Dobijam batine jedanput, dva puta na dan?

Neno

Elita
Poruka
19.883

Iskrene ispovesti beogradskih osnovaca koje će vas naterati da se zamislite nad DANAŠNJIM DRUŠTVOM​

Učenici trećeg razreda govore o batinama koje dobijaju.
Na TikTok kanalu @krozistoriju koji se bavi pričama iz prošlosti koje nam pomažu da lakše razumemo sadašnjost pojavio se zanimljiv snimak.
Naime, na njemu vidimo i slušamo učenike trećeg razreda jedne beogradske osnovne škole koja govore o batinama koje dobijaju kod kuće.

Možda bi danas ovako nešto bilo nezamislivo, ali kako je snimak načinjen, sada davne, 1981. godine minulog veka, to celoj ovoj priči daje sasvim drugačiji, simpatičniji, ton.

- Ja dobijam batine jedanput, dva puta na dan - kaže nasmejani dečak koji i otvara ove ispovesti.
Ja dobijam batine kajišem i boli - takođe kroz smeh priča drugi.

Na pitanje novinarke da li su batine neophodne jedan od učenika kaže da jesu.
- Kada deca ne mogu nešto da shvate, onda se malo mozak prodrma i onda sve shvate.

U komentarima na ovaj snimak odmah se razvila žična rasprava onih kojima se ovo dopada i onih koji su zgroženi celom pričom.
- Meni se srce slama što su ova deca zlostavljana i indoktrinisana da misle da su zaslužili batine - napisala je jedna komentatorka.

- Ovo je snimak pre 40 godina, koliko su deca bila pametna i razumna - napisao je drugi.

https://www.tiktok.com/@krozistoriju?referer_url=www.sd.rs/vesti/drustvo/batine-deca-2023-11-23&refer=embed&embed_source=121355059,121351166,121331973,120811592,120810756;null;embed_masking&referer_video_id=7304672673181846790

Srbija danas
********************
Ako smo mislili da se nešto promjenilo u školama ili svedeno na neki minimum, izolovane slučajeve i sl, ovo nam dodje kao neki šamar ili opomena da nije sve onako kako izgleda, kako se misli da (ni)je tako.Mada školsko nasilje nije isto što i roditeljsko nasilje, ostavlja traga na psihu deteta u velikoj meri.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Насиље се раније много више толерисало него данас. Џаба родитељско васпитање батинама ако је детету циљ само да избегне батине и ништа више, да пасивно живи у зимском сну да би их избегло и да привидно буде добро дете а у себи фрустрирано, да му тако буде уништен живот, уништено самопоуздање и шансе за било какве успехе у животу, и да прижељкује смрт родитеља да би после коначно могло да покуша да живи.
 
Strogo vaspitanje dece nije nešto što je kratko trajalo, te metode vaspitanja batinama su vekovima bile jedini pedagoški metod vaspitanja. Ko je vekovima mogao da proceni koja količina batina daje rezultate, tako da su neki roditelji ,po tom pitanju zaista bili nasilni prema svojoj deci, Razvojem modernog društva, polako se prihvata ideja da se deca ne kažnjavaju na taj način, već drugim metodama. Jedini problem je što još uvek nisu našli baš delotvorne metode vaspitanja dece, iz krajnosti u krajnost, a sa druge strane, retko ko se zapita o psihičkom zlostavljanju dece jer takvo zlostavljanje ne ostavlja vidljiv trag, kao batine.
 
Poslednja izmena:

I pedijatri i psiholozi se slažu da fizičko kažnjavanje djetetu nanosi puno štete, fizički i psihički.

zlostavljanje djece.jpg
Prema istraživanju, prije 25 godina 80% roditelja je tuklo svoju djecu. Danas to čini 67%. Iako se broj smanjuje, još je dug put. Neki ljudi ne sumnjaju da zlostavljaju svoju djecu. Fizičko zlostavljanje može imati različite oblike.

Najočitiji oblik kažnjavanja je udaranje djece rukom ili predmetom poput kaiša ili štapa. Ali ovo nije jedini oblik. Druge vrste fizičkog zlostavljanja uključuju tresenje djece, čupanje za kosu, boksiranje ušiju ili prisiljavanje da ostanu u neugodnom položaju. Prisilne aktivnosti poput ispiranja usta, pranja ruku ili prisilnog hranjenja nečim što odbijaju jesti su druga ne baš očigledna djela fizičkog zlostavljanja kojih mnogi ljudi ne padaju na pamet.

Ali postoje i nefizički oblici zlostavljanja. To uključuje prijetnje, ponižavanje, omalovažavanje, plašenje djeteta i vikanje. Iako izvana možda neće ostaviti traga, verbalno zlostavljanje nije ništa manje štetno za djecu.

Istraživanje je pokazalo da su djeca koja su verbalno zlostavljana prije 13. godine vjerovatnije kasnije imala simptome depresije. Čak i općenito topli odnosi između djece i roditelja ne mogu spriječiti ove posljedice. Tjelesno kažnjavanje najčešći je oblik nasilja. Prvo, krši osnovna ljudska prava djeteta. Ali čak i pored toga, to im direktno nanosi štetu, povećavajući rizik od povreda. Čak i “lagani” oblik fizičkog kažnjavanja ima veliki rizik da eskalira jer se ljutiti roditelji ponekad ne mogu kontrolisati,.

Utvrđeno je da zlostavljana djeca kasnije postaju agresivnija. Šamaranje dovodi do svih istih posljedica, čak i kao teži oblici fizičkog zlostavljanja. Prema istraživanju, ovo je najčešći oblik fizičkog kažnjavanja, a doživljava ga 54% djece. Osim fizičke štete, ruši i mentalno zdravlje djeteta.

Te posljedice ostaju kod djece i prate ih u odrasloj dobi. Mnoga istraživanja su dokazala da fizičko kažnjavanje ima drastičan učinak na mentalno zdravlje, uzrokujući anksioznost, depresiju, nisko samopoštovanje, emocionalnu nestabilnost i razne poremećaje u ponašanju.

Jedno od sistraživanja još jednom je dokazala da je to tačno. Ljudi koji su doživjeli veće iznose fizičkih kazni, u prosjeku su postigli lošije rezultate na ukupnim procjenama mentalnog zdravlja, kao i na testovima depresije.

školski.ba
 
Pobrkali ste države i vremena....danas decu tuku, a verbalno maltretiranje je na vrhuncu, na ovo se nije trošilo vreme dok nisu žene preuzele "vaspitnu ulogu" , pa više ne koriste očevu silu, nego decu vaspitavaju "nežnim metodama" koje ni stariji ne mogu da podnesu, a ne deca.
Veliku većinu dece još od malih nogu majke, a sada i očevi terorišu "na pristojan način" cimanjem i drekom, vidljivo je na svakom koraku. Što su nervozniji i depresivniji roditelji to više prazne prema deci.
 
Netačno po više osnova : očevi, kao glave porodice su bili najčešće zaduženi za fizičko kažnjavanje dece, pogledaj u snimku pa proceni. Žene nisu 'preuzele' vaspitnu ulogu, već su one majke te dece i sasvim normalno je da i one učestvuju u vaspitanju svoje dece. Ne znam zašto pominješ verbalno kažnjavanje i u to ubacuješ žene, malciozno.
 
Eto, lepo čovek kaže, vaspitava ga majka, a tvoja slobodna tumačenja i zavlačenje ljudi ostavi za kući, pošto si već napisala da muškarac nije imao vremena za decu jer su ih žene terale da rade i onda, kada dodju kući im servirale svoje viđenje dečijeg nevaspitanja, takvo da jedino ostaje da bude egzekutor njenog nasilja prema deci, dok ona glumi pristojnost i nežnost....
 
Žene u tom periodu se nisu ni pitale a ni odlučivale hoće li otac porodice ići da radi, to prvo. A navedi mi gde sam to ja rekla da otac nije imao vreme za decu? Pominjala sam samo fizičko kažnjavanje dece u ranijim periodima. Ovo što ti impliciraš je toliko neprimereno, objašnjavanje sa tobom nema svrhe. Razumem ja neke pojedinačne slučajeve ali ti konstantno uopštavaš da su sve žene loše majke, a to je već veoma ružno.
 
Ma da, zato je sad bez batina sjajno. Meni pre na slavi deca razmontirala kuću. Kao tornado da je protutnjao. Vrište, trče, skaču, lome... niko od roditelja reč da kaže sunce ti poljubim. Još oni kad hoće nešto da kažu, onako se nadvikuju i galame da bi se čulo od vriske. Jednom malom otac rekao da se smiri, on legao na pod i kotrlja se i plače. Otac ga uzeo pa ga mazi i izvinjava mu se.
Drugo, ja kad sam bio mali, kad dođu gosti, šta ti ima da sediš sa njima i slušaš šta pričaju. Dođeš, kažeš dobar dan, uzmeš čokoladu što ti daju i tutanj napolje ili u svoju sobu. Sad kad odeš negde u goste, do reči ne možeš doći od dece. Eto ih i nema tu druge priče osim da pričaš o njima i da se svi igramo sa njima.
Ja kad vidim kako ljudi danas decu vaspitava, uopšte mi ne bude žao što svoju decu nemam.
 
Koji ne pomaze uvek , cak sta vise koji ne pomaze cesto, pogotovo ako je rec o decacima.

Onda sankcije neke, sediš u ćošci ili u magarećoj glupi. Ako se ne osećaš kao budala onda nastavi slobodno po starom.

Nas je učiteljica slala u ćošku i stajali smo tako okrenuti ka zidu do kraja časa. Nam svima glupo da gledamo u zid pa virimo kroz ruku, učiteljica nas opominje. :)
 
Mislim da o ovoj temi mogu da pricaju samo oni koiji imaju decu.
Pravu meru strogoće je ekstremno tesko pronaći.
Batine su lake, iz perspektive roditelja - istuces dete i resis jedan problem. Ali vrlo lako stvaras drugi, a mozda i treci.
Razgovor sa decom je tezak jer oduzima mnogo vremena i energije roditeljima. A roditelji nemaju toliko ni vremena ni energije. Ovo razume svaki roditelj koji se opredelio da vaspitava decu bez batinanja. Neke stvari moras, bukvalno, satima da pricas i bezbroj puta ponavljas.
A cesto, pogotovo todlere - decake, moras da fizicki obuzdavas, za sta trebaju jake ruke i zdrava ledja.
Primer:
- Dete od 3 godine trazi nesto nerealno. Roditelj mu razgovorom objasnjava da to ne moze. Dete krene da vristi i da se baca po podu. Na javnom su mestu. Dete to radi 30 minuta, ne prestaje, ne odustaje.
Roditelj ima opcije:
1. Da stoji i gleda, i ceka da se smiri. To moze potrajati i 2 sata (bukvalno).
2. Da podigne dete, i odnese ga do kuce. Za to treba ozbiljna fizicka snaga jer todleri su danas teski i do 20kg, a kada besni i koprca se dok ga nosis, kao da nosis 40kg. Da ne pominjem kako izgleda slika roditelja koji nosi dete koje tako vristi u koprca se.
3. Da ga istuče bas dobro, dok se ne smiri. Time rizikuje traume kod deteta i probleme sa socijalnom sluzbom.
4. Da popusti i ispuni detetu zelju.

Sta biste vi uradili?
Pitanje je za roditelje.
 

Back
Top