godina..

Ja sam 6 godina bila u remisiji, ali se prošle godine vratila depresivna epizoda. Sada imam dijagnozu umerene depresije.

Džudi, hvala ti na savetu i podršci. Samo hrabro.
Svake toliko nazrem da ima dobrih tehnika. U ličnom stavu je puno. Kao što savetuje jedan divni stari budista,
veli više puta na dan se nasmejte, opustite mišiće lica i glave i dišite. To mi enormno pomaže. Kako lepo veli, tim osmehom pomažemo razumu da tu bol nekako ne shvati LIČNO. Jer upravo taj dramatičan "jadan ja" momenat nevidjeno pogoršava stanje.

 

[Džudi S]

Jer upravo taj dramatičan "jadan ja" momenat nevidjeno pogoršava stanje

Znam. Postoje depresivni ljudi koji se "ušuškaju" u to stanje "jadan ja".

Kada je depresija u pitanju, prvi koraci ka ozdravljenju su: priznanje da ti nije dobro, odlazak kod psihologa i psihijatra i ŽELJA da ti bude dobro, da se dobro osećaš.

Depresivna epizoda se javila jer imam i neke druge zdravstvene probleme, ali dobro funkcionišem jer pijem lekove i od psihijatrice sam naučila kako da koristim kreativno pisanje ( slično je KBT psihoterapiji ).